Izvor: Danas, 08.Dec.2015, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Među ptičijim svetom
U zadnjem redu pijace se nalazi - ptičiji svet. Prolaz je toliko uzan da se jedva provlačimo; sa obe strane - jedno uz drugo - i jedni na drugim, poređani su bezbrojni mali, srednji i veliki kavezi napravljeni od najtanjih drvenih letvica.
Kroz njihove šupljine proviruju majušne ptičije glave; crno-žute, zeleno-plave sa crvenim kljunom i šarene kao naši detlići. Što dublje ulazimo, ptice su sve veće i krupnije, tako stigosmo i do velike plavo-žute are koje pričaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i - zvižde! ŠTA rade sa tolikim pticama, pitam se. Da li ih kupuju? Ko i zašto ih kupuju? Naša pitanja gube se u nepodnošljivoj graji, a njihovi vlasnici nas opsedaju svesrdno nudeći svoju robu. Mi smo turisti u prolazu, odgovaramo im.
ALI, oni su nešto drugo hteli! Najzad smo razumeli šta.
Pošto je ptica u kavezu zarobljenik - sputana u večitoj čežnji za slobodom, za prirodom - ukoliko si plemenit i imaš meko srce, plati nekoliko rupija njenom vlasniku, i on će sa širokim osmehom teatralno otvoriti vrata kaveza i jednu od njih pustiti - na slobodu... Ako platiš za dve, pustiće dve, i tako redom - možda i pun kavez ako...
Naravno, da su mnogi od nas iz tašne i novčanika pokupili sav sitniš...
Sa pogledom punim nežnosti i zadovoljstva gledali smo žute, crvene i šarene ptice gde su odlepršale ka nebu. I svi su zadovoljni: vlasnik, dobrotvor ptice...
Kako kročismo u autobus - vodič nas dočeka rečima:
"Ah, ja sam kriv! Silno sam pogrešio što vas nisam upozorio na te prevarante - prodavce ptica! Sigurno ste nekoj "kupili" slobodu? A čim ste se okrenuli, njen vlasnik je zviždao i dresirane ptice vratio u kavez. A šta da se radi, to im je jedan od načina da zarade... Ah, kako sam zaboravio, izvinite..."
Sutradan napuštamo DŽogdžakartu, prestonicu Indonezije.
Put vodi prema okruglim brdima. Sivi oblaci vise nad tek izniklim poljima pirinča, iza njih, spojena sa nebom, proteže se nepregledna džungla. Zaustavljamo se i kratko zadržavamo ispred najvećeg hindu hrama blizu Prambanan koji se sastoji od glavnog i bezbroj malih hramova napravljenih od kamena koji je od silne vlage 'presvučen' mahovinom. Na ostrvu Javi su postojala dva carstva; jedno je bilo hindu, drugo budističke vere - i stalno u sukobu. Udajom hindu princeze za princa budistu sukobi prestaju i prevladava hindu religija. Posle smrti kralja, posvađana deca dele carstvo. Korist izvlače treći - muslimani koji sa lakoćom osvajaju zemlju.
Dosledni svojoj veri, ugledni stanovnici Jave napuštaju ostrvo i preseljavaju se na Bali, jedino ostrvo na kojem se i do danas zadržala hindu religija. Indonezija je bila holandska kolonija do Drugog svetskog rata - kada su je Japanci okupirali. Domaće stanovništvo ih je dočekalo sa radošću ubeđeni da su oni njihovi oslobodioci. Ubrzo su uvideli svoju zabludu. Tek 1952. godine Indonezija postaje nezavisna. Bilans nije ružičast; oko 25 odsto nepismenih, i religija pretežno muslimanska. No, priroda ih obdarila voćem i povrćem cele godine. Topla klima siromašnim olakšala prebivalište, a vera im dala snagu i da sa malim budu zadovoljni.
