Izvor: Blic, 05.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I poslednju paru daju na Carini
I poslednju paru daju na Carini
SMEDEREVO - Ako nekog Smederevca upitate šta je 4. jula, posle malo čeprkanja po pameti reći će: 'Vašar na Carini!' Tamo se pije pivo, jede prasetina, pazari, zabavlja, a možda padne i neka tuča.
Dakle, beše vašar. Pohode ga sekretarice, direktori, čistačice, biznismeni, političari, siromasi i bogati. Iz sela došli upicanjeni u odelima koja se oblače samo za velike dane. Majke probijaju masu kolicima u kojima dreče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uplašena deca. Mališani koji hodaju, gube se, pa ih traže preko megafona. Trgovci znaju da se ljudi za vašar opuste, ugoje buđelare od one crkavice od plate. Većeg mađioničara od Srbina u toj disciplini nema. A za vašar mora da se ima.
Idete tako uskom ulicom sa dva niza tezgi, kad ispred vas iskoče vrata. Da li da pokucate? Čovek samo prodaje vrata, nije skrivena kamera. Trgovci izneli na tezge od gaća, brushaltera veličine XXXXL (postoji, videla svojim očima), preko haljina za plažu, do plišanih zečeva na navijanje koji kljucaju iako nisu pilići. Veseli Ciga od balona pravi kačket. Džabe kaže, 30 dinara. Čovek umetnik, od 5 dinara, koliko košta balon, napravio 6 puta toliko.
Prodaju se i kreveti, bračni i kauči, možete i da probate. Legnete sa ženom da vidite kakva je udobnost, samo da se ne zanesete.
'Kupljeno', viče dasa od 200 kila učtivoj gospođa koja pita pošto francuski ležaj.
Svašta se prodaje, nešto na komad, nešto na kilogram, na metar. Dok se žene tiskaju oko tezge sa ekspres loncima, promišljajući o slavskim trpezama, na štandu gde se prodaju dresovi tek pokoji klinac. Ni oni neće plave fudbalske bluze marke 'loto' sa znakom SCG.
- Što ne kupiš, sine, naš dres - pita majka.
- Neću, bre, to nose babe sa dve leve noge. Hoću Bekama - zapomaže dečko.
- Zna, mali. I teta bi, sine - htedoh da dobacim, ali otćutah.
- Nema još novih dresova. Ne brini, uskoro ćemo i himnu da imamo, pa zastavu, pa nove crvene dresove, teši prodavac dečaka koji zna da sabere dva i dva, pa ga mrko gleda.
- Ma idi, milina jedna. Samo da boju dresova nije uslov SPS-a za podršku Vladi, dobacuje trgovcu kolega koji prodaje gaće. Nisam više prisluškivala, sramota.
Najlepše su tezge sa svilenim bombonama, liciterskim srcima, orasnicama. Dok se sladite očima, od prekoputa tuče junačka srpska o Ratku Mladiću (to je onaj što je umro, a ne zna). Udarce dvojke u hvalospevu srpskom oficiru, nadjačava 'idealno loša' Ceca. Malo dalje bije turski melos prepevan na naški. Sve se pomešalo, pa ljudi, da im se ne sloši, pregrađuju pivom. Posle, može i o Titu da se peva.
Priča se i nemački. Srpski klinci iz dijaspore kupuju četničke suvenire. Kokarde i šubare idu ko alva. U danu kada su pre pola veka slavili partizani, sada sa CD-a trešte četničke pesme.
U carstvu ringišpila, sudar kola, kuća strave i smeha (koje se inače ne razlikuju), iz ruke u ruku idu žetoni. Klinci veštiji od šibicara. A ima i njih. Dvojica Roma, sa tri kutije šibica i jednim klikerom namlate pare za dan vašara više od gastarbajterske dnevnice.
- Dara, Mara i Sara, tri sestre iz Drvara. Koja je trudna? - izrecituje, izmeša i ti tražiš kliker. Niko nije našao.
Dok se momčina nabildovanih mišića, kao da se svakodnevno rve sa slonom, sprema da pobedi mašinu boksera, otac podučava ćerku kako da ubije plišanog medu. Ona plače, neće. On je tera.
- Dobićeš medu - veli otac. - Lažeš, ubiću ga, pa će da umre - ne odustaje plavooka.
Od vašarske muzike i cike podrhtava tlo, a kupole na desetak metara udaljenom hramu Svetog Luke klopoću poput poklopca na šerpi. Ko padne s nogu, sedne pod šator da prezalogaji vruću prasetinu. Da curi s brade. Pije se pivo svake vrste. Svetsko, naše, ne bira se.
Beše 4. jul - Dan borca koji se više ne slavi. Dan nezavisnosti koji nije naš, iako ostadosmo sami ko vo u kupusu. Sve dođe i prođe, samo je vašar svakog 4. jula.
Jelena Ilić
