Izvor: Blic, 09.Mar.2010, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo brinemo o prostoru u kojem živimo
Izgled Beograda i utisak koji će turisti poneti o njemu u najvećoj meri zavise upravo od Beograđana. Koliko god da dobro i vredno rade komunalne službe, grad neće biti čist sve dok sami građani ne prestanu da bacaju đubre van kanti, lepe žvaka svuda, žvrljaju po zgradama ili ne urede terase i ulaze u stambene zgrade. Samo menjanjem ružnih navika, prestonica Srbije bi postala mnogo lepše mesto za život.
Devojka koja baca kesicu od čipsa na ulicu dva metra pored kante >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u sred Knez Mihailove ulice nažalost nije usamljen slučaj. Ižvrljane fasade postale su deo svakodnevnice, baš kao i terase koje sve više služe kao ostave nego kao mesta za odmor. Loše vaspitanje može se videti u parkovima i na ulicama gde građani imaju običaj da šetaju svoje ljubimce, ali nemaju naviku da počiste za njima. Razlog tome je, smatraju kulturolozi, što mnogi ne doživljavaju Beograd kao svoj grad, već kao prolaznu fazu.
- Mnogi su došlu u Beograd jer su bili primorani. Zbog škole, posla, na lečenje i na svoj boravak u gradu gledaju kao na neko moranje. Bacanje đubreta i nevođenje računa predstavlja vid prikrivene agresije. Ovde se čak ne radi ni o nedostatku estetike, već inteligencije odnosno poimanja da nešto nije dobro. Ne možete izaći i lepiti žvake po podu, stolicama, foteljama ili bacati đubre kroz prozor – ističe sociolog Ratko Božović i dodaje da su zbog nedostatka samokontrole kazne jedini efikasan način za prevaspitavanje.
Koliko navike Beograđana umeju da budu ružne, pa čak i neprijatne možda najbolje znaju radnici JP „Gradsko stambeno" koji vode računa o higijeni u zgradama. Njihov glavni problem je što građani često neće da im dozvole da sipaju ili zamene vodu neophodnu za čišćenje, dok se s druge strane uvek žale na lošu higijenu.
- Pojedini građani imaju običaj da ne vode računa ni o čemu što se ne nalazi u njihovom stanu. Čak ni zgradu u kojoj žive ne doživljavaju kao nešto svoje. Naše radnice imaju velikih problema da obezbede vodu za čišćenje jer niko neće da im otvori vrata. Neophodno je razvijati kulturu stanovanja i zato je važno da se stanari organizuju. Tamo gde postoje dobro uređene skupštine stanara problema gotovo da i nema, jer oni sami skrenu pažnju nesavesnim građanima na njihovo ponašanje - priča Kristina Anđelković, portparol JP „Gradsko stambeno" i dodaje da se moraju edukovati nove generacije koje će od malih nogu voditi računa o prostoru u kome žive.
I u JKP „Gradska čistoća" svakodnevno se bore sa navikama građana. Kako bi njihov rad bio vidljiviji oni znaju da kažu da Beograđani Beograd ne treba da čiste, da je dovoljno da ga ne prljaju.
- Nisu svi Beograđani nesavesni. Većina vodi računa i ne baca đubre tamo gde ne treba. Nažalost, postoje i manji broj onih koji su potpuno bahati. Recimo, ima vozača koji na semaforu otvore prozor i isprazne pikslu. To je jako ružno i odraz je elementarne nekulture. Svuda na zapadu ako bacite papir na ulici, neko će vam prići i reći da vam je slučajno nešto ispalo. Time će vas upozoriti, ali i postideti. Kako bi smo promenili loše navike počeli smo edukaciju najmlađih u osnovnim školama - ističe za „Blic" Azis Azizi, direktor operative u „Gradskoj čistoći".
Nedopustiv prizor u jednoj svetskoj prestonici su i izmet kućnih ljubimaca, na ulicama, parkovima, pa čak i ulazima u stambene zgrade. Iako su gradske vlasti postavile posebne kese i korpe u parkovima, mnogi vlasnici ih jednostavno ne koriste. Žvrljanje grafita po fasadama, nadvožnjacima, mostovima i podzemnim prolazima, čine napor komunalnih službi besmislenim zbog čega je novac građana faktički uzaludno utrošen.
- Mnogo smo se obradovali kada su konačno odlučili da srede fasadu zgrade. Sve zgrade u Beogradskoj ulici su nekako propale i sive. Međutim, samo deset dana po završetku radova nismo huligani su ižvrljali zid. Tako da je sve bilo uzalud i rad i pare su bačeni - priča razočarano Bogdan Milošević iz Beogradske ulice.
Prema njegovim rečima, samo lepim ponašanjem građana, grad bi postao mnogo lepši jer bi se rezulatati i uložen novac konačno videli.
Žvakaća guma zabranjena u Singapuru
Prodaja i uvoz žvakaće gume zabranjeni su u Singapuru već 18 godina, a vlasti su odlučile da ta mera i dalje ostane na snazi. Odluka je doneta posle mnogih ružnih pojava kao što su žvakaće gume zalepljene na stolice, stolove, trotoare, pa čak i spomenike. Onaj ko prekrši zabranu i posle opomene, mora da plati kaznu od 1.000 evra. Singapur se ponosi svojim statusom najčistije države na svetu i želi da ga zadrži zbog čega su uvedene mnoge zabrane za sve što ruži grad.
Blaga kaznena politika
Kazne za građane koji bacaju otpad van mesta predviđenih za to iznose od 5.000 do 50.000 dinara. Identične kazne predviđene su i za žvrljanje grafita, ali je problem što ih je gotovo nemoguće naplatiti. Naime, da bi kazna bila napisana, neophodno je da inspektor zatekne građanina u prekšaju i to u pratnji policije.
