Izvor: RTS, 18.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetska efikasnost smanjuje uvoznu zavisnost
Srbija poseduje veliki potencijal za unapređenje energetske efikasnosti, što bi moglo da smanji zavisnost zemlje od uvoza energenata. Novi zakon o racionalnom korišćenju energije korak u tom pravcu, navodi zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić
Unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji jedan je od načina da se smanji zavisnost zemlje od uvoza energenata, posebno gasa i nafte, izjavio je zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Kovačić.
Srbija, kada je o energetskoj efikasnosti reč, prilično zaostaje za najrazvijenijim zemaljama sveta, pre svega EU, a u nekim segmentima i iza novih članica Unije i nekih zemalja u regionu, rekao je Kovačić u intervjuu Tanjugu.
Takva situacija je razumljiva, s obzirom na to da se evropske zemlje tim problemom sistematski bave još od 70-tih godina prošlog veka i perioda prve naftne krize, a Srbija tek od pre četiri godine, kada je i osnovana Agencija za energetsku efikasnost, podseća Kovačić.
Srbija poseduje velike potencijale za unapređenje energetske efikasnosti i u potrošnji i proizvodnji, navodi Kovačić i dodaje da se određene mere energetske efikasnosti u Srbiji primenjuju, ali ne u potrebnom obimu.
Prepreke za unapređenje energetske efikasnosti su nedostatak zakonske regulative i podsticaja države, nedovoljna motivisanost i svest različitih struktura potrošača, delom i zbog relativno niske cene energije, slab investicioni potencijal domaćih subjekata preduzeća, opština, građana, kao i neatraktivni krediti komercijalnih banaka.
Novi zakon uklanja neke prepreke
Ipak, neke od tih prepreka će uskoro biti otklonjene, donošenjem podsticajnih zakonskih akata i aktiviranjem povoljnijih kredita, istakao je Kovačić.
Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo je zakon o racionalnom korišćenju energije.
To je izuzetno važno, navodi Kovačić, jer Zakon o energetici, koji je trenutno na snazi, ne tretira posebno tu problematiku.
Novi zakon trebalo bi da obuhvati sve segmente - industriju, zgrade, komunalne delatnosti, javnu rasvetu i daljinsko grejanje, i uvede energetske revizije za industrijska preduzeća.
Njime će biti obuhvaćena i mogućnost korišćenja postrojenja za proizvodnju i toplotne i električne energije, za šta u Srbiji postoji veliki potencijal.
Od krucijalnog značaja za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji je i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, odakle bi se finansirali i realizovali razni projekti i programi, i tako ojačale stručne državne institucije poput Agencije za energetsku efikasnost.
Bez tog fonda, naglašava, nemoguće je napraviti brži iskorak napred.
Osim toga, uskoro će biti aktiviran kredit Evropske banke za obnovu i razvoj, sa mogućnošću donacije u iznosu do 20 odsto, koji će biti naročito povoljan za industrijska mala i srednja preduzeća.
Ušteda i na sijalicama
Kovačić je istakao da ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti, pre svega u industriji, ne predstavljaju troškove, već investicije uz pomoć kojih će se novac vrlo brzo vratiti.
"Naša istraživanja u fabrikama u Srbiji pokazala su da se novac i investicije u 90 odsto slučajeva mogu vratiti u roku od jedne do dve godine."
U Srbiji je najveća potrošnja energije u "rezidencijalnom" sektoru (domaćinstva, zgrade i komunalne delatnosti) - više od 40 odsto, a u oblasti industrije i transporta potrošnja je oko 30, odnosno 25 odsto.
Unapređenje energetske efikasnosti u stambenim, poslovnim i komercijalnim objektima treba da predstavlja prioritet, a najveću pažnju treba posvetiti grejanju, na koje otpada 60 odsto potrošnje i na električne uređaje u domaćinstvu koji u toj potrošnji učestvuju sa 30 odsto, precizirao je Kovačić.
Primera radi, "ako bi u svakom domaćinstvu u Srbiji samo po jedna klasična sijalica od 100 vati bila zamenjena štedljivom od 20 vati, mogla bi se ostvariti ušteda od oko 300 miliona kilovat sati ili više od 17 miliona evra godišnje".
Navedenom zamenom sijalica potrošači ne bi imali smanjen osećaj komfora, jer bi osvetljenost bila ista, kaže Kovačić i dodaje da neke zemlje, kao što su Nemačka i Australija, već najavljuju zabranu prodaje klasičnih sijalica od 2012. godine.
