Izvor: RTS, 03.Apr.2012, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male uštede od pada kamate
Pad evropske kamatne stope, euribora, pozitivno će uticati na pozajmice u evrima u Srbiji. Ipak, neće značajnije smanjiti obaveze onih koji su se zadužili za veće iznose.
Zbog vraćanja poveranja u evrozoni, kao i velike količine novca u opticaju među evropskim bankama, došlo je do pada euribora - kamatne stope po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu.
Evropske banke dobile su veliku finansijsku injekciju od Evropske centralne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << banke (ECB) koja se meri sa 12 nula.
Osnovna evropska kamata bila je na svom istorijskom maksimumu na početku krize, a od tada beleži pad. Početkom ove godine euribor je bio 1,6 odsto, a sada je nešto iznad jednog procenta.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže da se do kraja ove godine može očekivati pad euribora zbog smanjenja referentne kamatne stope ECB i činjenice da banke stiču poverenje u mere koje preduzime vlade i ECB.
Pad euribora automatski će se odraziti i na pozajmice u evrima u Srbiji.
Bojan Lečić iz Banke Inteza objašnjava da će kod kredita koji su ugovarani sa varijabilnom kamatnom stopom vezanom za euribor, doći do usklađivanja sa novom stopom euribora, pa će i obaveze biti za oko 0,5 odsto niže u odnosu na prethodni kvartal.
Ipak, čini se da će najveći efekat od pada euribora biti psihološki, jer na primeru kredita od 50 hiljada evra računica pokazuje da će mesečna ušteda biti dvadesetak evra.
Usklađivanje rata naniže praktično je pravi test za banke zbog primene novog zakona o zaštiti klijenata, koji jasno navodi pod kojim uslovima se menjaju kamate.
Zoran Petrović iz Rajfajzen banke navodi da se u zakonu veoma jasno i decidirano govori o elementima koji moraju da se nalaze u ugovoru, kao i načinu na koji se određuju kamatne stope.
"Banke više nemaju prava da se 'vade' na poslovnu politiku i da menjaju kamatne stope", navodi Petrović.
I bankari očekuju dalji pad euribora, ali ostaje otvoreno pitanje hoće li doći i do promene bankarskih marži koje se opravdavaju rizikom zemlje u kojoj posluju, mada ostvaruju i profit.
