Izvor: Glas javnosti, 13.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još dugo ćemo živeti uz visoke cene
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, upozorio je pre nekoliko dana premijera Mirka Cvetkovića da će morati da bude spreman da preduzme „mnogo, mnogo nepopularnih mera ukoliko želi da inflaciju sa sadašnjih 12 svede na četiri odsto do 2012. godine“. Prvi čovek centralne banke kaže da su izdaci iz budžeta do sada u planiranim okvirima, ali da će do kraja godine, zbog povećane stope inflacije, pojedine kategorije troškova morati da se povećaju.
- Kod mnogih drugih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << izdataka, međutim, od spremnosti vlade da ne popusti pod pritiscima, kojih će sigurno biti, zavisiće da li će do kraja istrajati da se oni ne povećaju, bez obzira na to što je inflacija duplo veća od projektovane. Ono što je bitno jeste da ukupni izdaci do kraja godine ne smeju da porastu. U ovim uslovima povećanih eksternih i internih šokova budžet ne samo da ne bi trebalo da bude povećan, nego bi trebalo da bude i smanjen. Da li je to popularno - nije, a da li je moguće-jeste! Svaki ministar je svestan kakvi ga izazovi očekuju na funkciji, jer je, u suprotnom, valjda, ne bi ni prihvatio - kaže guverner NBS.
Jelašić upozorava da ukoliko u budžetu ne uspemo da uštedimo, drugo, gore rešenje je, nepopularna mera, povećanje PDV-a, ali jedino brzo i efikasno sredstvo za povećanje prihoda, bez obzira na to koliko je ono istovremeno i inflatorno.
POLITIČKA TEŽINA
Gligorov kaže da je Diana Dragutinović odličan ekonomista, ali da je problem kao i kod njenog prethodnika to što se ministar finansija koji nema političku težinu suočava sa vrlo komplikovanim zadatkom. „Mirko Cvetković zato praktično nije ništa učinio nego je prosto bio blagajnik vlade. Bojim se da to može zadesiti i novog ministra finansija, što bi bilo šteta. Na toj funkciji treba da bude veoma snažna politička ličnost sa izuzetno jakom pozadinom u vladajućoj partiji. To je najvažnije mesto u svakoj vladi, sigurno u Evropi mnogo važnije od ministarstva odbrane ili policije. U Srbiji je to drugačije, što je, u stvari, kuriozitet“, zaključuje Gligorov.
REZ NOŽEM
Na pitanje da li je moguće da se jednim rezom svima smanji određeni procenat rashoda i naredi da pod „nož“ idu i plate u javnom sektoru i penzije, Jelašić kaže da ne bi bilo fer da se isti procenat smanji svima, pošto su i reforme po određenim sektorima stigle do različitog nivoa. Prema njegovim rečima, za svaki radikalniji potez u tom smeru potrebno je najpre da svi shvate ozbiljnost situacije, a zatim da budu spremni da preduzmu nepopularne mere, što će nadležni uraditi samo kada su sigurni da će „vladati“ četiri godine.
ILUZIJE
- Povećanjem plata i penzija iz prihoda od privatizacije ili zaduživanja samo se varaju i zaposleni i penzioneri, jer se stvara iluzija većih primanja, a kupovna moć, u stvari, ostaje ista i živi se gore, a ne bolje - tvrdi guverner.
- Ministri finansija jesu ekonomisti, ali nisu alhemičari i ako država ima veće rashode, mora da ima i veće prihode da bi ih pokrila. Ti prihodi mogu da budu jednokratni, kakvi su privatizacioni, ali se njima ne mogu na duži rok finansirati veći rashodi. Mogu biti stalni poput poreza, ali tada treba biti svestan da je povećanje poreza za te namene inflatorno rešenje, kao i da će te poreze kroz skuplje robe i usluge plaćati i penzioneri, zbog kojih su bili uvedeni - kaže Jelašić. On podseća da zasada NBS ne samo da nije videla, nego nije ni čula za meru koja se odnosi na smanjenje potrošnje, što znači da ostaje konstatacija Monetarnog odbora iz maja da je povećanje referentne kamatne stope u narednom periodu verovatnije nego njeno smanjenje ili održavanje na istom nivou.
Vladimir Gligorov, istraživač u Bečkom institutu za makroekonomiju, na pitanje koliko je realan plan smanjenja inflacije sa 12 na četiri odsto do 2012. godine, što je zacrtano u programu nove Vlade Srbije, kaže da je to značajno ublažavanje postojećih inflatornih ciljeva.“Premijer Mirko Cvetković u suštini je redefinisao ciljeve centralne banke, što nije u nadležnosti vlade, i Jelašić bi trebalo na to da reaguje. NBS je predvidela inflaciju već u sledećoj godini, najviše do četiri odsto, a ne tek 2012. godine. Naravno, uvek može da se kaže da je premijer mislio na jednu stopu, a NBS na drugu, ali vrlo je teško reći da iduće godine opšta stopa potrošačkih cena ili inflacija bude 10 odsto, a da bazna inflacija bude tri odsto, jer to nije moguće“, objasnio je Gligorov i dodao da to znači da ćemo duže vreme živeti sa visokom inflacijom.
Gligorov upozorava da bi prvo sredstvo borbe protiv inflacije trebalo da bude zaoštravanje monetarne politike, koja nije dovoljno restriktivna, i podseća da je stabilnost cena u nadležnosti NBS.
- Drugo je pitanje šta treba da se uradi u fiskalnoj politici, o čemu nije ništa rečeno u ekspozeu premijera Cvetkovića, a s obzirom na to da se računa na povećanje penzija, posle toga obično idu i druga usklađivanja primanja. Zato je realno očekivati da će inflacija i sledeće godine biti relativno visoka, čak i ako se zaoštri monetarna politika. Prema tome, tek posle prelaska na novi budžet u 2009. godini i eventualno u 2010. godini, može se sa nekom normalnijom fiskalnom politikom i nešto strožom monetarnom politikom računati sa inflacijom od šest do sedam odsto, pa posle na četiri odsto do 2012. godine. Naravno, to znači i da se penzije ne povećavaju do nivoa od 70 odsto od plata. Premijer je rekao da će se to uraditi samo ako je moguće, a pošto nije, neće se ni realizovati - kaže Gligorov.
On tvrdi da bi bilo dobro zamzrnuti plate u javnom sektoru, ali i da u Srbiji to prosto nije moguće. „Zato bi bilo dobro da bar sporije rastu od inflacije“, objašnjava Gligorov i dodaje da je, imajući u vidu da će uskoro 47 odsto budžeta ići na penzije, od presudne važnosti reforma penzijskog sistema, ali da nju država neće početi dok zaista ne bude nemoguće finansirati toliki izdatak iz budžeta.
Ekonomista Pavle Petrović naglašava da su ove godine inicijalni udar na inflaciju i kod nas troškovi nafte i hrane. „Da bi se to prevalilo, na porast cena mora da postoji potrošnja koja će to da prihvati. Tako dolazimo na tu stalnu temu o javnoj i privatnoj potrošnji, odnosno investicijama. Da bi se zakočila inflacija, potrošnja mora sporije da raste, a alternativa je da se uspori jedna ili druga“, objašnjava Petrović i dodaje da ako BDP godišnje raste šest do sedam odsto, javna potrošnja u toku četiri godine trebalo bi da bude veća samo tri odsto.
- U suprotnom, poskupeće krediti i žrtva će biti privreda, pa će se smanjiti investicije i privredni rast. Ipak, plate u javnom sektoru pratile bi inflaciju, čak i nešto preko toga. Prema tome, pritezanje kaiša tokom četiri godine ne znači realno smanjenje javne potrošnje, već manje povećanje plata i penzije od rasta proizvodnje. Međutim, povećanje penzija u ovoj godini nije planirano u budžetu, plus eventualni rast i u narednoj godini, što je sve zajedno neodrživo - kaže Petrović i dodaje da, ako se smanji porez na plate, kao što je najavljeno, taj deo prihoda mora se nadoknaditi povećanjem PDV-a ili progresivnim oporezivanjem.
.jpg)
