Izvor: B92, 26.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompromis u formulacijama
B92: Poslanici Skupštine će u zgradi bivšeg saveznog parlamenta danas razgovarati o novoj rezoluciji o Kosovu. Ta rezolucija, koja je kompromis Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije sadrži nekoliko zanimljivih tačaka koje se odnose na buduće stavove Vlade i državnog vrha o međunarodnim ugovorima, misiji Evropske unije na Kosovu, NATO-u, diplomatskim odnosima naše zemlje s državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova. Dobro jutro, profesore, hvala što ste ovde. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Profesore, da li Vam je zasmetalo to što se poslanici sele iz zgrade stare republičke skupštine u saveznu skupštinu, koja zaista vrlo lepo izgleda? O budžetu su raspravljali u onoj neuglednoj sali, sada o ovome raspravljaju u ovoj lepoj.
Vojin Dimitrijević: Znate šta, ona zgrada je toliko ružna i dokaz da su građevinske mafije postojale i pre nego što smo počeli o njima da razgovaramo, tako da bih ja voleo da oni to i na poljančetu usvoje i ja bih im ponudio svoj stan ako bi mogli da stanu, jer su u onoj zgradi u kojoj nikakav svečani čin ne može da se obavi. Međutim, važno je nešto drugo, ovo premeštanje u ovu lepšu, svečaniju salu daje još jednu potvrdu onome što je kod Vas juče Jovo Bakić rekao, da je ovde reč o rečima ili zamlaćivanju, kako je rekao, mlaćenju prazne slame, jer jednoj stvari koja nema neku materijalnu, praktičnu suštinu daje se veliki simbolični značaj. I mislim da je sve o čemu se sada razgovara, cela ova rezolucija zapravo za unutrašnju upotrebu i sva je u nekakvim simbolima i u rečima od kojih je naravno najkritičnija reč nezavisnost ili takvo nešto. Prema tome, ako bi se to rešilo na neki drugi način i da se nazove nekim drugim imenima, problema ne bi bilo.
B92: Kada kažete za unutrašnju upotrebu, koliko ta unutrašnja upotreba rezolucije generalno može imati po nas međunarodne posledice?
Vojin Dimitrijević:To sam i zaustio da kažem. Ako vodite spoljnu politiku tako da se dodvorite nekakvim prevalentnim raspoloženjima u zemlji ili nekim političkim snagama koje u ovom trenutku izgledaju jake, ne moraju uvek biti jake, onda vi rizikujete da zanemarite jedno polje koje je od većeg interesa za vas, a naročito za malu zemlju kakva je naša, da izgubite saveznike, da izgubite svoj položaj u međunarodnim odnosima, a stvar o kojoj se raspravlja ne zavisi od nas, nego zavisi upravo od odluka međunarodnih organizacija.Tako da je to, dobro ste rekli, ne samo što je to jedna konstatacija da se bitka ili diskusija vodi tamo gde joj nije mesto i gde ne može da dovede do konačne odluke, nego pri tom može teško da se našteti interesima države čijoj će Vladi biti sputane ruke u zavisnosti od tumačenja ove rezolucije. Naravno, što je do sada postignuto kao kompromis između Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke je zapravo kompromis u formulacijama i to podseća na ovaj kompromis oko izbora, jer kaže se da će predsednički izbori da se... pa, ona reč - odnosno... Jedan nemački profesor, sećam se kad sam tad tamo boravio, rekao je - Čuvajte se svake pravne odredbe u kojoj postoji reč odnosno. Tako i ovo sada, jer je izgledalo da postoji dogovor o raspisivanju predsedničkih izbora, međutim, taj dogovor je sadržavao tu reč odnosno, pa sad ne znamo je li to 31. decembar ili je to kada se prihvate svi zakoni ili je to kada stupe ti zakoni na snagu. Tako je i tada jedan, kako bih rekao, jedan čisti dogovor premešten u sferu tumačenja, i sada je premešten u sferu tumačenja opet, recimo da međunarodni ugovori koje budemo potpisivali moraju da budu, ako se sećam, u funkciji očuvanja teritorijalnog integriteta i tako dalje.
B92: Uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Vojin Dimitrijević: Naravno.
B92: Šta je za Vas sporno u ovoj rečenici?
Vojin Dimitrijević: Sporno je tumačenje, ako vi smatrate da je u funkciji očuvanja integriteta pominjanje u svakom ugovoru, ako vi izričito ne kažete da ste protiv nezavisnosti ili nekog rešenja Kosova, da ste protiv situacije kakva je sada, Kosovo nije naše, je li tako? Onda nećemo potpisivati ili će mnogo racionalnije biti koja to država, to mora da bude ludačka, abnormalna država koja potpisuje ugovore na svoju štetu. U prevodu to znači, ugovor, to je nepisano pravilo, ugovor mora da bude u interesu države koja ga potpisuje i naravno, rasprava o takozvanom nacionalnom interesu beskonačno traje. Vi možete smatrati politički u parlamentu da jedan ugovor nije u našem interesu, nije u našem interesu da recimo Rusima ustupimo NIS zato što ćemo dobiti neki krak potoka. To je po mom mišljenju tako, po nečijem mišljenju je u interesu, prema tome, ništa nismo rekli na taj način, ako je u funkciji. Ako reč u funkciji to znači, znači da ne možemo mi da potpisujemo nijedan ugovor, a da ne vodimo računa o ovom nekom našem interesu. To je jedno mišljenje, drugo mišljenje može biti da zapravo u svaki ugovor moramo da upisujemo ovu mantru, pa da vidimo šta će to da znači. Tako da, ako iz toga zaključimo da je parafirani Sporazum sa Evropskom unijom takav da nije u funkciji održanja, onda ga nećemo potpisati ili ćemo tražiti da Evropska unija tu nešto promeni.
B92: Da, videla sam juče izjave zvaničnika i Demokratske stranke, ali i Demokratske stranke Srbije, pa Tadić kaže - I integracije i suverenitet i integritet, Đelić kaže - I Kosovo i Evropa, a Aligrudić kaže - Od Brisela, od njihovog odnosa prema Kosovu će zavisiti naš stav prema tom ugovoru.
Vojin Dimitrijević: Ima i oštrijih od Aligrudića, Aligrudić je, koliko sam ja uspeo da gledam, relativno blag, on ne napušta ideju učlanjenja, samo hoće da uslovi nekakvom rečenicom koja može nešto da znači. Čuo sam, recimo, Ristivojevića ili tako nekog, vidite da bi on golom nogom čistio situaciju da odbijemo učlanjenje u Evropsku uniju, koliko sam ga ja razumeo. Međutim, stvar je, ponavljam, sva u rečima, evo vam jednog primera, to nisu u međunarodnim odnosima prvi put situacije da su ljudi toliko osetljivi na formulacije i na imena i na reči. Gledajte sudbinu Makedonije koja se još uvek zove Bivša jugoslovenska republika Makedonija, zato što se Grci suprotstavljaju iz ko zna kakvih istorijskih razloga nazivu države Makedonija. Makedonija tu mora da popusti i ona se sad smešno zove, ali je neko rešenje nađeno. Ja mislim da će ceo vic biti, s obzirom na to da je spor oko Kosova ne oko toga da li ga mi imamo ili nemamo ili mi ga nećemo u ovim uslovima ponovo dobiti natrag, spor je oko toga kako će se to zvati. Pa, recimo, da doteram šalu do kraja, da se to zove Bivša srpska pokrajina Kosovo i Metohija, pa da bude tako i tako, ali samo da se zove. Ja mislim da su diplomati tu vešti, to i nije prvi put i da bi međunarodna i naša diplomatija mogle da nađu neko rešenje da se ova situacija na Kosovu kakva je u stvari, a to je da mi nemamo tamo ni suverenitet, a ni kontrole, da se ona nazove nekim imenom koje nikom ne smeta. U svakom slučaju, bez obzira na to što je to de fakto nezavisnost, to ne može da se kaže i onda će u tome biti, nadam se, razrešenje ove naše ludnice gde se mi, kako je to Jovo Bakić lepo rekao, zamlaćujemo, mlatimo praznu slamu oko jednog problema koji je de fakto već rešen.
B92: Bez obzira na to kako to zovemo, mlaćenje prazne slame ili nekako drugačije, koliko ova odredba može biti opasna za tumačenje kada dođe taj neki januar?
Vojin Dimitrijević: Može, naravno, može doći do toga da prevlada mišljenje u Skupštini da se otvoreno otkriju karte. Zapravo, cela borba protiv NATO-a, jer za NATO ima više emocionalnih opravdanja nego za Evropsku uniju, ona se vodi zato da bi se sprečio ulazak u Evropsku uniju. Postoje jaki interesi ovde i ideološki i teološki, kako sam već rekao, i ekonomski da ne uđemo u Evropsku uniju, međutim, to se ne može reći, još uvek se ne može reći, jer postoje neke procene da je većina stanovništva za učlanjenje u Evropsku uniju. Dakle, stvar se priprema za tu situaciju, bilo bi mnogo poštenije reći - Zabranjujemo našoj državi da uđe u Evropsku uniju, zabranjujemo da ide na Zapad, nalažemo ovoj našoj Vladi da sarađuje sa Istokom, šta god bi Istok značio, mada u očima mnogih ljudi ne znači Rusiju, i to bi bilo mnogo poštenije. To se vidi iz onih delova nacrta rezolucije gde je prosto iz duše ovih stvaralaca izašao taj stav, antizapadni stav, ta j mržnja prema Zapadu, što kod nas nije nikakva novina.
B92: U kojoj tački najviše vidite tu mržnju?
Vojin Dimitrijević: Naročito ono gde se okrivljuju neke zapadne sile...
B92: Za bombardovanje?
Vojin Dimitrijević: Ne samo za bombardovanje, nego i za to što žele da nam otmu Kosovo, NATO je za bombardovanje, što žele da nam otmu Kosovo i što sprečavaju rešenje koje bi bilo u korist našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Taj antizapadni stav meni najviše pada u oči kao čisto ideološki stav, međutim, on me u ovoj državi ne čudi. Ja sam svesno ljudsko biće zahvaljujući svojim godinama. Još od 1945. godine mi nikada nismo imali prozapadnu vladu, nikada i kad nismo bili baš proistočni, a to je situacija posle rezolucije Informbiroa i prvih godina posle oslobođenja od 2000. godine, onda smo bili negde nesvrstani, bili smo negde između, bili smo neutralni. To vidite iz toga što recimo jedina zemlja za koju ste mogli da govorite da je bolja od vaše i da joj više pripadate nego svojoj zemlji bila je Rusija, Sovjetski Savez nekada, hteli smo da budemo republika u Sovjetskom Savezu, sad hoćemo da budemo gubernija. Prema tome, kad vi proglasite da ste više Rus nego Srbin niko vam ne stavlja to na teret kao izdaju, tako da i ovi pokušaji Vesne Pešić u parlamentu da pokaže da prodaja naših interesa jednoj stranoj državi koja se zove Rusija je veleizdaja kao i svaka druga veleizdaja, to ne nailazi na emocionalni odziv kao kada se recimo napiše u nekakvoj kolumni da ima tamo neki naš, neki drugar pisca koji je imao američke zastavice i voleo je više Ameriku nego Srbiju. To, voleti više Ameriku nego Srbiju, voleti više Francusku nego Srbiju, to je strašno, to je izdajnički, a voleti Rusiju više nije. Navikli smo na to, to traje od 1945. godine.
B92: A kako objašnjavate da antizapadni stav koji provejava iz ove rezolucije podržava partija koja je prozapadna? Ne znamo šta će reći treća članica o tome, oni su rekli da će danas reći svoj stav o rezoluciji, ali...
Vojin Dimitrijević: Oni će, po svom običaju, da se više zadrže na materijalnim interesima i na ekonomiji, nego na nekakvim pitanjima morala i ideologije, međutim, biti antizapadan danas znači biti i protiv Saveta Evrope, čiji smo član, biti kulturno protiv Zapada, a ipak je Zapad taj koji je doneo taj maksimalni napredak, u filozofiji maksimalni napredak, u ljudskim pravima maksimalni napredak, u oblasti demokratije. Prema tome, biti onako grubo antizapadno, a ne reći koja je to država, jer onda znači takav stav, da je sa Zapada, kao što sam jednom rekao već ovde, dolazi sva nevolja, sa Istoka dolaziće sva sreća. I to pokazuje jedno ideološko opredeljenje i to pokazuje, kao što veliki broj neohrišćana, bivših komunista pokazuje tu potrebu za ideologijom, potrebu za đavolom, potrebu za zaverom, koja naravno dolazi sa Zapada. I to je ono što najviše zabrinjava u ovoj rezoluciji.
B92: A kako mogu te zapadne zemlje da razumeju ovo, da li razumeju ovaj tekst? Ja nisam videla nijedan komentar.
Vojin Dimitrijević: Mi se suviše nadamo da je naš ugled od nule u kojoj je bio porastao, međutim, mi se tu grdno varamo. Ova zemlja ima i protivnike koji jedva čekaju da nešto pogreši, nismo mi okruženo dobronamernim ljudima. Međutim, čim se odavde kaže nešto što zvuči antievropski i antizapadno, onda će to biti iskorišćeno i protiv nje. Da i ja odam neko priznanje ovom zaoštravanju, mi smo u izvesnoj meri pokazali da nećemo baš tako lako da se prilagodimo baš svim mogućim zahtevima, stekli smo jednog velikog saveznika Rusiju, iz njenih razloga, ali ona je takva kakva je, i mi smo mogli da na neki način pokažemo da bez nekih ustupaka našem stanovništvu, bez vođenja računa o uspomenama, recimo na bombardovanje, i onda mi ne možemo da pristanemo na učlanjenje, odnosno da budemo učlanjeni, a da se ne povede računa o nečem specifično našem.
B92: Profesor Janković je u „Utisku nedelje" govorio o samopoštovanju, ali da li...
Vojin Dimitrijević: Dobro, to je u redu, ali ne može se, tu se mora negde stati, međutim, ovo što sada mi činimo, mi pretimo samopovređivanjem, mi pretimo da ćemo ostati izolovani, da ćemo ostati istorijski zakržljali i da ćemo se vezati za nekog za koga ne znamo da li je baš i naš potpuno saveznik. Znači, pretimo da ćemo nauditi samima sebi, a da to nije ustupak našim posebnim okolnostima, nego zapravo prosto naše antizapadno raspoloženje. Sve više, izgleda, umesto da kažemo - Nećemo, brate, u tu Evropsku uniju, a mnogi, kao što kažem, nisu za to, mi to saopštavamo na neki slabo uvijen način.
B92: Letos, kada je Demokratska stranka Srbije unela u svoj program taj član o neulasku Srbije u NATO, neki ministri vladajuće koalicije iz Demokratske stranke i stranke G17 plus nisu bili protivnici ulaska u NATO, upravo su se zalagali za to. Međutim, sada imamo rezoluciju koja kaže da mi treba da budemo neutralni zbog ukupne uloge NATO-a i protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke Saveta bezbednosti, pa do aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana u kome se određuje da je NATO konačan organ vlasti u nezavisnom Kosovu, to je bila ona NATO država, što je bila tema danima. Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma. Koji su to postojeći vojni savezi, sem NATO-a, profesore? Vi ste profesor međunarodnog prava. Koji još postoji?
Vojin Dimitrijević: Pa, postoji negde valjda u Africi, Aziji i tako dalje. To je besmislica. ako sukob, oružani sukob, pošto rat više ne sme da se kaže, rat je stavljen van zakona, to su mnogi zaboravili ovde, onda ćete vi u njemu biti neutralni. Vi možete da se obavežete na neku stalnu neutralnost, a kao stalno neutralni....
B92: Jesmo li mi sada neutralni ili nismo, šta smo mi sada?
Vojin Dimitrijević: Mi smo neutralni u odnosu na sve sukobe koji postoje, mi smo neutralni, mi nismo članovi NATO-a, recimo Austrija nije članica NATO-a, jer se obavezala na stalnu neutralnost. I logičnije bi bilo da mi kažemo, kao Austrija, kao što je i Švajcarska bila, malo se to ublažilo, da smo mi država koja je stalno neutralna, nećemo ulaziti ni u koji savez. Međutim, sada de fakto kažemo da nećemo ulaziti u zapadni savez koji se potpuno promenio. Bojim se, da malo zaoštrim to, da još postoji Varšavski pakt, to onda ne bismo rekli, Varšavski pakt koji je bio sovjetski pandan NATO-u. On je raspušten, to je bio drugi veliki vojni blok. Mi smo bili van jednog i van drugoga i to nam nije prvina. Međutim, tada je to bilo nešto hrabrije, rekli smo nećemo ni sa Istokom, ni sa Zapadom, sada je vrlo providno što jedino tvrdimo da nećemo ući ni u kakav zapadni savez. Prema tome, približavamo se opet Rusima i Rusiji, a da to Rusija i ne traži, a kad bude referendum, ako Rusi obnove Varšavski pakt, onda se bojim da ćemo možda biti oni koji će biti za to da napustimo ovaj.
B92: Kada se Vlada konstituisala, obećano nam je da će nam biti tendencija da uspostavimo čvršće odnose s Evropskom unijom. Ali u ovoj rezoluciji postoji jedna stavka, u kojoj se kaže da će se posebno preispitati diplomatski i svi drugi odnosi s državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Da li to treba da razumemo kao da je pod navodnicima akcioni plan, ili samo kao praznu priču?
Vojin Dimitrijević: Ja ne znam šta bi ušlo u plan. Ako su sva sredstva dozvoljena, onda naravno ima u istoriji diplomatskih odnosa imate situacije zategnutosti, kada odnosi neformalno zahlađuju ili kada se spuštaju na niži nivo. Zamislivo je da povučemo ambasadore, vidim da se sadašnji novoimenovani ambasadori nisu baš pretrgli da putuju, jer se boje da će uskoro biti vraćeni. Ne zaboravimo, ti ambasadori imaju žene, decu, porodicu i tako dalje, ne možete se igrati tim ljudima. Onda se mogu prekinuti diplomatski odnosi , to je ono što je Nemačka radila s nama kad smo priznali Istočnu Nemačku i tu smo mi veću štetu imali nego korist, ali smo tada imali neku ideološku spoljnu politiku. Moguće su stvari te vrste, nije moguće ništa nasilno. Sada, da li će ova država hteti da prekine diplomatske odnose s velikim zapadnim zemljama samo zbog toga što će oni da iskoriste svoje pravo... Međunarodno pravo ne kaže koga smete da priznate, a koga ne smete da priznate, jer postoje neki elementarni uslovi, posle toga vi birate. Prirodno je da će Kosovo da se bori ako bude nezavisno na neki način. Mi zaboravljamo stalno da, prema tom prokletom Ahtisarijevom planu, Kosovo nikad neće biti suverena država, biće nadgledana država, to je jedini ustupak koji su učinili Albanci. Prema tome, oni će se boriti da ih što više država prizna znajući naravno i da ta nadgledanost će da prođe kroz izvesno vreme. To je problem u međunarodnim odnosima, vi od jedne vlade dobijete neka obećanja, onda ta vlada padne, dođe gora ili drukčija vlada pa se ne drži toga, a vi, kad ste državu jednom priznali, vi ne možete da je otpriznate. Tako da će to biti borba za političku naklonost država, jer, ponavljam, nigde u međunarodnom pravu ne piše koga vi smete da priznate, a koga nećete da priznate.
B92: Postoji li razlika između povlačenja ambasadora i prekida diplomatskih odnosa?
Vojin Dimitrijević: Povlačenje ambasadora, to je ono na konsultacije, onda odnosi postoje ali se svode na niži rang, onda umesto ambasadora ostaje otpravnik poslova i time ste vi pokazali neko otuđenje. Ali diplomatski odnosi su pravni odnosi koji se uspostavljaju priznanjem, a ko će biti diplomata, da li će biti iz ovog ili onog razloga mesto prazno, to je više u sferi tog davanja nekakvih znakova. I obično kad su države nezadovoljne, kada dođe do nekog incidenta ili zategnutosti, onda se ambasador poziva u prestonicu na konsultacije i on više nije tamo, ali diplomatski odnosi postoje. Diplomatski odnosi nekad postoje i za vreme rata, ja sam bio zapanjen kad sam video da između Iraka i Irana za vreme onog njihovog strašnog rata diplomatski odnosi nisu prekidani, jer od njih se vuče neka druga korist.
B92: Molim Vas da nam objasnite još jednu tačku u ovoj rezoluciji koja se odnosi na međunarodne i nacionalne sudove, preko kojih ćemo mi tražiti da zaštite suverenitet i teritorijalni integritet, što je predsednik Tadić predložio.
Vojin Dimitrijević: Pa, ja sam to komentarisao jednom, on je preko dana malo promenio formulaciju, tu dolazi u obzir tužba Međunarodnom sudu pravde.
B92: Ali tek kad se proglasi ta nezavisnost, da li tada ili pre?
Vojin Dimitrijević: Tada, čim neko prizna, onda ga tužimo za to što je priznao. Tu ne možemo imati uspeha, zato što ne postoje pravila. Bilo je drugog mišljenja, tražimo savetodavno mišljenje, jer sud može da presuđuje u sporovima između država, a može i da daje savetodavno mišljenje na zahtev jednog organa Ujedinjenih nacija. Bila je ideja koju sam ja napao, pa vidim da je napuštena, da tražimo od Saveta bezbednosti, što ne možemo nikako da postignemo. A treća ideja je da idemo po nacionalnim sudovima država i da tražimo da oni svoje vlade osude zato što su prekršile Ustav, što je u nekim državama možda moguće. Recimo, u Nemačkoj bi bilo, kad god je nemačka vojska trebalo da ide negde, onda je neko postavljao pitanje Ustavnom sudu Nemačke da li nemačka vojska, kao što znate, s lošom reputacijom posle Drugog svetskog rata, može da ide van granica Nemačke. I onda je nemački Vrhovni sud, odnosno Ustavni sud zaključio da u toj datoj situaciji može ili ne može, ali nema mnogo država gde to možete da uradite. I drugo, nije običaj, krajnje je nepristojno da strana država tuži domaćem sudu sopstvenu vladu te države. Mi možemo naći prijatelje, građane....
B92: Na koji efekat se računa u takvim sporovima koji su unapred izgubljeni?
Vojin Dimitrijević: Računa se da će onda Ustavni sud reći Vladi - Niste mogli to da priznate, ne znam kakav postupak. Drugo, koliko ja znam, naravno, svaka država je drukčija, ali koliko znam američki Vrhovni sud ili anglosaksonske sudove, oni će reći da svaka odluka vlade je „act of state", politička odluka i sudovi odbijaju da ih razmatraju, jer ako idete na Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država, on će vam reći - Nije naša stvar šta je odlučila vlada, to je državni akt koji ne podleže sudskoj kontroli.
B92: A Međunarodni sud pravde?
Vojin Dimitrijević: On će nam reći verovatno, ako tužimo nekog ko je priznao, on će vam reći - Pa, mi prvo moramo da imamo pristanak i te države, nadležnost mora da postoji. Samim tim što smo članovi Ujedinjenih nacija, to ne znači da možemo u svakoj stvari da idemo pred sud, da iskoristimo ovo što smo učinili na brzinu, da bismo tužili NATO države, pa da tužimo tako neku državu. Onda će sud da kaže - Izvinite, ali, koliko se ja razumem u međunarodno pravo, nema pravila kada vi možete da priznate neku državu, koje ona uslove mora da ima, pod kojim uslovima postoje. I reći će da on ne može o tome da odluči. Naravno, to što je nešto prijateljski ili manje prijateljski akt, to vam je kao i u privatnom životu, onda vi možete da me sretnete na ulici i da me ne pozdravite i da napravite neki izraz prema meni, ja ne mogu da vas tužim, jer je to vaše pravo. Međutim, neke stvari tu ne smete da radite, ako država mora da vodi računa kad nekog priznaje da će pokvariti odnose s nekim. Zašto niko osim Turske nije priznao Severni Kipar? Zato što su se bojali da ne pokvare odnose s Grčkom i sa svim njenim saveznicima. A kao što vidite, Kipar je, i to je nešto dobro što je rekao predsednik Tadić, Kipar je član Evropske unije s nesređenim granicama, s nepostojećim suverenitetom na celoj teritoriji i uzeli su ga takvog kakav je. Zaboravlja se u našim diskusijama da mi nismo, nažalost, osnivači Ujedinjenih nacija, da je to bila stara Jugoslavija, a da je ova Jugoslavija novi član Ujedinjenih nacija. Tačno 1. novembra 2000. godine kad nas je Koštunica prijavio ponovo, pristajući na to da tražimo novo članstvo.
B92: I šta to znači?
Vojin Dimitrijević: To znači da smo mi u Ujedinjenim nacijama onakvi kakvi smo bili 1. novembra 2000. godine, bez Kosova, naravno, bez faktičke vlasti na Kosovu.
B92: S Kosovom pod međunarodnom upravom.
Vojin Dimitrijević: Ali, dobro, do sada nismo rekli da se zato dira u naš teritorijalni integritet i suverenitet. Jednostavno, mi možemo da tvrdimo i dalje da je to deo naše države, de fakto pod kontrolom na koju smo sami pristali, jer sad i kad se pominje bombardovanje, koje je naravno jedna strašna stvar, jedna velika greška, ne pominje se šta je prethodilo tom bombardovanju. Nije ono rezultat plana, kao što jutros slušam od belog maga, zavere protiv Srbije, nije plan za uništenje Srbije kao što piše general Kadijević, nego je nešto u čemu je srpska vlada, tj. Miloševićeva vlada učestvovala i doprinela tome.
B92: Ukoliko ovakva rezolucija bude danas usvojena, da li strahujete da postoji realna opasnost da odbijemo potpisivanje Sporazuma s Unijom?
Vojin Dimitrijević: To će zavisiti od tumačenja, naravno, oni koji su se izborili za ovu formulaciju u funkciji, oni će reći - To jeste u funkciji održanja integriteta, kao što i Đelić otprilike kaže, mi ćemo biti jači, moćniji, moći ćemo da branimo svoj teritorijalni integritet mnogo bolje u Uniji nego van nje. A drugi će da kažu - Ne, i nastaće jedna beskonačna diskusija o tome šta znači „u funkciji", pošto je ipak Demokratska stranka uspela da u rezoluciju ne uđe totalno negativan stav prema Evropskoj uniji, a morate imati u vidu da je sada u jeku izborna kampanja i da Boris Tadić taj teret ne može da ponese. Može samo verbalno, u čemu je on vešt, da pokaže da i sa ovakvom rezolucijom može da se vodi ista politika.
B92: Može li?
Vojin Dimitrijević: Pa, zavisi od tumačenja, od snaga u Skupštini.
