Izvor: Politika, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mužu daju celu platu, a za uzvrat dobiju - batine
Većina Romkinja psihičku torturu prihvata kao normalnu NIŠ – Već deset meseci u Nišu radi SOS telefon za Romkinje i decu – žrtve nasilja. Po rečima koordinatora Ane Saćipović, ovo je jedini SOS telefon u Evropi za romkinje. Komunikacija sa žrtvama odvija se dvojezično, na romskom i srpskom, a telefon (515-318) otvoren je za sve žene, "jer žrtva je žrtva, ma koje nacionalnosti bila".
U Nišu još od 1992. godine postoji SOS telefon za žene i decu – žrtve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << porodičnog nasilja.
– Od 1995. godine sam radila kao volonter na SOS telefonu u Nišu i pažnju mi je privukao podatak da se za trinaest godina javilo samo sedam Romkinja. Živim u romskom naselju, Romkinja sam, svedok sam dešavanja u romskim porodicama i znam koliko ima nasilja. Bilo mi je nelogično da Romkinje o tome ne pričaju, iako je takvo naše tradicionalno vaspitanje. Razmišljala sam kako da im pomognem i došla na ideju da otvorim SOS telefon za Romkinje – obrazlaže ideju Ana Saćipović.
Da bi registrovala telefon, osnovala je Udruženje Romkinja "Osvit" koje je nosilac ovog projekta, a finansijski ga podržava Rekonstrukcija, ženski fond iz Beograda. Telefon je proradio 20. februara ove godine.
Ana je odabrala deset intelektualki, uglavnom studentkinja, koje su prošle obuku za rad na SOS telefonu, jer "nije lako petljati se u tuđe sudbine". Danas je sedam njih svakodnevno angažovano na telefonu, a tri po potrebi.
U prva tri meseca, one su obavile anketu u tri romska naselja – Beograd mali, Stočnom trgu i Crvenoj zvezdi. Anketom je obuhvaćeno 500 žena, a rezultati su samo potvrdili ispravnost ideje o uvođenju SOS telefona. Pokazalo se da 40 odsto Romkinja trpi nasilje svakog dana, 60 odsto najmanje jednom nedeljno, a 90 procenata njih ne prepoznaje ostale vrste nasilja, osim fizičkog.
– Bile smo zapanjene činjenicom da Romkinje pod nasiljem podrazumevaju samo batine. Ne prepoznaju psihičko, emocionalno, ekonomsko, seksualno nasilje. Išle smo dublje i saznale da batine nikada ne idu bez svađe i vređanja – navodi sagovornica.
Anketa je pokazala da 90 odsto Romkinja zarađuje novac, radeći kao pralje, kućne pomoćnice ili u sivoj ekonomiji. Pare predaju mužu ili ih čuvaju, bez prava da ih troše na sebe. Bez odobrenja supruga ne smeju da kupe ni novine, a o haljini da i ne govorimo.
Za deset meseci rada SOS telefona zabeleženo je 150 poziva. U 35 slučajeva zvale su Srpkinje.
– Naš telefon je otvoren za sve i namera nam je da pomognemo svim ženama žrtvama nasilja. Verovatno je većina njih zvala oba SOS telefona u Nišu. Potreban im je neko kome će se izjadati, otvoriti dušu i zatražiti pomoć. Obično zovu zbog velikog nasilja, kada se prelije čaša, kada više ne mogu da izdrže – kaže Ana Saćipović.
Po njenim rečima, nasilje je u porastu i zbog toga je neophodno ozbiljnije angažovanje države u rešavanju ovog problema, a ne samo u vreme kratkotrajne kampanje povodom Svetskog dana borbe protiv nasilja. Ima pomaka, kao što su uvođenje SOS telefona i osnivanje Sigurne kuće, ali je neophodna i bolja zakonska regulativa, te edukacija kadrova u policiji, tužilaštvu, centrima za socijalni rad i u svim drugim institucijama koje se bave problemom porodičnog nasilja. Dakle, pomaka ima, ali još mnogo šta treba da se uradi.
--------------------------------------------------------------------------
I ljubavnici tuku
– Nasilje postoji u bračnim i vanbračnim zajednicama, ljubavnika, mladih koji se zabavljaju. Najčešći razlog porodičnog nasilja je siromaštvo i nedovoljna sposobnost muškaraca da se izbore sa tim problemom. Zbog toga kreću stranputicom, odaju se alkoholu, kockanju, narkomaniji i drugim porocima koji vode nasilju. Nedavno se javila jedna Romkinja sa šestoro dece. Kad smo je odveli u policiju, pokazalo se da to nije prvi put i da je njen muž već tri puta privođen na razgovor. Nažalost, svi oni na početku obećavaju brda i doline, a potom nastavljaju po starom – upozorava Ana Saćipović.
--------------------------------------------------------------------------
Sigurna kuća
U najtežim slučajevima, žrtve se smeštaju u Sigurnu kuću koja od pre nekoliko meseci postoji u Domu za nezbrinutu decu "Duško Radović" u Nišu. Tu mogu da ostanu od sedam dana do tri meseca. U nekim gradovima, kao što su Beograd, Užice, Zaječar i Kragujevac, žrtve porodičnog nasilja mogu da provedu u sigurnim kućama do pola godine, pa i duže, dok se ne nađe odgovarajuće rešenje.
M. Momčilović
[objavljeno: 09.12.2006.]
