Izvor: Politika, 13.Mar.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrakarina
U Švajcarskoj preduzetnici plaćaju samo račune za struju, vodu, smeće, telefon... Uz to su obavezni da izmire PDV i porez na dobit. Sve ostalo za njihova mala i srednja preduzeća jednostavno ne postoji.
Čak ni neke od komunalija ne moraju da plaćaju svakog meseca jer je račun za struju i vodu objedinjen i plaća se kvartalno. Kod struje se prikazuje i koliko je firma u istom tom periodu prethodne godine trošila, pa i to preduzetniku može da bude jedan od indikatora predvidivosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovanja.
Dok slušaju ovu švajcarsku poslovnu bajku, srpski privrednici bi mogli da se zapitaju šta je za njih predvidivost poslovanja – verbalna konstrukcija ili neka poslovna „naučna fantastika”.
Svake godine dobiju po neku obavezu više, pa ne samo da ne znaju koliki će im biti troškovi poslovanja, već im je apsolutno nepoznato šta će sve morati da plate i kakvu će uslugu dobiti za to.
Američka organizacija USAID i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj krenuli su peške od vrata do vrata lokalnih i republičkih institucija i popisali 384 naknade i takse koje plaća privreda. Iznenađujuće je da dve trećine čine parafiskalni nameti. U prevodu – za njih se ne dobija nikakva povratna usluga ili vrednost.
Dok se pojedini nameti ukidaju drugi preko noći niču. Na spisku je opet taksa za korišćenje obala, koju su lokalne samouprave ukinule, ali ju je Agencija za upravljanje lukama ponovo uvela na mala vrata.
I dobronamernom, čak i dobro stojećem vlasniku firme mora da se nametne pitanje – a što bi to plaćao i po kom osnovu kada sam sto kilometara od najbliže obale ko zna koje i čije reke.
Opština Irig naplaćuje taksu za istrebljavanje glodara. U Boru i Zaječaru postoje takse za javnu rasvetu, samo se još niko nije setio da uvede taksu za mrak, koja bi imala i dobre strane – da ne gledaju nove račune ili takse.
Šta reći tek za firmarine, taj relikt prošlih socijalističkih običaja: EU zna za takse na putokaze koji s puta upućuju na firmu, ali ona se naplaćuje prilikom postavljanja i nikada više. Kod nas uredno svake godine. I to sve veće i veće.
Vlada je u prošlom mandatu ukinula firmarine malim i srednjim preduzećima, a za velike propisala limite.
Opštine su joj doskočile tako što su razrezale maksimalne iznose onima koji podležu ovoj obavezi pa su velike firme, banke i telekomunikacioni operateri dobili račune od kojih se i njima zavrtelo u glavi.
Ova hiperprodukcija nameta se nastavlja dok slušamo priče o velikim težnjama da investitorima olakšamo dolazak i jevtinije poslovanje, pa bi tako nova vlada morala da se pozabavi i ovim „sitnim” pitanjima.
Marijana Avakumović
objavljeno: 13/03/2014
