Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo i evropske vrednosti
Da li je uvaženi čitalac gledao na televiziji pre nešto više od deset dana posetu francuskog predsednika Nikole Sarkozija jednoj školi, kada je rekao da će na mapi Evrope, koja je bila na zidu učionice, biti dodata još jedna država – Kosovo. Te reči predsednika koga je izabrala većina francuskih građana neizbežno su nas podsetile na davna vremena kada su vladari Evrope i sveta, bez demokratskih izbora, po svojoj volji krojili granice država. Da li i ta politička prošlost i ova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << današnja stvarnost pripadaju evropskim vrednostima? Šta da kažemo o konsenzusu osamnaest vlada evropskih država da bombarduju Srbiju 1999. bez ikakvog pravnog osnova? Da li je i to bila evropska vrednost? Podrška evropskih vlada getoizaciji i demonizaciji jednog naroda, takođe pripada evropskim vrednostima. Da,i to su vrednosti današnje Evrope, zato što vlade, veliki deo medija, javnosti i intelektualaca podržava i ceni to što govori i čini EU.
O evropskim vrednostima mora dase misli iz vlastitog iskustva. Ne postoje suštinske vrednosti Evrope koje treba samo preuzeti. Evropa je konkretnoistorijska situacija. Ta situacija Evrope može biti dobra ili rđava u zavisnosti od onih koji o njoj misle i koji je praktično uređuju. A mnogobrojne i često isključujuće vrednosti Evrope imale su u svojim granicama zaljubljenike i podržavaoce, ali i kritičare i protivnike.
U delu srpske medijske javnosti, nevladinih organizacija i u jednoj političkoj grupaciji u parlamentu, dežurni slogan glasi „Srbiji su potrebne evropske vrednosti”. Kada se tako formuliše odnos prema vrednostima, onda to deluje zavodljivo. Pogotovu kad se pod ovim višeznačnim pojmom podrazumevaju samo materijalistički stilovi života. „Bolji život”, naslikan velikim stanovima, automobilima, raskošnim zabavama, ili život u znaku hedonizma i egoizma, svakako je primamljiv skup vrednosti za one koji su u materijalnoj oskudici, a naročito za one koji su raznim blokadama bili sprečeni da ekonomski napreduju.
Naravno, pojedinci i narodi se ne rukovode samo materijalnim vrednostima. Na njihove životne i istorijske putanje snažno utiču i društvene, političke, moralne, kulturne i umetničke vrednosti. Kada i ove vrednosti uključimo u diskusiju o srpskoj evropeizaciji, onda moramo postaviti pitanje: kako da razumemo približavanje Evropi i njenim vrednostima kada se u jednom njihovom krugu, onom političkom, direktno opravdava razaranje istorijski građenog državnog identiteta srpskog naroda? Mogu li se spojiti srpske težnje ka materijalnim vrednostima EU i njena politika protivpravnog prekrajanja granica i otimanja teritorija?
Ovo pitanje duboko pogađa društveni i politički život Republike Srbije. Danas, a tako će biti i u budućnosti. S jedne strane, pokret za usvajanje evropskih vrednosti uvek će se suočavati s činjenicom da je u tom cilju sadržan i onaj deo vrednosti koji sakati srpsko identitetsko i državno biće. Svi ,,evroreformisti” u Srbiji moraće ili da svesno kamufliraju ono što je bilo i jeste neprijateljsko u EU prema Srbiji ili da budu advokati Evrope bez obzira šta ona nama čini. Takav put prema EU i njenim vrednostima imaće podršku u malim socioprofesionalnim grupama. Na njih će se oslanjati ona politika koja od pluralizma vrednosnih opredeljenja pravi bezalternativnu ideološku konstrukciju.
S druge strane, pokret za usvajanje evropskih vrednosti u Srbiji imaće otvorenih protivnika zbog dvadeset godina mučenja Srbije i završnog udaraca od 17. februara 2008. Teško je predvideti intenzitet i obim tog otpora, ali sigurno je da će dugo da traje. Činjenica da evropske države oduzimaju deo njene državne teritorije (Kosovo), biće povod da se evropske vrednosti dovedu u pitanje. Nije prirodno da hvalite onoga ko vas delimično ili potpuno uništava.
I nije dobra politika usvajanja evropskih vrednosti žmureći nad onim pravnim i vojnim nasiljem koje vam oduzima deo državne teritorije. Ona postaje instrument inostranih centara moći. Način da se tako nešto izbegne svakako je izgradnja kritičkog odnosa prema apsolutizaciji evropskih vrednosti.
sociolog, naučni savetni
Zoran Avramović
[objavljeno: 01/03/2008.]
