Izvor: Blic, 23.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji dribling velikog Štefa
Otišao je Stjepan Bobek, legenda Partizana, i jedan od najvećih igrača jugoslovenskog fudbala. Popularni Štef je rođen 3. decembra 1923. u Zagrebu, a svoj životni put je završio u Beogradu, gradu koga je, po vlastitom priznanju, veoma voleo i u kome je, uz male prekide, proveo čak 65 godina.
Bobek je prve igračke korake napravio u nižerazrednom zagrebačkom klubu Viktoriji, a zatim je kao dvadesetogodišnjak zaigrao za Građanski. Kao vojnik jugoslovenske armije došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je 1945. u tek formirani Partizan i u njemu ostao do kraja igračke karijere 1959. godine. U dresu crno-belih odigrao je 468 mečeva i dao 403 gola, osvojivši dva šampionata i četiri kupa Jugoslavije. Bio je sjajan napadač, o čemu govori podatak da je u dva šampionata (1945-1946. i 1953-1954) poneo epitet prvog strelca lige. Ostalo je zapisano da je 8. juna 1947. u prvenstvenom meču sa ekipom 14. oktobra u Nišu postigao čak devet golova, što je rekord koji do danas niko nije nadmašio na prostoru bivše Jugoslavije. Štef nije bio samo strelac već i kreativan fudbaler, majstor poteza i nesebičan asistent. Pod uticajem trenera crno-belih Ilješa Špica, u zrelim igračkim godinama transformisao se u nešto povučenijeg konstruktora igre, a u jugoslovenski fudbal je uneo svoj specijalitet - rolanje lopte, kojim je uspevao vešto da prevari rivale. Bobekov poslednji pas najčešće je bio pola gola, a njegovo rolanje i zlatna peta ostali su njegov zaštitni znak.
Posebno su ga inspirisali derbiji sa Crvenom zvezdom, koju je tih godina predvodio njegov veliki rival sa terena, ali i prijatelj Rajko Mitić. "Pravio sam poteze koje nisam znao da mogu napraviti. U svakoj utakmici želeo sam da ostvarim pobedu, a posebno protiv Zvezde. Uoči tih duela sam od stana, kod Kalenićeve pijace, do stadiona išao pešice, što mi je služilo za zagrevanje", prisećao se Bobek.
Biografija
- Rođen 3. decembra 1923. godine u Zagrebu, a u karijeri je igrao za Građanski i Partizan
- sa trinaest godina igrao je za prvi tim Viktorije
- u dresu Partizana odigrao 468 utakmica i postigao 403 gola
- u karijeri je dao više od hiljadu pogodaka
- za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 63 utakmice i dao 38 golova
- igrao je na dva svetska prvenstva (1950. i 1954), i dve Olimpijade (1948. i 1952.)
- godine 1995. izabran je za najboljeg fudbalera Partizana svih vremena,
- trenirao je nekoliko jugoslovenskih i stranih klubova.
Bobek je za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 63 susreta i postigao 38 golova. Sa plavima je osvojio dve srebrne medalje - na olimpijadama u Londonu (1948) i Helsinkiju (1952). Na tom turniru u Finskoj stvorena je legenda o čuvenom olimpijskom timu (Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec), koji je posle dve dramatične utakmice (5:5 i 3:1) uspeo da eliminiše Sovjetski Savez i kasnije u finalu bio zaustavljen od Mađarske (0:2). Igrao je i na svetskim šampionatima u Brazilu (1950) i Švajcarskoj (1954), na kome je naša reprezentacija eliminisana u četvrtfinalu od Nemačke (0:2).
Stjepan je, po okončanju igračke karijere, počeo da radi kao trener, a prva iskustva je stekao na "specijalizaciji" u poljskoj Legiji. Uskoro se vratio u Humsku, gde je od 1960. do 1963. sa sjajnom generacijom "Partizanovih beba" osvojio tri uzastopna šampionata Jugoslavije. Nije mu, međutim, bilo suđeno da tu ekipu crno-belih odvede do njenog vrhunca (finale Kupa šampiona sa Realom 1966) jer je otišao u Grčku, gde je vodio Panatinaikos.
Na klupu Partizana vratio se 1967. godine, ali ga je nestalni trenerski posao dve godine kasnije ponovo odveo u Atinu, ovaj put na kormilo Olimpijakosa. Radio je i u rodnom Zagrebu, gde je vodio Dinamo, jedno vreme proveo je i u Tunisu, a poslednji veliki trenerski uspeh napravio je u Skoplju, vrativši Vardar u jugoslovensku Prvu ligu.
Zbog problema sa srcem Bobek je možda i prerano okončao trenersku karijeru. Čovek koji je 1995. proglašen za najboljeg igrača Partizana svih vremena, posle smrti supruge, poslednje godine života provodio je usamljeno u svom stanu u Beogradu. Do pre neku godinu jednom nedeljno sastajao se sa svojim ispisnicima, nekadašnjim igračima Partizana i Zvezde, u kafani "Trandafilović", gde su se prisećali nekadašnjih lepih trenutaka iz mladosti, ali i govorili o sadašnjem fudbalu. Štef je uvek bio susretljiv, pronicljiv i duhovit sagovornik, koji, međutim, nije skrivao da ne ceni sadašnji fudbal, u kome se "ima malo toga lepog videti". Poslednji put je, po vlastitom priznanju, otišao na utakmicu 2003, kada je posmatrao Partizanov duel sa Realom u Ligi šampiona. Fudbal je povremeno posmatrao na televiziji da skrati vreme, a sve je više razmišljao o smrti. "Ostao sam, eto, poslednji od osnivača Partizana. Svi su pomrli, a i ja čekam da odem. Nije mi lako, noću često ne mogu da spavam, pa upalim televiziju da skratim vreme", rekao nam je u poslednjem telefonskom razgovoru Stjepan Bobek. Zauvek je otišao u noći između subote i nedelje, ali je ostalo sećanje na skromnog čoveka i fudbalsku legendu koja je obeležila jedno lepše vreme.
Mesto i datum sahrane Stjepana Bobeka biće naknadno saopšteni.
Rekli su o Bobeku
Vladica Popović, bivši fudbaler i trener: „Bobek je jedan od naših najvećih igrača, a u sećanju ćemo ga čuvati i kao velikog čoveka i prijatelja. Igrao sam protiv njega, u našim derbijima imao sam zadatak da ga čuvam, ali je bilo teško zadržati takvog asa. Bio je kompletna ličnost koju su svi cenili."
Slobodan Santrač, bivši fudbaler i selektor reprezentacije: „Imao je vanserijski talenat, ne samo za igru već i da drugima na terenu pokaže i prenese fudbalsko umeće, svoje shvatanje fudbala i tehničke elemente. Bio je klasa, ali nije isticao sebe, već se ponašao kao deo ekipe. Uz njega su mnogi stasavali i učili!"
Ivan Ćurković, bivši golman Partizana i potpredsednik FSS: „Sudbina je htela da ga prekjuče posetim, zajedno sa Milicom Stojadinović, predsednicom Udruženja državnih reprezentativaca Srbije. Bio je još uvek lucidan, ali žalio se kako teško diše i videlo se da bije poslednju bitku. Bili smo bliski prijatelji nekoliko decenija i imao je životnu filozofiju večitog dečaka vedrog duha, sa smislom za humor koji je na život gledao sa lepše strane"
Ivan Golac, bivši fudbaler i trener: „Štef je bio veliki fudbalski mag i prijatna osoba, uvek spreman da popriča, uputi i pohvali. Dugo ga nisam video, ali se sećam njegovih saveta kad sam '88. godine dolazio za trenera u Partizan. Uvek je bio elegantan, odmeren u ponašanju i razgovoru, jednom rečju, pravi gospodin!"
.jpg)
