Izvor: RTS, 09.Jul.2013, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Izbrisani" imaju pravo na odštetu
Svi "izbrisani" stanovinci Slovenije, na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava, do 24. jula treba da podnesu zahtev vlastima te zemlje za vraćanje tog prava, i time ispune uslov za pokretanje odštetnih zahteva, poručili predstavnici Inicijative REKOM.
Predstavnici Inicijative REKOM pozvali u Beogradu sve "izbrisane" stanovnike Slovenije kojima je ta zemlja posle osamostaljenja oduzela pravo stalnog boravka, da, na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava, do 24. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jula podnesu zahtev slovenačkim vlastima za vraćanje tog prava, i time ispune uslov za pokretanje odštetnih zahteva.
Predstavnica REKOM-a i osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je na konferenciji za novinare da u Srbiji, prema procenama, živi oko 2.000 "izbrisanih". Ona ih je pozvala da nikako ne odustaju od svojih prava, već da iskoriste priliku i povrate lično i građansko dostojanstvo, koje im je oduzeto.
Kandić i drugi učesnici konferencije upozorili su da je 24. jul poslednji dan roka u kojem "izbrisani" mogu da zahtevaju da im se omogući stalni boravak u Sloveniji, i time pokažu pravni interes za vraćanje nezakonito oduzetog prava.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je prošle godine odlučio da "izbrisana lica" - i ona koja žive i ona koja više ne žive u Sloveniji - imaju pravo da od te zemlje zatraže i dobiju odštetu za nepravde koje su im nanete.
Međutim, kako je ukazano na konferenciji u Beogradu, odštetu na osnovu presude suda u Strazburu moguće je ostvariti samo ako su u samoj Sloveniji iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva - ona iz zakona o "izbrisanim" licima koji prestaje da važi 24. jula.
"Svi koji su izgubili pravo na prebivalište u Sloveniji i digli ruke treba da znaju da postoji jaka podrška tamošnjih sudova i civilnog društva da se to reši. Ove dve-tri nedelje treba posvetiti da svako bude obavešten (o roku) i da niko ne bude zaboravljen, kako bi se pokrenuli postupci", rekla je Nataša Kandić.
Prema njenim rečima, postoji i jaka regionalna podrška da se svim "izbrisanima", kojih je više od 26.000, vrati status koji su početkom devedesetih izgubili isključivo zbog svoje nacionalne pripadnosti.
Nematerijalna odšteta od 20.000 evra
Izvršni direktor slovenačke organizacije "Sivik link" i predstavnik REKOM-a Igor Mekina rekao je da su "izbrisani", brisanjem iz registra stalnog boravišta 26. februara 1992. godine, ostali bez dokumenata, izgubili su pravo na rad, socijalnu pomoć i zaštitu, prošavši "gore nego izbeglice koje su imale bar neki pravni status".
Mekina je rekao da su "izbrisani" prešli dug put do prošlogodišnje presude u Strazburu, ali je ukazao da se oni sada suočavaju sa kratkim rokovima u slovenačkom "vrlo komplikovanom zakonu" poznatom po skraćenici ZUSDD, koji je donet 2010. godine i važi ograničeno.
"Ko ne uloži molbu (do 24. jula), najverovatnije neće moći da dobije stalno boravište", rekao je Mekina i ukazao da bi "izbrisani" mogli ostvariti nematerijalnu štetu od oko 20.000 evra, dok o materijalnoj šteti sud u Strazburu "još nije rekao konačnu reč".
Mekina je takođe ocenio da država Slovenija "najverovatnije ima cilj da odštetu smanji" i ukazao da njena ambasada u Beogradu informišezainteresovane o postupku putem obaveštenja na slovenačkom jeziku koje ima samo jednu kucanu stranu i ne sadrži sve relevantne podatke za potpuno razumevanje problematike i ostvarivanje prava.
On je ukazao da u obaveštenju fali "važan pasus iz (slovenačkog) zakona" koji se odnosi na decu "izbrisanih" i njihovo pravo da naslede pravo na odštetu, kao i da je izostalo preciziranje da pravo stalnog boravka mogu da ostvare i lica koja su napustila Sloveniju zato što su izbrisana, otišla na lečenje ili su prislino proterana.
"Ljudi ispunjavaju uslove, a to ne znaju, jer je ovo (obaveštenje) šturo i nepotpuno", istakao je Mekina.
Prema njegovim rečima, zahtev se može predati ne samo policijskoj stanici mesta u kojem je "izbrisani" imao stalni boravak, nego i policijskoj stanici mesta u kojem se želi stalni boravak.
Aleksandar Todorović, član predsedništva Civilne inicijative izbrisanih stanovnika Slovenije, pozvao je "izbrisane" da ne strahuju da li će do 24. jula pribaviti sve papire i da li ispunjavaju uslove, već da svejedno podnesu prijavu a kasnije svoj predmet dopunjavaju.
"Predajte aplikaciju, bilo kakav papir, jer od tog trenutka se važi da ste u postupku. I onda dopunjavajte", rekao je Todorović.
Prema njegovim rečima, treba platiti i taksu koja je "visoka" i iznosi 96 evra, ali to vredi učiniti.
Todorović je takođe rekao da nije obavezno odlaziti u Sloveniju radi podnošenja zahteva, već je dovoljno poslati zahtev poštom.
Jedan od izbrisanih, Mile Ćulibrk, ocenio je da je država Srbija zaboravila na problem "izbrisanih" i da nije stala iza njih.
Igor Mekina je takođe rekao da su druge države "pasivne u vezi sa problemom 'izbrisanih'" i da je to međudržavni problem, a ne samo problem Slovenije.
