Izvor: Večernje novosti, 06.Avg.2017, 20:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika kralja Aleksandra na Balkanu

Mnogobrojni su primeri iz prošlosti kako mogu da se prevaziđu tradicionalna neprijateljstva. Jugoslovenski suveren je ceo naš region zamišljao kao zajednicu koja ne toleriše uplitanje sila ŽIVIMO u vremenu koje obeležava uspostavljanje novog multipolarnog sistema odnosa među velikim silima. Proces demontaže globalnog svetskog poretka odvija se vrlo bolno, i to korak po korak. Pokušaji zadržavanja principa "jedna supersila i jedan vojni blok" dovode do održavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << starih i stvaranja novih žarišta napetosti u mnogim zemljama i regionima. Balkan, koji se nalazi na raskrsnici civilizacija, po ko zna koji put u istoriji odraz je te slike globalnih transformacija i protivrečnosti. Zato je sasvim normalno što Srbija intenzivno traga za novim modelom odnosa u regionu, koji će Balkanu, u veku koji je pred nama, obezbediti mir, stabilnost i konkurentnost. Projekat balkanske carinske unije i nacionalni dijalog o Kosovu na inicijativu držvanog rukovodstva samo su deo ideja u potrazi za rešenjima za prevazilaženje posledica krvave drame raspada Jugoslavije. I to neće biti prvi put da Beograd prvi pruža ruku u ime boljeg razumevanja na ovim prostranstvima. Srbija je u 20. veku dva puta izvršila ujedinjujuću misiju, posle Prvog svetskog rata kao predvodnik Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, a po završetku Drugog svetskog rata Beograd je postao centar ogromnog projekta Pokreta nesvrstanih. Suštinski, bilo je to prvo narušavanje ondašnjeg svetskog poretka. ČITAV jedan vek pre predloga o balkanskoj carinskoj uniji, kralj Aleksandar Karađorđević je krenuo u misiju uspostavljanja saradnje među balkanskim državama. A on će svoju diplomatsku karijeru zapravo započeti još kao prestolonaslednik, kada je otvorio proces bugarsko-srpskog zbližavanja, koje će rezultirati stvaranjem balkanskog saveza 1912. godine i Prvim balkanski ratom koji je definitivno oterao Osmansku imperiju sa ovog poluostrva. Vrlo je važno napomenuti da se ova njegova aktivnost odvijala mimo uticaja velikih sila. Nažalost, naša istoriografija je tu njegovu ulogu vrlo često gurala u drugi plan. Posleratna Evropa, podeljena različitim interesima i zavađena ideologijama fašizma, nacizma i boljševizma, gotovo neprekidno je bila pred pretnjama novog rata. Velike sile su gledale, u najmanju ruku, da je podele između sebe na interesne sfere. Revizija mirovnih ugovora, a samim tim i granica evropskih država, bila je predmet stalnih sporova. U takvim prilikama kralj Aleksandar je nastojao da vodi samostalnu politiku, a balkanski savez je zamišljao kao zajednicu država ovog regiona koja ne bi tolerisala strana uplitanja i koja bi bila značajan činilac u političkim odnosima u Evropi. STAV jugoslovenskog suverena bio je da Balkan sam po sebi nije "bure baruta" koje ugrožava svetski mir, već su to velike sile koje svojim mešanjem u odnose na Balkanu, suprotstavljajući jednu državu drugoj, postaju "pokretači" svih nesuglasica i mržnji između njih, koje zatim dovode do ratova s katastrofalnim posledicama. Njegova deviza je bila "Balkan balkanskim narodima". U "balkansku kampanju", zamišljenu kao širu turneju ratnim brodom "Dubrovnik" po Jadranskom, Crnom i Egejskom moru, Aleksandar kreće početkom jeseni 1933. Planirane su posete Istanbulu, Krfu, Atini i dvorcu Evksinograd u neposrednoj blizini Varne. Ovo zdanje dobilo je ime po grčkom nazivu Crnog mora - Evksinos, što znači gostoljubivo more. Poseta Istanbulu pokazala je da odnosi između Kraljevine Jugoslavije i Turske, iako su bili opterećeni teškim uspomenama na krvave sukobe u prošlosti i tradicionalnim neprijateljstvom, taloženim vekovima, mogu lako da se prevaziđu i da od ljutih protivnika stvore lojalne saveznike. U gradu na Bosforu kralju i kraljici je priređen svečani doček. Pored političara, vojnih zvaničnika i diplomatskog kora, okupila se i ogromna masa naroda da pozdravi jugoslovenskog suverena. "Dubrovnik" je usidren pred palatom Dolmabahče na Bosforu, a Aleksandra i njegovu pratnju na pristaništu su pozdravili Kemal Ataturk i predsednik vlade Ismet-paša. Državnici i njihovi ministri su, zatim, nekoliko časova vodili političke razgovore na brodu "Dubrovnik" i u palati Dolmabahče. Vrlo brzo i lako su postigli načelnu saglasnost o spoljnoj politici. * SUDBINA Kralj Aleksandar je brodom "Dubrovnik" krenuo u "balkansku kampanju" OSNIVAČ nove moderne Turske Kemal Ataturk na svakom koraku je ukazivao posebnu pažnju prema gostu. Posle večere, koja je služena u zlatnom posuđu i trajala sve do ponoći, igrali su poker sve do zore. Bila je to noć razgovora i druženja. Na rastanku, kralj je poklonio Kemalu Ataturku zlatnu tabakeru, a ovaj njemu svoj umetnički portret. Rezultat ove mirovne misije kralja Aleksandra mogao je da se vidi već početkom sledeće godine. U januaru 1934. bila su usaglašena gledišta četiri države, Jugoslavije, Rumunije, Grčke i Turske, o Balkanskom savezu. Tekst pakta je pripremljen i parafiran početkom februara u Beogradu, a svečano potpisan 9. februara 1934. godine u Atini. Čin potpisivanja propraćen je salvom iz 101 artiljerijskog oruđa, zvonjavom crkvenih zvona i zvucima fanfara. Prema potpisanom teksta o savezništvu, Jugoslavija, Grčka, Rumunija i Turska su garantovale uzajamnu bezbednost svojih granica. Bugarska je odbila da pristupi ovoj asocijaciji, ali je predložila sklapanje bilateralnih saveza o nenapadanju sa članicama kao neku zamenu za jedan kolektivni sporazum. MEĐUTIM, kralj Aleksandar se nije zadovoljavao postignutim dogovorima. Istinski je bio zainteresovan za uspostavljanje dobrih odnosa s Bugarskom i pridavao je tome veliki značaj. Do prvog sastanka s kraljem Borisom je došlo na železničkoj stanici u Beogradu, 18. septembra 1933. godine. Razgovor se uglavnom vodio o kurtoaznim pitanjima. Do novog susreta je došlo petnaestak dana kasnije, kada su jugoslovenski kralj i kraljica bili u Evksinogradu, kraj Varne, u okviru spomenute mirovne turneje ratnim brodom "Dubrovnik". Razgovor između dva kralja vodio se na jugoslovenskom brodu bez prisustva njihovih ministara, i oni su sami odlučili šta će njima od tih razgovora saopštiti. Ova Aleksandrova poseta je najavljivana kao "porodični" sastanak dveju kraljevskih kuća, međutim, njoj je u Bugarskoj pridavan politički značaj. U sofijskoj štampi naglašavala se mogućnost budućeg saveza dveju zemalja. Kralj Boris, otvarajući zasedanje Narodnog sobranja, posetu Aleksandra Karađorđevića je nazvao vidnim dokazom srdačnog prijateljstva. Poslanici Sobranja su ove reči burno pozdravili. Jugoslovensko-bugarsko zbližavanje nastavljeno je posetom bugarskog kraljevskog para Beogradu, od 10. do 13. decembra. Goste su dočekali kralj i kraljica, predstavnici Vlade i Skupštine, a onda su u otvorenom automobilu prošli ulicama, pozdravljeni od mase građana. Zaključci trodnevnih razgovora dva kralja i njihovih ministara su bili da samo politika mira i trajna konsolidacija prilika mogu pružiti njihovim narodima puno jemstvo za budućnost. POČETKOM marta, prilikom povratka sa sahrane belgijskog kralja Alberta, bugarski kralj je iskoristio priliku da se u vozu kod Mladenovca sastane s kraljem Aleksandrom. U maju je ministar spoljnih poslova Jevtić posetio Sofiju i dogovorio se s kraljem Borisom o uzvratnoj, zvaničnoj poseti svoga suverena Bugarskoj. Poseta kralja Aleksandra Sofiji predstavljala je istinski trijumf njegove balkanske politike. On nije ostavljao utisak nekog ko posećuje bivšeg neprijatelja. Tu nijansu u njegovom ponašanju osetio je i bugarski narod, koji je izašao na ulice i klicanjem ga pozdravljao. U jednom trenutku masa sveta je probila policijski kordon u želji da se što više približi jugoslovenskom suverenu. U razgovorima koji su vođeni u Rilskom manastiru, Aleksandar je dobio garancije od Borisa da će Bugarska ostati neutralna u slučaju oružanog sukoba u srednjoj Evropi. Jugoslaviji je Balkanski pakt doneo velike političke prednosti koje su se odnosile na garantovanje granica na Balkanu. Jugoslavija je tako mogla nesmetano da se okrene zapadnim granicama i da koncentriše svoju vojsku za odbranu od eventualnog napada Italije. Ali samo nekoliko nedelja kasnije, 9. oktobra 1934. godine, u Marselju je Aleksandra stigla kazna velikih sila za samostalnu spoljnu politiku. Revolverski hici koje je ispalio Vlado Černozemski zaustavili su ostvarenje devize - Balkan balkanskim narodima. POZDRAV BUGARSKE VOJSKE ALEKSANDAR je posebno osvojio simpatije Bugara za vreme defilea vojničkih trupa ispod balkona dvora gde su stajala dva kraljevska para. Kako je koja formacija nailazila, naš kralj ih je pozdravljao sa: "Zdravo, junaci!" Umesto tradicionalnog odgovora: "Živ bio, kralju!", iz vojničkih redova je odjekivalo frenetično - Ura! Na prijemu koji je uveče priredio kralj Boris, bugarski viši oficiri dizali su čaše u zdravlje budućeg "balkanskog cara Aleksandra".

Nastavak na Večernje novosti...