Izvor: RTS, 01.Sep.2010, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LDP za reviziju energetskog sporazuma
Liberalno-demokratska partija zatražila reviziju energetskog sporazuma sa Rusijom i zavođenje reda u poslovanju "Srbijagasa" kako bi se sprečili dalji gubici u toj kompaniji.
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović najavio je da će u republičkom parlamentu inicirati razgovor o reviziji energetskog sporazuma sa Rusijom.
Jovanović je rekao da LDP traži korekciju energetskog sporazuma s Rusijom i postavljanje Srbije u ravnopravan položaj, koji imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sve druge zemlje, potpisnice projekta "Južni tok".
"Srbija je jedina zemlja u projektu 'Južni tok' koja je u podređenom položaju u odnosu na Rusiju, njima je prepustila kompletnu energetsku infrastrukturu i pri tome se odrekla ravnopravnog statusa, a najviše plaća gas i naftne derivate", kazao je Jovanović na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije.
Druge zemlje su "sačuvale nezavisnost u vođenju energetske politike i obezbedile apsolutnu ravnopravnost u odnosu na Rusiju", rekao je Jovanović i dodao da će LDP učiniti sve da pitanje sporazuma s Rusijom aktuelizuje, kako bi njegova revizija dobila i podršku građana, koji su "direktne žrtve".
Prema rečima predsednika LDP-a, privatizacija NIS-a "nije posledica razmišljanja o potrebama građana Srbije, već politikantske potrebe tadašnje vlade da pronađe podršku za kosovsku politiku".
"Zna se da smo dali energetski sektor za bezrezervnu podršku Rusije politici odbrane Kosova", rekao je Jovanović, i naveo da "kosovske teme" u drugi plan stavljaju važna pitanja, kao što su problemi u energetskom sektoru, koji bi trebalo da budu rešeni pre početka sezone.
Prodajom NIS-a, rekao je Jovanović, "po nedopustivo niskoj ceni, uskraćena je mogućnost i građanima koji su dobili takozvane besplatne akcije da ih kapitalizuju na ravnopravnoj osnovi".
"NIS je u obavezi da neprodate akcije građana otkupi po ceni od 4,8 evra, što je manje i od trenutne vrednosti", naveo je lider LDP-a i ocenio da bi država na tržište trebalo da iznese svojih 30 odsto akcija, kako bi otvorila prostor za ozbiljne ivestitore.
