Izvor: Politika, 10.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pljesak u pozorištu, muk u medijima
Na završnici 47. internacionalnog teatarskog festivala MESS, 31. oktobra u Sarajevu je gostovalo Beogradsko dramsko pozorište sa najnovijom predstavom Ćeif u režiji Egona Savina. Sam dramski tekst odabran je kao pobednički među stotinak pristiglih rukopisa na zajednički konkurs BDP-a i MESS-a. Konkurs je nastao sa ciljem da se probiju barijere, ojačaju kulturne veze i otvore granice kreativne energije. Autor dramskog teksta, Mirza Fehimović (1955), manje je poznat beogradskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << publici: u Sarajevu je diplomirao teatrologiju, u Engleskoj živi već petnaest godina a 2005. u centar pažnje dospeo je kao pobednik konkursa izdavačke kuće ZORO (koja deluje u Zagrebu i Sarajevu) za najbolji rukopis priča "Zec i pantaruo".
Ćeif prikazuje susret dve sestre i njihovih porodica nekoliko godina posle rata. Podele su napravljene još mnogo ranije jer, iako su obe bile trudne, Esma ostaje da živi u Sarajevu, a Munevera ga napušta. Jedna je puna besa, druga puna tuge (Munevera će i pre ulaska u Esminu kuću reći: "Nas provalija dijeli!"). Obogaljenost muža i smrt deteta tajne su koje obe porodice kriju kao najteže a uz njih se otkrivaju i laži, koje istovremeno svedoče o nepostojanju bliskosti među njima. Dramski sukob među sestrama obeležava Esmino doživljavanje Muneverinog odlaska kao izdajstva u nesreći, zbog čega je svaki njihov pokušaj razgovora nemoguć. Dok je za Esmu rat merilo svega ("Sve merite svojom mukom!" – optuženički će joj prebaciti Salko), za raseljene je izgleda trajni problem suočavanje sa autsajderskim životom u tuđini i odsustvom ljudskosti na svim stranama sveta. Dok Salko shvata kako se istina mora reći, Stevan svoju istinu tek sada spoznaje: da ni za koga ništa nije uradio i da se zato oseća kao zločinac.
Kamerni teatar 55 bio je prepun, a bilo je i onih koji su stajali tokom ove dvosatne predstave. Sarajevska publika je na bis pozivala glumački ansambl, odajući priznanje i samom autoru.
Za autora teksta Mirzu Fehimovića recepcija ove drame je zagonetna: dok je sarajevska publika "gromoglasnim pljeskom ispratila glumce BDP-a, među kojima se posebno istakla izvanredna glumica Dušanka Stojanović", u novinama se ćuti i o tekstu i o predstavi. Direktor MESS-a Dino Mustafić rekao je: "Ja sam bio prilično potresen nakon ove predstave. Mislim da je režija i gluma briljantna, tekst izvrstan. Mislim da se večeras u Sarajevu dogodila jedna katarza, jedan dijalog između umetnika Beograda i Sarajeva, jedna bolna tema, koja sigurno tišti godinama i koju ćemo nositi kao duševni biljeg. Ako bude ovakvih predstava, mislim da ćemo te rane lakše zaceliti." Sam režiser, Egon Savin, dramu je odredio kao naturalističku grotesku, a umesto glumaca dece upotrebio je lutke, metaforički insistirajući na indoktrinaciji dece. Savin je ukazao i na razlike u doživljajima predstave: dok je beogradska publika plakala, sarajevska se više smejala, verovatno bolje prepoznajući neke specifičnosti.
[objavljeno: ]
