Izvor: Blic, 03.Apr.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa aviona pravo u kafanu na tamburaše
Uspomene koje stranci ponesu iz Novog Sada uglavnom su lepe i većina inostranih posetilaca ima nameru da grad ponovo obiđe. Gledano iz ugla stranca koje smo u gradu sreli, Novi Sad je mesto u kojem bi svako poželeo da živi. Ljudi su ljubazni, lokali su puni, kuhinja je odlična, a noćni provod za prepričavanje - rekli su nam gosti iz Italije, Francuske, Poljske i Rusije.
- Stigla sam u Novi Sad i odmah su me, sa aerodroma, odveli u kafanu. Tada sam prvi put probala čvarke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čula romsku muziku i tamburaše. Mi sa severa Italije smo hladnog mentaliteta, ali ja sam posle par sati uhvatila sam sebe kako plačem uz muziku u kojoj nisam nijednu reč razumela – opisuje Debora Ćikoneli svoj prvi susret sa Novim Sadom.
Zbog emocija koje je te večeri osetila kaže da ovom gradu ne može ništa da zameri: prašnjave ulice, bezobrazne taksiste koji je, kada shvate da je strankinja, uvek voze dužim putem.
- Primetim nedostatke ovog grada, ali se oni uvek kompenzuju sa lepim utiscima – dodaje Debora, napominjući da Novosađani umeju da „uhvate na emociju".
Živ primer lova na emociju je i Francuz David Vione, koji je zarad emocija postao futoški zet. Pariz je zamenio Novim Sadom koji, kako tvrdi, ne namerava da napušta.
- Osećam se dobro i bezbedno u ovom gradu. Volim da popijem kafu u „Fridi" i druženje sa lokalnim intelektualcima – kaže David. Novi Sad već u dušu poznaje i nedostaje mu nekadašnji kafić - knjižara „Prostor" koji je zatvoren. David je ujedno i jedna od retkih stranaca koji ima i zamerke, ali ne na grad, već na ljude.
- Novosađani umeju da budu snobovi. Iz neopravdanih razloga se ponekad smatraju metropolitama, što je pomalo smešno – iskreno priča Parižanin koji je Monmartr zamenio futoškim šorom.
- Prve impresije o Srbiji smo stekli iz Kusturičinih filmova. Međutim, dolaskom u Novi Sad smo zaključili da one baš i nisu bile na mestu – kroz smeh priča grupa studenata iz Poljske koji su nedavno posetili Novi Sad.
- Dopada mi se što je Novi Sad živ u svakom trenutku. Po danu, predveče i noću možete videti čitave prorodice kako se šetaju, a to je dokaz da grad živi – kaže Silvija Slojevska iz Monka.
Sličnu impresiju ponele su i njene kolege Olga Zielinjska i Tomaš Valčak, koji kažu da je arhitektura Novog Sada za njih pravo iznenađenje. Poljaci našem gradu zameraju samo jednu stvar: nedostatak mesta za kampovanje.
- Žao mi je što u blizini nema mesta na koje bi mogli da odemo sa šatorom – kaže Pavel Slujkovski.
Iako u Novom Sadu boravi već šest meseci, operska pevačica Natalija Voronkina iz Rusije gradu još uvek ništa ne zamera. Oseća se kao kod kuće, a do sada je, kako kaže, imala susrete samo sa onim delom Novosađana koje opisuje kao divne.
- Za ovih šest meseci nisam ni pomislila na povratak u Rusiju. Mislim da je to najbolji pokazatelj onoga što osećam prema Novom Sadu – kaže Voronkina.
Rakija, čvarci i pokoja psovka
Osim Petrovaradinske tvrđave, Dunava i Egzita koje stranci obavezno navedu u svojim listama „best of Novi Sad", prva mesta zauzmu rakija, čvarci i domaći sirevi. Ovo su uglavnom i prve reči, koje stranci nauče na srpskom jeziku. Osim psovki, naravno.
