Izvor: Press, 13.Dec.2012, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda za Miška - igara za sirotinju
Nema ništa, uglavnom, osim da si uhapšen, što verovatno znaš.
Znamo svi, ne sekiraj se! I ovaj mučeni hrčak što sam ga pazario deci zna, ubeđen sam.
Otvorim frižider, kad tamo viriš iz poluprazne paštete! Otvorim novčanik, opet ti, raskomotio se u praznom šlajpcigu. Dohvatim besno praznu pastu za zube iz koje smo već i dušu istisli, kad žena vikne: „Ne, ubićeš čoveka, bre!" Kog čoveka, aman, ženo, kad bolje pogledam ono ti izvirio s vrha tube...
Odem u >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << prodavnicu, više da protegnem noge nego da nešto pazarim, a ti u ćošku prazne korpe, gledaš me tugaljivo kroz te foto-grej cvikere, uplašen da te ne poklopim sa 100 grama parizera...
Opušteno, čika Miroslave, gladan čovek sit je svega. Rekoh da nisam u prodavnici da bih pazario, već da bih razmenio s komšijama i kasirkom pokoju o hapšenju. Korpa je, nažalost, obavezna...
Neko zvoni, bojažljivo pogledam kroz špijunku da nisi i pred vratima, al' ono poštar. Lakne mi, majke mi, samo računi. Jebeš njih, naređale se nule, samo namignem poštaru, on klimne glavom i šarne na poleđini: „Uhapšen Miško, kuća časti!"
Zovu ove krvopije iz banke, pustim Frankenštajnovu nevestu da odgusla petominutnu preteću tiradu, pa kad zastane da udahne, samo je presečem: „Jeste li vi, bre, čuli za Miškovića?!"
- Ne, šta - pita zbunjeno, pa kad joj objasnim zamucne i gotovo pokajnički: „U, izvinite, nisam znala, zaista, na poslu sam po 10 sati za bednu platu, pa nisam imala kad. Nećemo sad o rati i kamati, nego recite mi kad, kako, zašto, jel' plakao, drhtao, tresao se ko prcani zeka?"
E da, umalo da zaboravim, komšinici konačno zakazali onaj pregled na koji čeka tri godine, za četiri godine. Ako ne umre, najverovatnije će biti sve u redu, mada sam joj savetovato da proba i sa alternativom: prisloni bolno mesto na ekran TV-a kad idu vesti o tebi, možda i prođe. Ili potopi novine u vruću vodu i pij čaj od spektakla...
Elem, kao što ti rekoh, uhapšen si, što uistinu nije loše, naprotiv, i nije ti loše, na suvom si, toplom i sve to o trošku države, za razliku od onih koji prte do sve praznijih kontejnera, u kojima pošten beskućnik više ne može ni koru hleba da pronađe.
Inače, hleb nam više i ne treba, imamo tebe za doručak, ručak i večeru, sveže posluženog, fali nam samo igara...
Daleko od toga da te žalim, imaće ko da ti dođe u posetu i donese kilo sezonskog voća i nešto bezobraznih časopisa. Pa nisu tebe ćušnuli na prag prihvatilišta, kao što decu sve češće ostavljaju roditelji, birajući koja će gladna usta pre da nahrane - svoja ili dečja?!
Imaš ti i skupe advokate sa napupelim pripravnicama, a ne ko one golje koje je prošla vlast oterala na biroe za nezaposlene, a ova te iste biroe hoće da zatvori zbog nelikvidnosti!
Još bih ti pisao, ali odoh da čistim sneg, zavejano nam pola Srbije, valjda ona polovina koju nisi kupio, pa se već zapatilo u narodu: „Napadalo ko Mišković, majku mu!" Posmrzavala se neka sirotinja u smetovima, ali gde sad u svečarskom trenutku da pišem o tome! Oživeće, sigurno, kad i do njih stigne vest da si uhapšen...
Piši i ti meni, molim te, reci treba li ti šta što već nemaš, osim prijatelja. Onima što si ih kupio izgleda istekao rok trajanja?! Poskidali etikete: „made in Delta", ne može čovek više da provali koje stranke behu tvoje, a ne kao nekad, kada se lepo znalo koje nisu - one koje još nisu osnovane!
P. S. Ako te smaraju tamo, ti lepo dokapitalizuj taj Specijalni sud i daj im svima otkaze, bre! Kad te za neko vreme puste da se braniš sa slobode, otkupi i sve zalihe iste, toga ovde barem manjka i uvek može dobro da se zaradi na njoj.
P. P. S. Što bre ne kupi i Kosovo kad si mogao, da ga sad ne prodajemo tako jeftino?! Ne nasedaj na laži da je na Jarinju granica, to je defetizam koji šire oni kojima nije dovoljno to što si uhapšen, već bi i 'leba preko pogače. Pogače nema, tebe doručkujemo, ručamo i večeramo. Posle toliko godina opet imamo tri obroka dnevno...
E, hvala za one akcije kojih si se odrekao u ime novinara Pressa! Stigle su, ne brini! Vrede koliko i tvoja reč zatvorskom čuvaru: „Samo da malo protegnem noge, odmah se vraćam" i nada da će ono što si oteo biti vraćeno onima od kojih si...
