Izvor: Glas javnosti, 18.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao dečak, maštao sam da pobijem zlikovce!
Nedavno je na RTS završeno emitovanje serije Milana Šarca „Smrt u prisustvu vlasti „ koja je izazvala veliko interesovanje i u javnosti i kod istoričara.
Jedan od „najsvetlijih“ likova u seriji, a najmračnijih u životu bio je dželat. NJegovo kazivanje na temu smrtne kazne bilo je istovremeno i interesantno i šokantno. Zato je Glas naknadno razgovarao sa ovim čovekom neobičnog zanata i sudbine koji se dugo premišljao pre nego što je pristao. Pod uslovom da mu se ne pominje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ime.
Otkud vi u seriji „Smrt u prisustvu vlasti“ mio i drag lik, da ste dželat?
- Želja da budem dželat rodila se u meni u ranom detinjstvu. U trenucima kada sam kao dete gledao kako ustaše ubijaju nevine Srbe i bacaju ih u jame. Mislio sam da će mi posao dželata pružiti priliku da osvetim te nevine žrtve, da kao dželat pobijem te zlikovce. Ali, i moj dalji život imao je svoju „ironiju sudbine“. Nijednog od tih zlikovaca nisam imao priliku da pošaljem na onaj svet. Moji „klijenti“ su bili obični kriminalci, uglavnom ubice iz svakodnevnog života.
Žalite li zbog toga?
- Nisam siguran koja je prava reč za moja osećanja. U svakom slučaju, nestala je ona mržnja i osvetoljubivost koje su u meni buktale u detinjstvu. Sada svoj posao radim bez strasti, hladno i rutinski.
Da li ste u času izvršenja pomislili da je neko od osuđenih možda nevin, da možda ima razloga da bude oslobođen?
-Tanka je linija između dobra i zla. Svi ljudi suočeni sa smrću postaju nevini kao deca i izazivaju saosećanje i sažaljenje kod svakog ko je normalan, pa i kod mene. Međutim, moj odnos prema toj njihovoj metamorfozi je specifičan, jer sam svestan da je zlo koje su počinili praćeno nedostatkom saosećanja prema njihovim žrtvama. Zato ja mirno spavam nakon što ih otpremim na onaj svet.
Da li ponekad sanjate „akt izvršenja“ nad nekom žrtvom?
- Događa mi se da to ponekad sanjam. Kad se radi o mladim osobama, naročito ženama koje su lepe. Tada požalim što sam baš ja taj koji mora da im skrati život.
Da li ste ikad poželeli da promenite posao?
-Ubijanje ljudi, makar i u ime naroda, nije lak i prijatan posao. Stalno me progoni jedna misao: a šta ako mi nalože da izvršim kaznu nad čovekom koji je zaista nevin? To je ono zbog čega bih promenio posao. Poželim da budem advokat, branilac na smrt osuđenih i na moj način pokušam da spasem bar jedan život. To je veće zadovoljstvo od ubijanja ljudi. A voleo bih da radim posao i gospodina Šarca koji na moj „zanat“ gledao sa distance...
Kako ste došli u kontakt sa Milanom Šarcem, kako ste pristali da budete jedan od učesnika serije „Smrt u prisustvu vlasti“?
- Moje poznanstvo sa Milanom Šarcem datira još iz Kninske Krajine. Spojio nas je njegov angažman u pisanju knjiga na temu života i smrti i snimanju filmova o karakteru vlasti i smrtnoj kazni.
Šarac je pun hvale za vaše učešće u seriji...
- On mi je rekao da bi najradije ponovio snimanje sa mnom. Zato što bi voleo da čuje i „filozofsko, pesničko i poetsko kazivanje jednog dželata“. Znate, on tvrdi da sam u seriji čovek sa najpitomijim likom. A ja sam svoj „najpitomiji lik“ stekao obrazovanjem i glumom.
Kako ste „videli“ seriju „Smrt u prisustvu vlasti“?
- Serija je bila interesantna, šokantna i bizarna. Uveren sam da je privukla veliku pažnju javnosti, a naročito intelektualnije publike. Posebno pravnika i kriminalaca, ali i Crkve, jer je na nesvakidašnji način tretirala zločine o kojima se do sada premalo otvoreno govorilo.
Jeste li i pre serije imali „javne nastupe“?
- Prisustvovao sam prezentacijama Šarčevih filmova i knjiga. On me ponekad pozove na žurke i prijeme. U tim situacijama mi on stavlja periku i naočare. Uvek idem u smokingu i tu me on predstavlja kao najvećeg živog slikara, „naivca strave i užasa sa elementima seksualne perverzije“. Tu njegovu „režiju za prijeme“ prihvatam kao glumačku rolu, jer sam uvek od detinjstva želeo da budem glumac. Zvezda.
Imate li uspeha kod lepšeg pola na prijemima i žurkama?
- Moglo bi se reći. Svideo sam se, recimo, i jednoj atraktivnoj crnki za kojom se svi okreću. Rekla mi je da sam najseksepilniji muškarac koga je srela u životu, a srela ih je više nego ja. Da sam stvarno slikar - za šta me drže neke ugledne dame - živeo bih na visokoj nozi. A nisam - to je hepening Milana Šarca.
E jadan je RTS kad je Milan Sarac , nepismeni kurir i potrcko na snimanjima postao reditelj. To moze samo kod istog takvog direktora, Tijanica. Kakva glupost-promovisanje zvanja -dzelat.
Sarac posle ovoga treba da napreduje kao savetnik Borisa Tadica za medije.
Ekipo glasa javnosti: zasto ne pisete malo gde su skolovani ljudi koji su morali da napuste RTS ili im vrata RTS-a nikada nisu bila otvorena?
Kad je u Srbiji poslednji put izvrsena smrtna kazna, na koji nacin je izvrsena, i koliko onda godina ima ovaj "dzelat"? Ili je u pitanju samo bujna masta i jeftina propaganda?
