Izvor: RTS, 29.Apr.2014, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najviše ocene za zakon o informisanju

Srbija je za zakon o javnom informisanju dobila najviše ocene od dveju međunarodnih nevladinih organizacija koje su sprovele analizu u 95 zemalja, navodi se u tekstu čiji je autor Kristijan Spar, direktor regionalnog medijskog programa za Jugoistočnu Evropu Fondacije Konrad Adenauer (KAS), sa sedištem u Sofiji.

Srbija je prva među 95 zemalja čije su zakone o slobodi informisanja analizirale nevladine organizacije "Akses info Jurop" sa sedištem u Madridu i Kanadski centar >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za pravo i demokratiju, a koje su srpski zakon o javnom informisanju ocenile sa 135 od ukupno 150 poena, navodi se u tekstu o pravu na informisanje u Srbiji i Bugarskoj "Od tajnosti do opšte informisanosti".

Procena je napravljena na osnovu kriterijuma koji su utvrđeni na međunarodnom nivou 2013. godine, a oni uključuju delokrug primene zakona, dozvoljene izuzetke, procedure primene, moguće žalbe na odluke, sankcije za kršenje i informisanje građana o njihovim pravima, precizira Spar.

U Srbiji, gde pravo na informisanje ima ustavni status, zakon o slobodi informisanja usvojen je 2004. godine i može se smatrati modernim ne samo zato što ima širok spektar primene, već pre svega zbog toga što predviđa ombudsmana za opštu javnost, navodi Spar.

Ističe da poverenik za informacije od javnog značaja, funkcija koju trenutno obavlja Rodoljub Šabić, predstavlja najstarije regulativno telo u Srbiji koje značajno doprinosi obezbeđivanju poštovanja principa transparentnosti.

Međutim, napominje Spar, uprkos opsežnom delokrugu primene srpskog zakona o pravu na informisanje i radu poverenika koji nailazi na odobravanje u širokim krugovima, stručnjaci za ljudska prava i novinari se žale da, čak i posle intervencije poverenika, mnogi državni organi odbijaju da pruže tražene informacije i ne plaćaju kazne predviđene za to.

Autori studije NVO naglašavaju da se procene odnose samo na kvalitet zakona, a ne i na njihovu primenu, navodi Spar u svom tekstu uz napomenu da čak ni snažni zakoni ne mogu da garantuju otvorenost ako nisu korektno primenjeni.

S druge strane, u pojedinačnim slučajeva, zemlje sa slabim zakonima mogu se smatrati otvorenim iznad prosečnog nivoa ukoliko veći značaj pridaju primeni zakona u praksi, konstatuje Spar.

Objašnjava da je zakonodavstvo u novim državama članicama EU i zemljama kandidatima za pristupanje, kao što je Srbija, u izvesnom smislu progresivnije, pošto je pod uticajem novih međunarodnih normi, a zakonodavci mogu da izvuku pouke iz propusta napravljenih u drugim zemljama.

Dok je nekoliko zemalja centralne i istočne Evrope među prvih 20 na listi međunarodnih NVO sačinjenoj na osnovu procena o zakonima o slobodi informisanja, mnoge zapadnoevropske zemlje su najslabije rangirane, ukazuje on.

Ekspert AIE Helen Darbišajer smatra da napredak u postokomunističkom regionu ima pozitivan efekat na Zapad i objašnjava da, nakon što je Zapad preneo demokratske norme Istoku, sada Istok prenosi standarde Zapadu, zaključuje Spar.

Nastavak na RTS...