Izvor: Blic, 21.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromaštvo na novom asfaltu
Šta mi, kojima je maternji jezik ovaj na kojem čitate, znamo o stanovnicima Srbije koji govore albanskim?
Kako žive? Od čega? Da li nas mrze? Sme li Srbin da zaluta u njihovo selo?
- Ranije, dok su postojale zajedničke škole, i dok su radile fabrike - kaže Enver Hetemi - znali smo se i pričali, i družili se. A sad... gde ovi mladi da upoznaju Srbina? Mi stari i dalje imamo prijatelje među njima, ali oni...
Enver Hetemi ima 58 godina i živi u Lučanu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ceo radni vek proveo je u školi, tri decenije kao nastavnik, a sada u biblioteci. Smehom prekida pitanje ima li prevedenih knjiga srpskih pisaca: „Imamo mi 280 knjiga na srpskom, ali niko ne uzima ni albanske..."
Lučane je selo nekih pet kilometara udaljeno do Bujanovca, na liniji iza koje počinje Kosovo. Ima 223 domaćinstva i 1.450 stanovnika, od kojih 450 živi u inostranstvu, gde - Hetemi, koji je i predsednik Mesne zajednice, ima precizne podatke - njih 180 radi. „Oni šalju novac, odeću, obuću... ovima ovde, inače, bogami, ne znam kako bi se živelo."
- Ranije se ovde - kaže Bejtuš Zejnulahu, penzioner bujanovačke „Gumaplastike" - najviše sadio duvan, od toga se živelo. Sad se ne isplati... sad sejemo ono što treba za kuću. Imanja nisu velika, po dva-tri šinika zemlje, po 20-30 ari...
Poslednji Srbin otišao je iz Lučana '95. „Nisu bežali od nas", objašnjava, „nego su tražili posao. I ja bih otišao u Preševo, Gnjilane, Skoplje..."
Kuće u Lučanu ograđene su visokim zidovima, između kojih se provlače novoasfaltirane ulice. Kafić, dve privatne prodavnice, sala koju nazivaju Domom kulture, za školske priredbe i sastanke... U opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu slila su se posle 1999. godine velika sredstva kroz međunarodne donacije za razvoj multietničkog društva. Sela su dobila puteve i vodovod, ali nijedna fabrika nigde nije podignuta.
- Sad imamo mobilne telefone i idemo ulickani asfaltom, ali ja bih više voleo da sam kaljav, a punog stomaka - kaže Enver.
Berat Sabedini, njegov prezimenjak Mesud, Čiča Kadri i Vedat Biljali ubijaju vreme u prodavnici Eljsedata Selimija. Preslišavamo se:
- Kad u Bujanovcu završi srednju tehničku ili gimnaziju, gde Albanac iz Lučana može da potraži posao? U Lučanu?
- Ne, ništa ne radi.
- U Bujanovcu?
- Ne.
- U Nišu?
- Neee! (smeh)
- Na Kosovu?
- Ma kakvi, tamo rade samo trgovine.
Svi oni govore srpski, ne svi baš lako, i s ustezanjem, i slažu se da je jedini put onaj koji vodi u inostranstvo. A pošto nemaju po dve-tri hiljade evra za falsifikovana dokumenta sa šengenskom vizom, odlučuju se na ilegalne prelaske granice. Pa ako uspeju...
Ubeđeni su, svi odreda, da u onih par bujanovačkih firmi koje rade za njih nema posla jer su Albanci. U pogonu „Simpa", kažu, radi desetak njihovih sunarodnika i 300 Srba, u „Hebi" je Srba više od sto, a Albanca sedam-osam...
Vedat se bavi poljoprivredom, i napravio bi farmu sa 10-15 krava, ali ne može da dobije kredit iz fonda za razvoj poljoprivrede. A zna, kaže, Srbe iz susednih sela koji su dobili.
U žagoru, jer svi znaju neki primer koji ilustruje diskriminaciju, čuje se i glas: „U Srbiji sve radi, svaki mladi čovek dobije posao...", i novinar ne zna, u prvi mah, da li je to ozbiljna tvrdnja ili ruganje ovim žalopojkama, a onda čuje nastavak: „U Srbiji nema nezaposlenih..." i sve je jasno.
Onda novinar kaže da ni Srbi, u Merdaru, na primer, kažu da ne plaćaju struju jer ne rade, i svi sležemo ramenima: „Odakle?"
Istim pokretom odgovoriće i na pitanje: kako se, inače, živi u Lučanu? Igraju se karte, mlađi uveče stoje na ulici ili su u kafiću, oni što skupe neke pare idu u provod u Bujanovac...
- Sišao sam u prodavnicu da vidim ljude, a sedim ovde kao budala ceo dan - kaže Mesud.
On bi još da „uđe u novine", da im smeta ponašanje Žandarmerije: voze obesno kroz uske ulice, bilo je i nesreća... a onako sa maskama na licima, i automatima na gotovs, kažu, unose nemir.
Levo ispred prodavnice, uz most preko Binačke Morave, nalazi se punkt MUP Srbije - plavi kontejner i dva automobila; desno je lepo uređen parkić sa spomenikom poginulom pripadniku OVPBM.
Potpisnik ovog teksta, pomalo naivno, pitao je da li je neki ministar Vlade Srbije dolazio u Lučane.
- Jeste - kažu - bio skoro. Jočić. Samo on...
Bez alkohola
U prodavnici Eljsadata - uspomena na nesvrstane i lidera Egipta Anvara el Sadata - Selimija ne prodaje se alkohol. Nema potražnje. Malo zbog islama, malo zbog običaja, jer mladi se ustručavaju da piju pred starijima...
U ponudi kablovske televizije su kanali iz Albanije, Turske, sa Kosova, zatim najveći evropski, nekoliko muzičkih iz Bugarske, i „Pink", B92, „Foks"... iz Srbije. Svojevremeno su bila i dva pornografska, ali je distributer, posle protesta pretplatnika, bio prinuđen da ih ukine.
