Izvor: Politika, 11.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesporazum o pridruživanju EU
Srbijom je juče prostrujala vest da je Holandija popustila i da će SSP biti ponuđen Beogradu pre izbora, da bi se ispostavilo da je reč samo o još jednom predizbornom mamcu
Holandski šef diplomatije Maksim Verhagen juče je izjavio da je njegova zemlja spremna da Srbiji odobri potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pod uslovom da se Beograd obaveže da neće ratifikovati i primeniti sporazum pre nego što ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom. Do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada se Holandija, uz Belgiju, najoštrije suprotstavljala tome da Srbija potpiše sporazum pre izručenja Ratka Mladića. Verhagen je u izjavi Radio-televiziji Srbije rekao da će se prva prilika za potpisivanje sporazuma ukazati na ministarskom sastanku Evropske unije 28. aprila u Luksemburgu.
Holandski uslov, koji pravni stručnjaci ocenjuju kao nezapamćen u pravnoj praksi, nije, međutim, dobio status zvanične ponude. Iz Brisela, samo desetak minuta pošto je emitovana ova vest, stigla je izjava portparolke evropskog komesara Olija Rena, Kristine Nađ, koja je rekla da u Briselu „nema ničeg novog”.
„Još važi ono što je gospodin Ren izjavio prošle nedelje, posle susreta s gospodinom Dulićem”, izjavila je Nađ Tanjugu.
Ren je tada rekao da o pitanju potpisivanja SSP-a sa Srbijom ne postoji politički konsenzus u EU, ali da on smatra da je sporazum moguće potpisati, a uslove prebaciti na ratifikaciju.
U Srbiji je novo to da je Božidar Đelić dobio saglasnost svoga šefa da potpiše SSP ukoliko bude ponuđen. Đelićev odlazak u Brisel, ipak, nije blagoslovio njegov šef u Vladi Srbije, premijer Vojislav Koštunica, već šef njegove stranke, predsednik Demokratske stranke i Republike Srbije Boris Tadić.
U domaćoj javnosti ne prestaju trvenja oko toga ko ima pravo da ode u Brisel da potpiše SSP, ali to bi u celoj stvari mogao da bude najmanji problem. Jer, pravni stručnjaci smatraju da je „holandski uslov” skoro nemoguće ispuniti. A ako Srbija pod holandskim uslovima potpiše SSP, to za građane Srbije nema nikakvu praktičnu posledicu, osim za stranke koje bi potpisivanje mogle da iskoriste u predizbornoj kampanji. Tako potpisan SSP, građani bi „osetili” koliko su i do sada osećali efekte parafiranog SSP-a. On im, praktično, ne bi doneo ništa više nego politički sporazum koji je Srbiji nuđen pred poslednje predsedničke izbore i ignorisan je kao besmislen.
Toga su izgleda svesni i Holanđani, koji su naknadno obavestili dopisnika RTS-a u Briselu da je novi uslov namenjen novoj vladi, onoj koja će doći posle 11. maja. Ni to ograđivanje ne rešava osnovni pravni problem sa tim prelaznim rešenjem, čija je namena izgleda da posluži pre svega kao izborni mamac.
Zato je novi holandski uslov, umesto da olakša, dodatno otežao ionako komplikovanu unutrašnju situaciju u kojoj je Srbija. Naime, najnovije poruke Zapada stigle su u jeku rasprave oko toga ko i kako može da potpiše SSP.
Mesec dana pošto je tvrdio da će SSP potpisati kao predsednik Republike, Tadić je odustao i ipak odlučio da u Brisel pošalje Đelića. Time je verovatno mislio da stane na kraj polemici koju je pokrenulo tumačenje pojedinih zvaničnika da predsednik Republike može da potpiše SSP. Sporazume ove vrste, da podsetimo, u svim ostalim zemljama potpisivali su isključivo premijeri, ili lica ovlašćena od vlade, pa bi Tadić u tom slučaju bio izuzetak.
Tadić na potpisivanje takvog sporazuma, tvrdili su njegovi protivnici, po Ustavu Srbije nema pravo. A Bečka konvencija na koju se on pozivao, objašnjavali su, nije „starija” od Ustava.
Bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić objašnjava za „Politiku” da „nigde ne piše da to Tadić može, niti da ne može”, ali da u Ustavu piše da vlada vodi politiku zemlje.
I Đelićevo ovlašćenje, smatra Vučetić, posle 17. februara i jednostranog proglašenja nezavisnosti postaje sporno.
Isto stanovište zastupa i Koštuničin blok u vlasti. Srpski premijer tvrdi da je posle 17. februara postalo neophodno da zemlje EU potvrde da poštuju suverenitet i integritet Srbije, s obzirom na činjenicu da su neke od njih priznale Kosovo.
Rezolucija 1244 UN, koja Srbiji garantuje suverenitet i nad Kosovom, pominje se u SSP-u, ali su nju prilikom priznavanja Kosova i slanja Euleksa, neke zemlje očigledno zanemarile.
„Onakav kakav jeste, taj sporazum nije sporan, ali se sada prvo postavlja pitanje kako na njega gledaju zemlje koje su u međuvremenu priznale jednostranu nezavisnost Kosova. To je problem o kome se mora razgovarati. Član 135. Sporazuma garantuje teritorijalni integritet Srbije. Zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, više ne vide Srbiju u ovim granicama o kojima se govori u parafiranom Sporazumu. Kad se Sporazum potpiše, parlamenti svih zemalja članica moraju da ga ratifikuju. Otvara se problem kako te zemlje mogu imati isti stav o dve potpuno različite situacije”, objasnio je svoj stav u intervjuu „Politici” pre mesec dana srpski premijer.
Odluku Tadićevog bloka u Vladi Srbije da ne dozvoli ratifikaciju sporazuma sa Rusijom, pod izgovorom da tehnička vlada nema kapacitet da donosi takve odluke, Vučetić smatra glavnim argumentom i za stav da ova vlada ne može potpisati ni SSP.
„Ne može se, pozivajući se na neke principe, jednom nešto osporavati, a onda nešto odobravati. DS ne može jednom da osporava kapacitet vlade, a drugi put da kaže da je on dovoljan da bi se potpisao SSP”, tvrdi Vučetić.
-----------------------------------------------------------
Pravno nemoguć uslov
Vladimir Todorić, magistar pravnih nauka upućen u tok pregovora sa EU, tvrdi da Srbija ne može da se obaveže da neće ratifikovati ni primeniti SSP dok ne ostvari potpunu saradnju sa Hagom, kako to Holanđani traže. U praksi, posle potpisivanja SSP-a na snagu stupa prelazni sporazum koji obuhvata oko 70 odsto sadržaja ovog akta, jer ratifikacija SSP-a obično potraje dve do tri godine. Prelazni sporazum upravo zato i postoji, kako se čekanjem ne bi izgubilo smisao.
„Ne postoji pravna mogućnost da se obavežete da nećete sprovoditi neki sporazum koji potpisujete upravo zato da biste ga sprovodili. Čak i da je moguće da se ova tehnička vlada na tako nešto obaveže, to ne bi imalo nikakvo obavezujuće dejstvo na neku sledeću vladu. Vlada jeste glavni inicijator ratifikacije, ali to može da zatraži i svaki poslanik, i nijedna vlada ne može da obaveže svakog poslanika da obeća da to neće učiniti. A obećanje nekog zvaničnika u Srbiji da neće primeniti i ratifikovati sporazum nema nikakvu pravnu težinu”, objašnjava Todorić.
Takvu vrstu ograničenja, objašnjava ovaj pravnik, mogla bi možda da primeni EU, tako što bi umesto konkretnog datuma kada bi trebalo da počne primena prelaznog sporazuma bilo naznačeno da će to biti onog dana kada bude uhapšen Mladić. Ili kada glavni haški tužilac Serž Bramerc kaže da je Srbija učinila sve što je mogla da ostvari potpunu saradnju sa Hagom. Dotle, Srbija bi od Sporazuma sa EU imala samo, kao i do sada, lepu predizbornu priču.
Dragana Matović
-----------------------------------------------------------
Izvori EU: Ulažu se napori za sporazum sa Srbijom
Zvaničnici u Evropskoj uniji (EU) potvrdili su juče da se ulažu snažni napori kako bi se pre izbora u Srbiji potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) s Beogradom, ali nisu mogli da potvrde pisanje srpskih medija da će to biti učinjeno 28. aprila u Luksemburgu.
Izvori u Evropskoj komisiji u Briselu rekli su agenciji Beta da „ništa ne znaju o izvoru ’spekulacija’ s tim u vezi” u nekim srpskim medijima.
Oni su istakli da evropski komesar Oli Ren smatra da uslov pune saradnje s Haškim tribunalom može ostati na snazi i posle potpisivanja SSP i biti proveren do ratifikacije u Evropskom parlamentu i parlamentima zemalja članica.
Ujedno, kako je naglašeno, u Briselu i evropskim prestonicama očekuju i jasan odgovor vlasti u Beogradu da su rešene i spremne da potpišu SSP.
Ovi izvori i funkcioneri Saveta ministara EU su naglasili da se čini sve da i Holandija prihvati stav ostalih partnera u evropskoj dvadeset sedmorici da vlasti u Beogradu ulažu najveće moguće napore da se svi optuženici nađu u Haškom tribunalu. Visoki predstavnik EU Havijer Solana i drugi evropski zvaničnici su bili u vezi s holandskim funkcionerima, uključujući parlament u Hagu, gde postoje najveći otpori potpisivanju sporazuma sa Srbijom, ako pre toga u zatvoru Haškog tribunala ne bi bio optuženi Ratko Mladić.
Beta
-----------------------------------------------------------
Reakcije „neprijatno iznenađenje”
Beti je preneseno „veliko i neprijatno iznenađenje” zbog toga što su „jasne i otvorene, a srpskom narodu i Srbiji veoma naklonjene” Solanine izjave u Evropskom parlamentu, neke političke snage u Srbiji, kako je ocenjeno, „krajnje odbojno dočekale i očigledno neprimereno upotrebile za ciljeve u predizbornoj kampanji”.
Solanini saradnici su ukazali na činjenicu da se visoki predstavnik EU založio za to da na izborima 11. maja podršku dobiju proevropske snage i da „Srbija postane najbliži partner Evropske unije i približi se EU”. On je predočio nužnost da i svi partneri u EU iskažu „savitljivost” i omoguće sklapanje SSP sa Srbijom pre 11. maja.
-----------------------------------------------------------
Tadić: Čekamo da nam ga ponude
Hoćemo, potpisaćemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali ne znam da li će to biti 28. aprila, jer niko nikada nije rekao da će to biti tada, kazao je juče Boris Tadić, predsednik Srbije i DS-a, odgovarajući na telefonska pitanja građana u kol centru DS-a.
On je istakao da se 28. aprila održava veliki sastanak ministara spoljnih poslova EU i da će, možda, biti doneta takva odluka, a Božidar Đelić, potpredsednik vlade ima ovlašćenje da potpiše SSP, ako nam bude ponuđen.
Tadić je izjavu Vojislava Koštunice, predsednika vlade, da ne treba potpisati SSP, ocenio kao „prilično tužnu”, podsetivši da je premijer samo pre nekoliko dana u jednom intervjuu rekao da nema nikakvih problema sa SSP-om, jer se u njemu pominje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i dodao: „Ako je tad bio dobar, ne znam zašto je Koštunica sad promenio mišljenje. Verovatno zato što su stigli neki nagoveštaji da bi to moglo i da se dogodi 27. ili 28. aprila, pre izbora, pa su se uplašili da bi to nama moglo pomoći. Ja im, evo, poručujem, ne bojte se ljudi, možda i ne bude ponuđen SSP, vratite se svojim ranijim pozicijama. E, sad ako nam bude ponuđen na potpisivanje, onda moram da kažem svojim političkim oponentima da Đelić ima ovlašćenje da to potpiše, pa, što bi rekli Bosanci, onda – mašala.”
M. Č.
-----------------------------------------------------------
Nikolić: Tadićeva izjava marketinški trik
Izjava predsednika Srbije Borisa Tadića da će Srbija potpisati SSP je „marketinški i kampanjski trik", rekao je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i dodao da o potpisivanju tog ugovora mora da odluči Skupština Srbije. „To je marketinški, kampanjski trik, ali odavno već Tadić ne može da prevari građane Srbije", rekao je Nikolić i dodao da bi Tadiću „bolje bilo da sačeka izbore, da se posle izbora građani Srbije u Narodnoj skupštini dogovore kako će dalje i sa EU i sa svim drugim međunarodnim organizacijama".
Nikolić je istakao da Tadić „vrlo dobro zna ko vodi spoljnu politiku i da vrlo dobro zna da to mora da dođe na ratifikaciju u Skupštinu Srbije, a to znači da sve može još da sačeka". „Zanimljiva je ta izjava zato što je nagoveštavano da bi Demokratska stranka mogla da privatizuje odnose Srbije sa EU kao svoje i da se sama upusti u avanturu potpisivanja sporazuma sa nekom međunarodnom organizacijom".
Nikolić je naveo da Tadić takvim izjavama samo „otkriva pravi karakter i suštinu njegovog bavljenja politikom i njegove pobede na predsedničkim izborima" i dodao da EU treba „takav čovek".
SRS će, kako je istakao Nikolić, razgovarati sa EU, razgovarati i o sporazumima, ali, dodaje on, jedna stvar mora da bude jasna - da li je u tom sporazumu za Evropsku uniju Kosovo i Metohija deo Srbije ili nije.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
DSS-NS bez komentara o Verhagenu
Predstavnici koalicije DSS-NS nisu su izjašnjavali o uslovima koje je holandski ministar spoljnih poslova Maksim Verhagen naveo da bi se potpisao SSP.
Pre objavljivanja informacije, predstavnici koalicije DSS-NS juče su ponovili da taj sporazum ne treba potpisivati.
Premijer i lider DSS Vojislav Koštunica je juče, puštajući u rad toplanu izgrađenu sredstvima EU, rekao da je to dobar primer ekonomske saradnje sa EU, ali da Srbija ima i „sporno pitanje granica" koje treba da razreši sa EU pre potpisivanja SSP. Lider NS Velimir Ilić je izjavio da potpredsednik vlade Božidar Đelić „nema mandat parlamenta" da potpiše SSP i dodao da je „neobjašnjivo" da neko „potpiše nešto što je protiv Ustava Srbije i protiv Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN".
Savetnik premijera Branislav Ristivojević pozvao je juče koaliciju okupljenu oko DS da ne potpisuje „Solanin sporazum" i ne stavlja potpis koji će NATO tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova. „Koalicija Čanak-DS-G17 plus mora, po nalogu NATO-a, da potpiše 28. aprila Solanin sporazum, jer će taj potpis NATO tumačiti kao potpis Srbije na nezavisnost Kosova," ocenio je Ristivojević u izjavi dostavljenoj Tanjugu.
Ministar trgovine i usluga Srbije Predrag Bubalo nije želeo da komentariše eventualnu ponudu EU da 28. aprila sa Srbijom potpiše SSP. „Biće još vremena da se o tome priča", rekao je Bubalo.
Potpredsednik DSS Borko Ilić rekao je da DS i njeni koalicioni partneri imaju čudnu politiku dvostrukih aršina, po kojoj međunarodne sporazume koje država Srbija treba da potpiše različito tretiraju.
Beta, Tanjug
-----------------------------------------------------------
Marković: SSP je parafirala vlada Vojislava Koštunice
„Očigledno je da koalicija DSS i SRS, čak i retorikom i vrstom napada, predstavlja povratak u prošlost. Ovakvi prazni napadi svedoče da je ovo koalicija bez ikakvog programa, sa premijerom bez ikakvih rezultata", rekla je portparol DS Jelena Marković reagujući na tvrdnju premijerovog savetnika Branislava Ristivojevića da koalicija „Za evropsku Srbiju" namerava da SSP potpiše po nalogu NATO.
Ona je istakla da je SSP potpisalo više od 20 zemalja Evrope, a da je o njegovom sadržaju pregovarala, a zatim ga i parafirala, vlada sa Vojislavom Koštunicom na čelu. „Takođe, podsećamo javnost da je politika ove koalicije, kako su sami rekli, da spreči DS i listu „Za evropsku Srbiju" da potpiše SSP, i dalje investicije u Srbiju, a pri tom, to ne ometa tehničkog premijera da požuri u Čačak i otvori toplanu koja je u potpunosti izgrađena sredstvima EU", istakla je Jelena Marković.
Tanjug
[objavljeno: 12/04/2008]
