Izvor: RTS, 06.Apr.2011, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak azilanata
Srbija je, prema podacima UNHCR-a, prva zemlja u svetu po broju podnetih zahteva za azil, prema podacima Eurostata - treća. Ove godine zahteva je znatno manje.
Na okruglom stolu u Vranju, u organizaciji Grupe 484, istaknuto je da i dalje ima građana Srbije koji traže azil u zemljama Evropske unije, ali znatno manje nego prošle godine.
Dušan Ćerimović je pre nekoliko dana vraćen iz Nemačke u kojoj je boravio četiri meseca. Tamo je, kaže Ćerimović, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imao obezbeđenu hranu za sebe i suprugu: "Išao sam da se lečim, i moja žena isto, a ovde se loše živi, nemam posla."
Marija Mišić, Ćerimovićeva komšinica, kaže da mnogo ljudi odlazi. Iako ih vraćaju, oni ponovo pokušavaju da odu, jer žive loše.
Na osnovu sporazuma o readmisiji u Vranje je vraćeno petnaest porodica. Lokalna samouprava one koji nemaju kuću smešta u prihvatnu stanicu.
"Povratnici dobijaju jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, a Centar za socijalni rad i Komesarijat za izbeglice pomažu im da izvade neophodna lična dokumenta", navodi zamenik predsednika Skupštine grada Vranja Zoran Antić.
Sporazumi o viznoj liberalizaciji i readmisiji moraju se poštovati
Prema podacima UNHCR-a, Srbija je prva zemlja u svetu po broju podnetih zahteva za azil - čak 28.900. Podaci Eurostata su drugačiji: sa 17.700 zahteva, Srbija je na trećem mestu.
"To što svako može da putuje ne znači da nema i obaveza, zemlja je dužna da poštuje sporazume o viznoj liberalizaciji i readmisiji", navodi izvršni direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević.
Prošle godine je 6.300 srpskih državljana otišlo u Švedsku i tražilo politički azil. U prvom kvartalu ove godine bilo je 500 zahteva.
"Švedska daje azil samo kada je opravdan razlog, napad iz nacionalnih ili verskih razloga, a ne zbog teškog ekonomskog okruženja"‚ ističe konzul Ambasade Kraljevine Švedske Bjorn Linderfolk.
Proleće i jesen prošle godine označeni su kao udarni talasi, najviše su zahteva primile zemlje Evropske unije, Belgija, Švedska, od meštana juga Srbije, pretežno Albanaca i Roma.
"Niko ne sumnja u demokratski kredibilitet Srbije, svi zahtevi za azil su odbijeni, svi će biti vraćeni u procesu readmisije", istakao je šef političkog sektora delegacije Evropske unije Tomas Njoki.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je nadležno za sprovođenje sporazuma o readmisiji, formirana je i Komisija za praćenje bezviznog režima. Na graničnim prelazima prati se da li ima organizovanog odlaska ljudi u zemlje Evropske unije.
