Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuća na kućama
U „Trapezu“ je čitav mali bataljon poznatih arhitekata u kome se nalaze i prvak sveta ser Norman Foster i prvak Francuske Žan Nuvel. Rezultat je već vidljiv i već titraju damari nove poetike stanovanja
Po pravilu svaki stvaralac traga za nečim novim, nepoznatim, neviđenim, neiskustvenim. Mnogo se traži, ali se proporcionalno malo nađe. U tome jeste dragocenost i avantura stvaralaštva. Koliko se samo arhitekti trude, lutaju, umuju i luduju da se odvoje od arhitektonskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kanona, a onda prođe više od 4.500 godina pa da vodeći svetski arhitekta Pei stiče svetsku slavu praveći čiste piramide kakve su bile i Kefrenove; ili da prođe više od dvadeset šest vekova pa da se Venturi proslavi vraćanjem jonskog kapitela u ikonografiju moderne arhitekture.
Stambena arhitektura je brojnija od svih drugih oblasti građenja, stoga je najviše muke oko napora kako je unaprediti, doći do novih rešenja, bilo funkcionalnih, bilo likovnih.
Do funkcionalnih, i kako tako, do likovnih sizifovski i na jedvite jade beskrajno skromnim pomeranjima. Stambena arhitektura novijeg doba toliko se shematizovala da je danas organizacija stana gotovo ista svuda u svetu. Uobičajeni, najstandardniji dvosobni stan u osnovi danas izgleda potpuno isto, bez obzira na koordinate na kojima se nalazi. Ali likovna interpretacija je beskrajno varijabilna, pa i uprkos tome masovna stambena arhitektura je jednolična, odbijajuća, dosadna pa i nehumana. Kako sve ovo prevazići?
Pariz je jedan od najlepših gradova sveta, njegova prestonica. Kada su u pitanju veliki javni objekti, Pariz je ostao odan svojim graditeljskim velikanima iz prošlosti. Izgradio je nove monumentalne građevine najviših arhitektonskih vrednosti kao što su nacionalni giganti kulture: Defans, Orli, Opera Bastilje, novi Luvr, Bersi, Kej Branli. Ali u stambenoj arhitekturi ni Pariz se nije odvojio od evropskih stereotipa iako je Korbizije sa Unite d’ habitation u Marselju inaugurisao jednu novu formu stanovanja u XX veku. Ipak gradske službe za izgradnju Pariza čine velike i ozbiljne napore da i stambenu arhitekturu privedu nešablonizovanom nivou i učine je estetski dostojnom fenomenu genius loci.
Izvanredno je instruktivna trenutno velika rekonstrukcija u zapadnom meandru Sene na prostoru Bulonj Bijankur gde se nekada nalazila kolevka francuske automobilske industrije. U okviru ovog velikog projekta nazvanog „Trapez" (trapezasti oblik terena, sl. 3) treba da se izgradi 182.000 m² stanova, 100.000 m² biroa i 26.000 m² pratećih sadržaja.
Prve zgrade su već završene, a kraj operacije je predviđen za kraj 2011. godine.
Fascinantna je savršena organizacija čitave operacije, kako u smislu odabira projektanata tako i u izoštravanju ekonomskih, konstruktivnih i estetskih parametara.
Kompleks je podeljen na 37 gradilišnih celina, projektovanje je razdeljeno većem broju ličnosti sa proverenim iskustvom i priznanjima u struci, a u nekim slučajevima i putem konkursnog takmičenja. U „Trapezu" je čitav mali bataljon poznatih arhitekata u kome se nalaze i prvak sveta ser Norman Foster i prvak Francuske Žan Nuvel. Rezultat je već vidljiv i već titraju damari nove poetike stanovanja.
Evo, na primer, Nuvelove kule sa 19 spratova (sl. 1). Prvi francuski arhitekta poznat po neponovljivosti i neočekivanim iznenađenjima i u ovoj građevini se odrekao zakona likovnog jedinstva razarajući ga zarad kompleksnijeg, senzualnijeg i privlačnijeg.
Kuća na kući, pa opet kuća na kućama. A Nuvel kaže: parterna kuća je u tesanom crvenom kamenu u srodništvu sa starim Parizom, kuća na njoj je refleks aktuelnog poimanja stambene arhitekture, treća kuća je kuća višega standarda, na periferiji po vertikali sa novom ekologijom, vrtovima i dečjim ustanovama.
Odabrali smo nekoliko karakterističnih kuća operacije „Trapez", stambene blokove arhitekata Franka Amutena,ateljea BFT,Vensana Kornija (sl. 2,4,5) sa kojih se očitava da se nije moglo mnogo pobeći od novije viđenog manira,prekomerne upotrebe visokih šalona,deakordiranja prozorskih otvora i jednoličja geometrijskog rastera.I pored toga iz svakog ovog projekta tu i tamo pupolji neki potpuno novi poetični detalj,neočekivanipetit bijeux.
Mihajlo Mitrović
[objavljeno: 01.03.2008.]
