Izvor: RTS, 26.Nov.2011, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napokon u školskoj klupi
Pirotske trojke, šesnaestogodišnjakinje Monika,Milica i Milijana Rančić od rođenja boluju od cerebralne paralize. Zbog svoje bolesti, osnovnu školu su, uz pomoć patronažne učiteljice, završile kod kuće, a sada su krenule u srednju školu.
Sa šesnaest godina Monika i Milijana Rančić prvi put su sele u školsku klupu. One i njihova treća sestra Milica, od rođenja imaju cerebralnu paralizu, zbog koje su gradivo za osnovnu školu učile kod kuće.
Monika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Milijana sada su se upisale u prvi razred srednje ekonomske školu u Pirotu, dok će Milica, koja još ne može da hoda, vanredno pohađati Tehničku školu.
Improvizovanu učionicu u svojoj sobi, u kojoj su osam godina sticale znanja, Monika i Milijana zamenile su pravim školskim klupama. Zbunjenost i nesigurnost zbog promene sredine su, kažu, brzo prošle.
"Nama se ostvario san, krenule smo u školu i zadovoljne smo i srećne", kaže Monika, a Milijana dodaje da se razlikuje rad u školi od onog kod kuće, ali da za sada nemaju nekih problema.
Njihova profesorka srpskog jezika Tanja Rančić kaže da su se odlično snašle i da su prihvaćene. Ona smatra da je za njih od velike važnosti to što imaju prilike da učestvuju u svim aktivnostima škole, i nastavnim, i vannastavnim.
Drugovi i drugarice iz odeljenja uvek su spremni da pomognu. Oni kažu da pokušavaju da ih motivišu i podstaknu da više uče i druže se.
"U početku su bile malo stidljive, ali su se vremenom opustile. Uklopile su se dobro u odeljenje", kažu njihovi drugari.
Za razliku od svojih sestara, Milica će srednju školu za sada pohađati vanredno, jer se još ne može da se samostalno kreće. Ona je, za razliku od svojih sestara, odabrala Tehničku školu.
"Odlučila sam se za Tehničku školu, zato što volim da radim na računaru", objašnjava Milica.
Uprkos velikim finansijskim problemima i mukotrpnoj borbi da deci obezbede odlazak na mnogobrojne operacije, roditelji ovih devojčica nikada nisu klonuli duhom.
"Mi smo ovaj trenutak dugo čekali, čitavih osam godina, da i one krenu u školu kao i ostala deca. Mnogo smo srećni zbog toga, zato što su sad u društvu i što imaju više drugara", kaže njihova majka Olgica.
Verom i upornošću se, kažu Rančići, mogu dostići i naizgled, nemogući ciljevi. Dugogodišnji trud i pomoć humanih ljudi urodio je plodom, ali ovu skromnu porodicu čekaju nova iskušenja, još operacija i nastavak lečenja, naravno ukoliko uspeju da obezbede dovoljno finansijskih sredstava.
