Izvor: RTS, 04.Nov.2013, 21:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitlerov Princip
Fotografija koja pokazuje poklon koji je Adolf Hitler dobio za 52. rođendan – tabla u čast Gavrila Principa skinuta sa sarajevske fasade ispred koje je ubijen Franc Ferdinand - na simboličan način povezuje dva svetska rata. Fotografija potvrđuje da je Hitler bio srbomrzac, ali i da je cenio Austrougarsku, ocenili gosti emisije "Oko".
Za 52. rođendan Adolf Hitler dobio je neobičan poklon - tablu koja je postavljena u čast Gavrila Principa na zgradu ispred koje je ubijen >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Franc Ferdinand.
Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko
Istoričari smatraju da ta fotografija pokazuje da se istorija ne može tumačiti crno-belo: potvrđuje da je Hitler bio srbomrzac, ali i da je cenio Austrougarsku.
Istoričar Predrag Marković podseća da je Hitler "voleo istorijsku simboliku i simbolička poniženja".
"Ta tabla je bila trofej, jedan od mnogih koji su odneti Hitleru iz Jugoslavije, to je ploča kojom se slavi nemačko poniženje i zato je bilo važno da je Hitler ima", smatra istoričar Danilo Šarenac.
"Voleo bih da ova fotografija dođe do Evrope, jer ona sad malo nepijatno povezuje Hitlera sa obožavaocima multikulturne zemlje Austrougarske koji su zli balkanski nacionalisti upropastili", kaže Marković, koji objašnjava da danas ima ideja da se u Austrougarskj vidi preteča Evropske unije i da je onda sve što je vodilo ka uništenju tog sveta loše i negativno.
Istovremeno, fotografija na simboličan način povezuje početak Prvog i Drugog svetksog rata na prostoru bivše Jugoslavije.
"27.3.1941. narod je odbacio sporazum, to je prva antifašistička pobuna u Evropi i to je Hitlera posebno razbesnelo", kaže Marković.
Istoričari su saglasni i da u toj pobuni ima i nešto herojsko i kobno, baš kao što je bilo i u "pobuni" Gavrila Principa.
Sama tabla koja je fotografisana jeste ona prva koja je postavljena na zgradu na mestu gde je ubijen Ferdinand. Postavljena je 3.2.1930. godine, na 15. godišnjicu pogubljenja Čubrilovića, Miška Jovanovića i Danila Ilića, podseća Muharem Bazdulj.
Objašnjava da su se tada, na otkrivanju ploče, okupili brojni građani koji su skandirali mladobosancima i Principu, ali nije bilo predstavnika tadašnje vlasti.
Tadašnje vlasti nisu podržavale stvaranje kulta Gavrila Principa, jer je tadašnja Jugoslavija 20-ih godina počela da menja svoju spoljnu politiku, objašnjava Šarenac, dok Marković podseća da je u Nemačkoj do 60-ih godina trajala kampanja o Principu kao zločincu.
S druge strane, komunistima se sviđala revolucionarnost Mlade Bosne.
"Jako je zanimljivo da su komunisti prepoznali mladobosance kao preteču svoje ideje", kaže Bazdulj.
