Izvor: B92, 07.Sep.2010, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objaviti imena saradnika "Službe"
Beograd -- Komisija za otvaranje dosijea DB mora da objavi imena svih saradnika službi čije je uhođenje građana dovelo do tragičnih posledica, predlaže SPO, piše "Blic".
Takva obaveza stoji u nacrtu zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti koji je podneo Srpski pokret obnove.
Zakon bi trebalo da bude usvojen u Skupštini do kraja godine uz podršku Demokratske stranke. Na ovaj način utvrdiće se krivična i druga odgovornost saradnika službe, stoji u nacrtu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zakona koji je upućen nadležnima u Vladi.
To praktično znači da će imena uhoda koje su pratile novinara Slavka Ćuruviju ili ubijene članove SPO na Ibarskoj magistrali biti zvanično objavljena, kao i imena onih saradnika tajnih službi koji su devedesetih godina bili plaćeni tako što im je omogućena trgovina akciznim robama - cigaretama i naftom. Među tim "trgovcima" su imena nekih sadašnjih tajkuna, piše "Blic".
Na spisku saradnika morali bi da se nađu svi koji su komunističkim vlastima, tadašnjoj Ozni i Udbi prijavljivali ljude koji su kritikovali režim. Poznato je da je tada čak i jedna dojava bila dovoljna da neko bude ubijen. Morala bi da budu objavljena imena saradnika koji su javljali vlastima da neko namerava da pobegne iz zemlje, kao i onih zbog čijih su dojava komunistički cenzori, pre objavljivanja i pre premijera, zabranjivali knjige, pozorišne predstave i filmove.
Službe bezbednosti će imati rok od 30 dana da dostave sva dosijea i njihove kopije komisiji za dosijee. Jedino će svim zaposlenima i onima koji su nekada radili u službama bezbednosti, kao i saradnicima, biti zabranjeno da uzmu originalni dosije ili delove, već će imati pravo samo na kopiju.
Dosije je, prema nacrtu zakona definisan kao podatak, odnosno zbirka podataka, bez obzira na formu u kojoj je dokument sačuvan. To znači da će građani koji imaju dosije moći ne samo da dobiju papir, već i preslušaju ili pogledaju magnetnu traku, disketu, kompakt-disk, mikrofilm, video ili audio zapis. Ukoliko je osoba o kojoj je vođen dosije umrla, pravo da ga traže imaju pravni naslednici i rođaci do četvrtog kolena. Dosije mogu da traže i grupe građana koje su bile pod prismotrom, kao i mediji.
Svako ima pravo da svoj dosije ili njegov deo uzme, ili da zatraži uništavanje dosijea u svom prisustvu.
Strogo je propisano da tražilac dosijea ne sme narušavati prava trećih lica, otkrivanjem ličnih podataka o njima. Objavljivanje podatka o drugoj osobi, koja se spominje u dosijeu, bez njene saglasnosti ili pravnih naslednika, kažnjivo je.
Građani koji znaju ili sumnjaju da imaju dosije, moći će da ga zatraže u roku od dve godine od datuma formiranja komisije za dosijea. Posle tog roka svi dosijei biće arhivirani i moći će se naknadno otvoriti na obrazloženi zahtev tražioca dosijea.
Procedura je sledeća: građanin mora pismeno da se obrati Komisiji i da u zahtevu dostavi podatke koji mogu olakšati nalaženje dosijea. Ukoliko neko nije u mogućnosti da sam pogleda dosije, mora u zahtevu da navede ime pratioca koji će mu pomoći.
Prema predlogu SPO, najviše može proći mesec dana od podnošenja zahteva, do dobijanja dosijea. Komisija mora da evidentira sve zahteve i da ih uputi najkasnije za 48 sati od trenutka prijema centru za dosijee koji je u okviru komisije. Sekretar centra je dužan da najkasnije u roku od 15 dana odgovori podnosiocu zahteva, da li postoji, ili ne postoji dosije i da mu zakaže kada može da vidi dosije, najkasnije u roku takođe od 15 dana.
