Izvor: Blic, 01.Sep.2009, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rade kako hoće
Vredi uvek u zgodnoj prilici ponoviti dobru narodnu mudrost da se „koplje u vreću sakriti ne može". Isto tako i banke, ne sve, ali ima ih, teško mogu sakriti nedovoljno korektan odnos prema klijentima, fizičkim licima. Narodna banka Srbije je najavila još pred leto odluku koja će biti obavezujuća za sve poslovne banke, kako bi se samovolja u domenu kamatnih marži ograničila i smanjila. To se posebno odnosi na već odobrene kredite i izmene uslova plaćanja koje je odranije u toku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pominjana je i mogućnost rešavanja još nekih otvorenih pitanja na relaciji banke-klijenti, poput preciziranja postupka kod otvaranja, održavanja i gašenja računa, depozita, obaveze pismenog obaveštavanja... Dve trećine pismenih prigovora koje primi Narodna banka Srbije odnose se na ponašanje poslovnih banaka. Odluka jeste pripremljena, ugledala je svetlo dana, ali neće, nažalost, biti u primeni od septembra kako je najavljivano, već tek od novembra.
Mnogo toga je kod nas daleko od etičkih i poslovnih standarda koji važe za banke i njihov odnos prema klijentima u, recimo, zemljama gde se nalaze centrale banaka koje rade i u Srbiji. Mora biti ponovljena činjenica da je prvih meseci ove godine prosečna bankarska kamata na kratkoročne pozajmice bila zelenaških 57,37 odsto. Previše zaista, uprkos svim rizicima i turbulencijama, a i ma ih, na koje se pozivaju ovdašnje poslovne banke.
Glad za novcem bankama jeste dala povlašćenu poziciju. Upravo takva uloga na finansijskom tržištu i jeste izvor nekorektnosti. U proteklih nekoliko meseci jeste došlo do „upristojavanja" nekih banaka. Ipak, nekorektnosti ima i dalje jer se bankama jednostavno može. Samo dva primera dobro ilustruju bankarsko „čudo neviđeno". U dve banke, u pitanju su ozbiljne i respektabilne kuće „Inteza" i „Alfa banka", za svakog ko prima zaradu preko njih važi teško objašnjivo a obavezujuće pravilo. Dakle, ako neko zarađuje preko 50.000 dinara, pa želi svoj novac da podigne u danu kada je firma u kojoj radi izvršila uplatu, ali hoće da podigne recimo 70.000 dinara, moraće na iznos preko 50.000 da plati proviziju. Takvo je pravilo. Podižete sopstvenu zaradu i plaćate proviziju banci!
Drugi primer je klasično nepoštovanje klijenata i davno sklopljenih ugovora. Posle recimo tri, četiri godine plaćanja lizing rate bez provizije, reč je o Hipo finansijskoj grupaciji koja ima banku i tržišno najjaču lizing kuću pod jednim poslovnim krovom, doneta je odluka da se naplaćuje provizija na uplatu mesečne rate lizinga. Početak primene je bio u avgustu, ali je sve bilo toliko hitno da su bankarski službenici zblanutim klijentima nudili sleganje ramena i obradu „peške", jer nije bilo pripremljenog softvera za takvu odluku. Bilo je samo važno uzeti još novca.
U oba primera reč je pre svega o poslovnoj etici, a ne o nezakonitosti. U Srbiji su banke uvek imale visoku stopu profita, značajno veću nego u domicilnim zemljama. Ako namerno zaboravljaju na korektnost zbog neumerene lukrativnosti, država će morati brzo i uz očuvanje principa finansijskog tržišta da nađe način da zaštiti klijente. Zato je šteta što odluka Narodne banke ne stiže kada je najavljena, već kasni bez razumljivog razloga.
.jpg)
