Izvor: Politika, 26.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marsovsko lice i trice
"Marsovsko lice" nije nikakvo ogromno ljudsko lice, isklesano rukama i alatkama vanzemaljaca ili "malih zelenih" u stenama susedne "crvene planete". Nedavno su naučnici NASA iznova načinili, najoštrije do sada, snimke neobičnog prizora i ustanovili da je to prirodna pojava u području nazvanom Sidonija.
Zadrti zaljubljenici u svakojaka čudesa, svakako, neće sa oduševljenjem prihvatiti novo tumačenje, u svojoj bujnoj mašti već su izatkali jedan od "neoborivih dokaza" da nismo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sami u kosmosu. Pomenuta praznoverica se ukorenila 31. jula 1976. kada je američka letelica "Viking 1" poslala neobičnu sliku na kojoj se, ako se prepustite sanjarenju, uočavaju obrisi čudnovate glave sa očima. Nisu vredela docnija stručna tumačenja da su geološka zbivanja i brišuće oluje učinili svoje.
Hranu za ovakva nagađanja odavno je poslužio italijanski astronom Đovani Skjapareli koji je 1877. pomoću teleskopa, prečnik 22 santimetra, video "marsovske kanale", što se docnije ispostavilo optičkom varkom. I naš Nikola Tesla verovao je da gore nekoga ima, iako nije osmatrao "četvrti kamen od Sunca".
Tobožnji "đavolov broj
Nešto kraće potrajala je tzv. najveća NLO (neidentifikovani leteći objekti) tajna iz Rozvela, grada u Novom Meksiku, u kojem su, navodno, 1947. na jednom ranču pronađeni ostaci "letećeg tanjira". I da čorba bude gušća, pridodata su donekle unakažena tela vanzemaljaca! "Slučaj Rozvel" je pokopan uz neoborivo stručno obrazloženje tek pre nekoliko godina.
A nadaleko je razglašen i Uri Geler koji je, tobož, pogledom savijao viljuške i ostali pribor za jelo. Kada se umešao pre decenije Džejms Rendi, uspešni mađioničar, i ponudio nagradu od milion dolara svakome da to ponovi, niko se od samozvanih proroka, iscelitelja, vidovnjaka, rašljara, astrologa, bioenergetičara i inih nije usudio da mu izađe na crtu. I da prigrabi toliki svežanj zelenih novčanica.
Setite se ugostitelja iz Švajcarske, Eriha fon Denikena, koji se obogatio pišući da su nas u davnini pohodili vanzemaljci, a za svoje iskaze pronalazio je "dokaze" diljem Zemljinog šara.
Ili hiljadama puta najavljivanih "smakova sveta", od kojih je poslednji trebalo da nas zadesi kad se složi "đavolov broj" 666 (16. jun 2006). Da li smo zbrisani s lica planete? (Odgovorite sami.)
Ričard Dokins, evolucioni biolog sa Univerziteta Oksford, pisac čuvene knjige "Sebični gen", sada u prvim redovima bitke protiv kreacionista, jednostavno uzvraća: "Kada bi oni koji to za sebe tvrde zaista imali paranormalne sposobnosti, svake nedelje bi dobijali premiju na lutriji ili Nobelovu nagradu za otkriće sila nepoznatih fizici. Zašto onda troše svoj talenat po televizijskim emisijama?"
Iskreno govoreći, naučnici još nisu pojedine pojave do kraja rasvetlili, ali to ne znači da su natprirodne. Najblistaviji umovi današnjice rvu se s mnoštvom delimično rasvetljenih nepoznanica, od čijeg konačnog odgonetanja uveliko zavisi poimanje sveta koji nas okružuje. Ugledni časopis "Nauka" (Science) načinio je poduži spisak od, čak, 125 zagonetki.
Dovoljno je da nabrojimo prvih deset: Od čega je sazdan kosmos, Šta predstavlja biološku podlogu svesti, Zašto ljudi imaju toliko (malo) gena, Kako su povezane nasledne promene i lično zdravlje, Mogu li (osnovni) zakoni fizike da se objedine, Koliko se može produžiti ljudski vek, Šta nadgleda obnavljanje organa, Kako od kožne postaje nervna ćelija, Na koji način pojedinačna somatska ćelija postaje biljka i Šta se događa u unutrašnjosti Zemlje?
I Vatikan je protiv
Karl Gustav Jung, otac analitičke psihologije, objašnjava našu potrebu da svaki nerazumljivi znak s neba protumačimo kao posetu nadmoćnih bića iz kosmičkih prostranstava ispunjenjem mita u vezi s dolaskom stranaca željom da se uspostavi veza s nekim. Mitologije i religije gotovo svih naroda posvedočuju slična zbitija. Prorok Jezekilj, na čije se svedočenje najčešće pozivaju pobornici "letećih tanjira", svoj "bliski susret" ovako opisuje: "I ta stvorenja trčahu i vraćahu se kao munje."
Nezamislivu kosmičku usamljenost s kojom se čovečanstvo suočava od prvih koraka Artur Klark je jezgrovito iskazao: "Nekad mislim da smo sami u svemiru, a nekad da nismo. Obe ideje izgledaju mi podjednako zastrašujuće."
Na samom obzorju 21. veka, unapred nazvanog "stolećem nauke" (i za prethodno je isto važilo), praznoverje žilavo opstaje, pokatkad se učini da volšebno vaskrsne i čovečanstvo ponovo zapada u srednjovekovno mračno doba. Traganje za znanjem staro je koliko i istorija čovečanstva, a "zadatak nauke je da proširi područja našeg iskustva i da ih dovede u red..." (nobelovac Nils Bor).
Uprkos tome, duže od godinu i po besni rat između darvinista i kreacionista (prvi priznaju teoriju evolucije, drugi neuhvatljivog tvorca), naročito u SAD. U mnogim školama su, čak, izbacili Čarlsa Darvina iz udžbenika. Zar i prethodna srpska ministarka prosvete nije to pokušala? (Uzgred, Vatikan je odbacio kreacionistično viđenje da je Bog svet stvorio za šest dana.)
Završimo rečima počivšeg teorijskog fizičara i filozofa Dejvida Boma: "Naučno istraživanje ne vodi i ne može dovesti do saznanja prirode potpuno oslobođenog grešaka. Umesto toga, ono vodi i može dovesti samo do beskrajnog procesa u kome se stepen istinitosti našeg znanja stalno povećava."
[objavljeno: ]
