Izvor: Vesti-online.com, 09.Jan.2018, 21:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pesmom bude sela

U povorkama za vreme božićnih praznika od vrata do vrata šetaju mladi i stari svečano obučeni i pevaju vesele pesme

Jedna od najlepših tradicija vezanih za božićne praznike, u narodu poznata kao koledarenje, s poštovanjem se čuva i opstaje u nekoliko sela Negotinske krajine, posebno u vlaškim naseljima, kao što su Mokranje, Radujevac, Srbovo, Vratna i još neka. Reč je o prastarom, staroslovenskom običaju, koji se svetkovao od Nove godine pa sve do Bogojavljanja, važnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << praznika koji imaju posebno značenje u istočnoj Srbiji.

- Najčeše se odlučujemo da kolede organizujemo oko Badnjeg dana i Božića - objašnjavaju za "Vesti" neki od meštana navedenih sela u Krajini. Evo kako su odgovorili na pitanje šta podrazumeva ovaj običaj:

"Kroz selo, od kuće do kuće, od vrata do vrata, šetaju svečano obučeni i sa prazničnim obeležjima na sebi, mali i veliki koledari i pevaju vesele praznične pesme. S vremena na vreme, na poziv ljubaznih domaćina, zastanu i prihvate poziv da se počaste u domaćinstvima u kojima ih dočekuju s radošću, svojstvenom porodičnim praznicima mira, sreće i očekivanog blagostanja. Kolede su deo našeg folklornog običaja i naše tradicije, i srećni smo što opstaju s obzirom na to da se koledarenje, nažalost, ugasilo u nekim drugim krajevima Srbije, u zapadnoj na primer, a to je velika šteta.

Dragan Trikić Bale (58), ističe da je sa samo četiri godine bio koledar u rodnom selu Srbovu, gde se i danas ovaj običaj veoma uvažava.

Ja sam do polaska u peti razred, dakle, nekoliko godina, bio obavezno u prazničnim povorkama, a Srbovo, moje rodno selo, tradiciju koledarenja čuva skoro dva veka, verujem još iz vremena kada je tu, pre 180 godina, sagrađena prva crkva od kada smo dosledni i verni hrišćanskoj pravoslavnoj tradiciji.

Koledarenje je sastavni deo božićnih prazničnih dana i u Mokranju, vlaškom selu koje ima veliki broj ljudi u rasejanju, ali su oni koji su ostali u zavičaju verni običajima i neguju one najlepše, a jedan od takvih je upravo ovaj, koji se ponavlja iz godine u godinu u vreme Badnjeg jutra i dana i Božića.

Meštani Mokranja, inače, vazda ispunjeni pričama o slavnom Mokranjcu, čiji preci vode poreklo iz tog sela po kome je i veliki kompozitor sebi nadenuo drugi deo prezimena, običaj koledarenja prenose sa generacije na generaciju. On za njih ima posebnu važnost, posebno zbog toga što svakog 9. januara, na još jedan veliki pravoslavni praznik, Svetog Stefana, skromno obeležavaju i dan rođenja Stevana Stojanovića (1856-1914), nesumnjivo najznačajnijeg srpskog kompozitora.

Nekada je u Mokranju organizovano i po pet-šest povorki korinđaša, uglavnom dece stare od sedam do 15 godina. Po desetak maskiranih dečaka, a često su u povorci bile i devojčice, išlo je na Božić od kuće do kuće i uz dozvolu domaćina pevalo "čestitarske pesme". Za otpevane pesme, koje su bile prilagođene domaćinstvu, koledari-korinđaši su nagrađivani raznoraznim đakonijama. Nekada je postojao običaj da domaćica svakom "pevaču" daruje po klip kukuruza, a koledari su odlazili govoreći:"Kukuruz da rodi - domaćica da živi."

Nastavak na Vesti-online.com...