Izvor: RTS, 30.Jun.2010, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)obuzdan kurs
Kurs ne zavisi od NBS, već od konkurentnosti privrede, od dospelosti kredita za naplatu i od dešavanja u regionu, ističu ekonomisti. Stručnjaci upozoravaju da se zbog rasta kursa u narednom periodu može očekivati veći pritisak na cene, posebno uvoznih proizvoda.
Kurs je, i pored pozitivne ocene MMF-a, nastavio da raste i danas će za evro biti potrebno 104,37 dinar, što je gotovo 8,5 dinara više nego početkom godine.
Privreda se sve više zadužuje i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sve je više onih koji teško vraćaju kredite. Firme bankama duguju oko 10 milijardi evra, od čega je 12,5 odsto takozvanih loših kredita.
Dok bankari najavljuju da će povećani rizik nadoknaditi skupljim kreditima, privrednici kažu da ih svako slabljenje domaće valute košta milione. Stručnjaci smatraju da će kurs nastaviti da raste.
"Mi nemamo više puno deviznih rezervi za intervencije. Do kraja godine imamo 500-600 miliona evra za intervencije na deviznom tržištu, a 1,3 milijarde je potoršeno u ovoj godini bez većih efekata.
NBS mora da razmisli kako na neki drugi način da interveniše, istakao je Vučković uz napomenu da je za fluktuirajući kurs.
Ekonomisti ističu da kurs, u stvari, ne zavisi od Narodne banke, već od konkurentnosti privrede, od toga koliko je kredita dospelo za naplatu, od dešavanja u regionu. Kažu da je gotovo nemoguće izračunati koja je to granica rasta kursa koja bi ugrozila ostvarivanje planirane inflacije od šest odsto i dovela do ekonomske nestabilnosti. Inflaciju, ipak, pre svega, kreira država.
"Ukoliko država odloži povećanje cena električne energije i komunalnih usluga, što će biti teško, svakako će biti pritisaka na novo povećanje cena nafte. Ukoliko uspemo da zadržimo nivo cena u tom segmentu, čini mi se da projektovani nivo inflacije neće biti ugrožen", rekao je ekonomista Ivan Nikolić.
Ekonomisti upozoravaju da se zbog rasta kursa u narednom periodu može očekivati veći pritisak na cene, posebno uvoznih proizvoda. Ako je za utehu, dodaju da je slabljenje dinara ipak dobro, pogoduje uravnoteženju privrede, jer destimuliše uvoz i podstiče izvoz domaćih proizvoda.
