Izvor: Kurir, 19.Jan.2011, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLUIZBOR
Narodni poslanik. Titula koja je, čini se, kod nas izgubila svaki sadržaj. Vele da je to zbog naopakog izbornog sistema. Turi partija na izbornu listu 250 kandidata i onda, kad pređe cenzus, ubaci u parlament one koji najviše odgovaraju kao šrafići u mehanizmu zvanom „glasačka mašina“. Zabole ih da li je to čovek od ugleda, karijere, kredibiliteta. Važno je da sledi partijsku disciplinu. I bespogovorno glasa, to jest udara po onim tasterima dok prst ne nažulji.
E, sad, Boris >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << predlaže nešto drugo. Neki kombinovan izborni sistem. Malo proporcionalni, malo personalni. Hm, zvuči komplikovano. I budi bog s nama ko će tu da se snađe. Ali, sve u svemu, ispada da će po tom sistemu narod moći da bira neke bolje kandidate. Stranke će, jelte, imati imperativ da biračima ponude kvalitetnije ljude, prepoznatljive po dobru u „mikrosredini“. A i ne bi trebalo više da prolaze oni kojima je parlament prvi poslodavac u životu i koji u rubrici biografija imaju samo osnovne podatke iz lične karte.
Baš me zanima kako će to da izgleda. Mada, nisam siguran da ćemo to čudo uskoro da gledamo. Ne, nije problem u tome da li će nov izborni zakon biti izglasan. Neće ovi i ovakvi poslanici oko toga praviti pitanje. Glasačka je to mašina. Nego, nešto ne verujem da je to moguće primeniti na ove izbore koji nas čekaju dogodine. Hoću da kažem, saglasiće se na kraju većina i biće nov izborni zakon, ali biće i ono - ajd mi ipak da obrnemo još jedan krug po starom. Proporcionalno. Partijski.
Pa čemu onda sva ova priča i što baš sad? I zašto se toliko uskopistiše ovi mali u vlasti? Eh, što... Pa shvataju oni da je sve ovo poruka, neka vrsta testiranja, a, što ne reći, i predizbornog potkusurivanja. Svesni su oni da su im šanse male ako se otkače s kompozicije koju vuče najjača partija. Mnogo je lakše kad im se N. N. imena „utope“ na listi koju potpisuje čovek čiji autoritet natkriljuje sve njihove nedostatke.
Ali, činjenica je da se ni ove „velike“ stranke ne mogu pohvaliti da su baš rasadnici kadrova čija će imena birači bez razmišljanja da zaokružuju. Kako i sami u nastupu iskrenosti znaju da priznaju njihovi tribuni, u pojedinim delovima Srbije (centralno i južno) bukvalno ne mogu da izvuku čoveka kojeg bi mogli da isture kao valjanog konkurenta izbornim rivalima. Uglavnom, tamo muku muče s višestrukim partijskim preletačima, ili pak nedozrelim klincima koji posle dva stranačka kursa misle da su stasali za parlamentarnu fotelju.
Zbog toga bi najpre oni, a onda i svi ostali, trebalo da iskoriste narednih pet godina da promene izborne sisteme upravo u sopstvenim redovima. I proberu ono što valja među njima za kakvu takvu izbornu utakmicu. Tek kad to završe i ako završe, moći će da razmišljaju o ozbiljnom sučeljavanju s konkurentima iz drugih partija na kombinovanom Borisovom megdanu.
A do tada će i narod valjda da ukapira šta mu znači da se na izborima opredeljuju pola personalno - pola proporcionalno. Zasad im to, pretpostavljam, više zvuči kao onaj stih iz narodne pesme o Kraljeviću Marku: „Pola pijem, pola Šarcu dajem...“
