Izvor: Politika, 28.Jun.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film o Sarajevskom procesu
Rudolfa Cistlera, branioca Gavrila Principa, odlikovala je lična hrabrost, nepokolebljivost i moralna vertikala, koje čine klasične filmske junake
Domaća kinematografija biće uskoro bogatija za još jedan film zanimljive tematike. Čim okonča potragu za lokacijama i definitivno se odluči za glumačku podelu, Srđan Koljević krajem avgusta počinje snimanje filma, čija je okosnica sudska drama Sarajevskog procesa, iz ugla advokata dr Rudolfa Cictlera, jednog od branilaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gavrila Principa. Ono što je upečatljivo, i što ga čini filmskim junakom za Koljevića jeste činjenica da je on, za razliku od ostalih branilaca, zaista zastupao prava atentatora, i u pravnom smislu oborio optužnicu, zbog čega je praktično bio suočen sa linčom.
Reditelj o dr Rudolfu Cictleru kaže:
– Njegova odbrana bila je neverovatno hrabra. Udario je u srž – dokazao da optužnica za veleizdaju ne stoji, zato što je Aneksija Bosne bila nelegalna, jer nije ozakonjena u austrijskom i ugarskom parlamentu. Tvrditi to, još u datim okolnostima i to u sudskom procesu koji Austrija vodi da bi retroaktivno opravdala ultimatum i napad na Srbiju i početak Prvog svetskog rata, dakle u oktobru 1914. čak dva meseca posle početka rata, za to su potrebne ogromna lična hrabrost, nepokolebljivost i moralna vertikala koje čine klasične filmske junake.
Cistler je, priča Koljević, sticajem okolnosti uspeo da izvuče živu glavu, i izvukao se osudom na progonstvo. Posle rata, 1919. kao advokat vraća se u Sarajevo. Šokiran, otkriva da je nova država zadržala sudije koje su osudile Principa i drugove. Tek na njegovu inicijativu, kada je na molbu preživelih mladobosanaca objavio protestni tekst u novinama, sudije su penzionisane. Godina 1941. zatekla ga je kao advokata u Zagrebu, i kao „nepoćudna osoba” odmah je odveden u ustaški logor Kerestinec, iako je bio delom austrijskog, a delom hrvatskog porekla. Odatle ga je izbavila supruga Julijana Oberšmit, inače Nemica. Posle rata komunistička vlast hapsila ga je zbog principijelne odbrane klijenata, da bi junak ove priče preminuo 1960. godine.
Pripadnici Mlade Bosne na optuženičkoj klupi
Iako će film biti fokusiran na istragu i suđenje, kroz Cistlerove oči, gledaoci će moći da upoznaju i Principa i mladobosance i da otkriju njihove ideje ali i lične drame. Jer, zbližavanjem sa učiteljem Veljkom Čubrilovićem i njegovom suprugom Jovankom, Cistler neminovno i sam biva uvučen u storiju porodice razapete između ideala i istorijskih okolnosti.
Scenario za film naš sagovornik napisao je još pre dvadeset godina.
– U međuvremenu ova priča je rasla, prikupljao sam dragocen materijal, koji osim istorijskih izvora sadrži i privatne zapise i sećanja optuženih, do kojih sam došao posredstvom njihovih porodica i naslednika. I sad je došao trenutak, nadam se, da se ova priča ispriča. Od izuzetne važnosti je da se sve ovo baš sad realizuje, jer ćemo se sledeće godine suočiti sa revizijom istorije, koja je već uveliko počela. A upravo ovaj ugao posmatranja „sa strane”, kroz vizuru advokata koji je, kako sam kaže, odabran zbog svog nemačkog prezimena, a koji se, na iznenađenje vlasti, rukovodio svojim principima, najubedljivije i najargumentovanije smešta stvari na svoje mesto, bez mogućnosti da se taj pristup diskredituje kao zastupanje ove ili one strane, ili propagande, zaključuje reditelj.
M. Dimitrijević
objavljeno: 29.06.2013.
