Izvor: Studnel.com, 19.Okt.2015, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ernest Raderford – čovek koji je voleo atome
Rođen je 30. avgusta 1871. godine na Novom Zelandu. Studirao je na Kembridžu i za kratko vreme stekao je znanja iz nuklearne fizike. Kasnije je postao profesor na univerzitetima u Montrealu i Mančesteru, a od 1919. bio je direktor laboratorije Kevendiš u Kembridžu. Nobelovu nagradu dobio je 1908. godine za izuzetna dotignuća u oblasti hemije. Raderford se u početku bavio proučavanjem radioaktivnih raspada. Prvi je uočio da se zračenje radijuma sastoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << od tri različite vrste zračenja koje je nazvao α, β i ϒ zračenje. U nauku je uveo i pojam poluraspada i formulisao je zakone radioaktivnog raspada.
U školama se i dalje izučava njegov planetarni model atoma, koji ima svoje mane, ali se može koristiti kao simplifikacija. Po ovom modelu celokupna masa i pozitivno naelektrisanje atoma koncentrisani su u malom prostoru koje se naziva jezgro atoma. Raderford je takođe prvi za pozitivno naelektrisanu česticu upotrebio pojam proton. Godine 1934. Raderford je učestvovao u sprovođenju prve nuklearne fuzije, a još 1919. izveo je prvu transformaciju jednog elementa u drugi bombardovanjem azota α-česticama. U njegovu čast, danas jedan hemijski element nosi naziv raderfordijum, jedan krater na Mesecu nosi njegovo ime, kao i nova zgrada Kevendišove laboratorije u Kembridžu.
Izvori: kmhem.net, znanje.org, wd.pmf.uns.ac.rs, viva-fizika.org.
na danasnji danernest raderfordfizikahemijanobelova nagradanaucnikbiografija
.jpg)
