Izvor: Nezavisne Novine, 23.Nov.2016, 21:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanik naš nasušni

Da nije dosadno tekst bi počeo citiranjem Ustava Srbije i Zakona o Skupštini. Pa se nastavio paragrafima izbornih zakona, Poslovnikom Skupštine...

Da nije nekulturno, pa i anticivilizacijski, tekst bi počeo citatima iz skupštinskih rasprava, poslaničkim replikama, uvredama i psovkama koje idu direktno u etar, lišenim svega onoga što bi one dosadne stvari iz prethodnog malog pasusa sadržale.

Ništa novo, reći će neko, bilo je na ovim stranama više grupnih portreta >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << sa damom, nimalo idilične slike Narodne skupštine Republike Srbije predvođene predsednicom. U prethodnom sazivu, a i podsećanja na neke ranije, one iz vremena kad je demokratija uvežbavala verbalnim i pravim oružjem i oruđem. No, stvari se nisu promenile ni za jotu nabolje, naprotiv, kreću se sve ubrzanije ka vremenima kada su čupani mikrofoni predsedavajućem, kad je predsedavajući polivan vodom ili predsedavajuća (neprecizno) gađana cipelom, poslanici iznošeni, drugi nokautirani...

Ka gunguli kojoj pežorativni opis vašarska ne pristaje - da ne vređa vašar!

U parlamentu Srbije već je izvesno vreme vanredno stanje, vanrednije nego obično kada se razmenjuju teške reči tipa lopuža, izdajnik, zlikovac, kreten ili, pak, državni udar, ukrajinski (bosanski, grčki) scenario. Deo poslanika različitih pogleda na politiku, život i sve ono što uz obe te stvari ide, i inače ne mrzi da podgrevaju atmosferu i prave rialiti od, ipak da napomenemo, najvišeg predstavničkog i zakonodavnog tela. Nekima kao da je to jedini naum i cilj pa primenjuju samo veštine ubodi, nabodi, zabodi! Ili, iako zvuči paradoksalno, ali podjednako je opasno; aplaudiraj, klanjaj se, da ne koristimo neke preciznije izraze za idolopoklonstvo i poltronstvo kojima su skloni mnogi narodni tribuni.

Mnogo reči malo vatre? Možda, ali sled najnovijih događanja je poznat; prvo je, bukvalno, mic po mic, iz parlamenta s Odbora za evropske integracije najuren ambasador Evropske unije. Uz pretnje da će se i naredni put isto provesti. I naravno, propratan politički arsenal koji se svodi na "marš EU" ili "marš u EU". Ni reči o tome zašto "da" ili "ne" u EU - krajnje legitimno pitanje i za evroskeptike i evrofanatike - a posebno standardima koje bi kobajagi svi da dostignu, ali ne baš odmah. Ni reči o zapažanjima Evropske komisije iznetim u Izveštaju o napretku Srbije, iako su u direktnoj vezi s tim navodno zacrtanim standardima i ciljevima. Ili baš zbog toga nije bilo rasprave?

Posle je, u plenumu, poslanik sa vladajuće liste koji se predstavlja kao predstavnik i zaštitnik naroda i seljaka otvorio vrata pakla. I to na sednici na kojoj se raspravlja o setu zakona kojima bi trebalo da se spreči nasilje u porodici, nad ženama i decom, starijima, na ulici, u sajber prostoru.

Prvo frontalno suočavanje izazvano je mahanjem i pokazivanjem fotografije nage žene - živog poslužavnika sa kog su svojevremeno, kako je rečeno, jeli ministri tada vladajuće Demokratske stranke. Što je, sa ministrima ili bez njih, nedopustivo ponašanje o kom je raspravljano i u vreme incidenta. Dabome, bez kazni za inspiratore i učesnike takve gozbe.

Dan-dva kasnije usledio je tvit kojim je isti taj pravoverni poslanik optužio DS da je lažnom akcijom za doniranje za lečenje jednog poslanika, zapravo, skupljala novac za stranačku kampanju. Tviteraš je pri svemu tome koristio podatke državne institucije u čijem je upravnom odboru i više nego jasno nacrtao porodicu i dete. Istina, bez pominjanja imena, ali otprilike precizno kao u starom vicu "doktore, ko crta p..?" Crtač je u ovom slučaju nacrtao - Demokratsku stranku.

Znameniti Marfi kaže da kad jednom pustiš crve iz konzerve, nikad više ne možeš da ih sve vratiš unutra. Slično se dogodilo oba puta - EU je, zasad, ad acta. Usledile su replike, grupni istupi, pretnje. I psovke. Većina iz vladajuće većine od svega je zapamtila suze predsednice kojoj je opsovana majka. Za šta, naravno, nema opravdanja ni u parlamentu ni van njega, a i sleduje propisna kazna.

I zapamćen je sud premijera Srbije, lidera vladajuće većine, kako opozicija nasiljem u parlamentu želi da izazove krvoproliće. Ni manje, ni više.

Nekako paralelno javno život se usložnio oklevanjem nadležnih institucija i organa da ruše nelegalan objekat u centru Novog Pazara koji zida doskorašnji muftija, a odnedavno narodni poslanik vladajuće većine. Što je, ponovo, poslužilo premijeru da opoziciju, ali i novinare koji pitaju za dvostruke aršine optuži da prizivaju rat muslimana i Srba. Ima tu još začkoljica, recimo orkestrirani napad vlasti (?) na zaštitnika građana koji je kritikovao objašnjenje premijera kao urušavanje vladavine prava. Navodno, zaštitnik to čini jer ga opozicija vidi kao predsedničkog kandidata...

Zamešateljstvo je postalo toliko veliko da se više ne zna ko je lud, ko zbunjen, ko ima legitimitet za javni posao, ko nema. Recimo, zbog čega je poslanicima vlasti dozvoljeno i da pitaju i da sude, a opozicije ni da pitaju i, napokon, zbog čega glasovi dati vlasti vrede više nego glasovi drugih građana.

A najvažnije, jesu li politički delatnici bilo koje vrste svesni kakvu sliku i poruku šalju javnosti? I da li im je uopšte stalo do javnosti, posla koji bi trebalo u ime građana i na korist građana da obavljaju? Floskula da će birači na narednim izborima "kazniti" izgrednike niti jeste, niti može biti opravdanje za toliko zagađivanje javnog prostora i života.

Jasno da bi citati, ne paragrafa nego "replika", uz puna imena i funkcije plastično pokazali svu bedu političkog i javnog života u Srbiji, ali to bi istovremeno bilo i priznanje da se drugačije ne može, legitimizacija nasilja i nekulture. Bez obzira s koje strane dolaze i da li je reč o psovanju majke, pretvaranju žena u poslužavnik, zloupotrebi porodične tragedije, prizivanju krvoprolića, nelegalnoj gradnji... Jer, sve je to ogoljeno nasilje, a ako se zastalno useli u najviši predstavnički i zakonodavni dom onda će se brzinom munje preseliti u svaku kuću, svaki dom, na svaku ulicu i vratićemo se u vreme "oko za oko", "zub za zub". Kao da već oko nas i u nama nema previše nasilja.

Nesumnjivo da će svaki poslanik, ministar, odbornik kazati da to nije standard kom ni lično oni, ni njihove stranke ne teže. Ključno je pitanje, međutim, kada će pokazati drugo lice i još više kada će onima koji ruše sve moralne i ljudske skrupule pokazati gde je ćošak za klečanje na kukuruzu?

Nastavak na Nezavisne Novine...