Izvor: Politika, 15.Dec.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dug put do nižih cena

Kod uvoznih automobila iz EU pojeftinjenje osetno, dok će namirnice i industrijska roba u prvoj godini primene Prelaznog trgovinskog sporazuma biti povoljniji samo za nekoliko procenata

Samo oni koji već imaju spremljene pare za kupovinu automobila proizvedenog u EU imaće za početak direktnu korist od naše jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. U ovom slučaju carina se prepolovljava sa postojećih 20 na 10,6 odsto. Računice već pokazuju da bi maloprodajna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cena trebalo da bude manja za devet odsto, odnosno da bi neka prosečna ušteda iznosila oko hiljadu evra.

Svi ostali potrošači u Srbiji ipak će morati da sačekaju dok u svom budžetu ne osete boljitak od obaranja carina na uvoznu robu. Na početku umanjenje carina je malo, mada ima i onih proizvoda kod kojih se carine ukidaju odmah. Međutim, dok se ti proizvodi pojave u trgovinama proći će sigurno prvi kvartal naredne godine, a u mnogim slučajevima moraće da se sačeka još godinu-dve dana do osetnije nižih cena. Potpuna liberalizacija trgovinskih odnosa sa evropskom porodicom, zona slobodne trgovine, predviđena je, međutim, tek posle pet godina. Drugim rečima, svi industrijski i većina poljoprivredno prehrambenih proizvoda iz Evropske unije prodavaće se kod nas bez carine tek od 2014. godine. Ukoliko u odnosima sa EU ne bude, naravno, drugih dogovora.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić procenio je nedavno da će sledeće godine zbog jednostrane primene trgovinskog dela sporazuma manjak u budžetu zbog manjih carina i PDV-a iznositi oko 150 miliona evra. Preračunato na broj stanovnika tako proizlazi da će svakom od nas u džepu ostati po otprilike 25 evra. Međutim, kod nas se već sada vidi da će se dogoditi po onoj narodnoj da ono što uštediš na mostu izgubiš na ćupriji. Jer, Vlada Srbije odlučila je da manji državni prihod od carina nadoknadi većim akcizama na kafu, pivo, cigarete i gorivo, kao i poskupljenjem obavezne registracije automobila.

U ovdašnjoj javnosti bilo je mnogo nagađanja da će ovaj proces ugroziti našu privredu i poljoprivredu tako da je pred nama period provere da li će se to i dogoditi. Činjenica je da je ispregovarano tako da se carine najmanje snižavaju na onu robu čiju proizvodnju mi želimo da štitimo u narednom prelaznom proizvodu. U prvoj grupi čije se ukidanje carinskih stopa očekuje već 1. januara nalaze se, zapravo, oni proizvodi koji se kod nas i ne proizvode. Uvoz ovih proizvoda iz Unije do sada nije ni praćen carinama ili su one bile na niskom nivou do pet odsto. To su takozvani neosetljivi proizvodi.

– Domaća industrija najduže će štititi onu robu iz grupe najosetljivijih proizvoda na koje će u prvoj godini carina iznositi 85 odsto postojeće stope. Carine će se na ove proizvode smanjivati narednih pet godina. To su mašine za pranje veša, usisivači i telefoni, polovna putnička i teretna vozila, specijalna vozila, traktori , bicikli, motokultivatori, oružje, municija i obuća" – kaže Vladimir Međak, iz Kancelarije za evropske integracije.

Prosečna carina na ovu robu je 15,72 odsto što znači da će posle umanjenja na 85 odsto carine u prvoj godini ona iznositi oko 13 odsto. Drugim rečima, pojeftinjenje će biti zanemarljivo. Narednih godina carine na ovu grupu proizvoda će padati na 11, pa na 8,63, zatim na 6,28 i u 2013. godini na 3,14 procenata.

Zato Međak upozorava da, ukoliko smanjenje carina, pa i za tih dva odsto u prvom trenutku, ne bude bilo praćeno i nižim maloprodajnim cenama, to znači da na našem tržištu nešto ne funkcioniše kako treba.

– Novac koga se država odrekla uzeo je neko drugi. Uvoznik ili trgovac – smatra Međak.

U grupi veoma osetljivih proizvoda u koju spadaju sapuni, lepkovi, unutrašnje gume, vagoni, obuća sa gumenim đonom i drugi slični proizvodi, carina će u prvoj godini biti umanjena na 80 odsto postojeće koja sada u proseku iznosi 9,18 odsto što znači da će ona biti oko 7,35 odsto. Carine će se na ove proizvode smanjivati još naredne četiri godine, pa će i pre završetka tranzicionog perioda biti na nuli.

Za treću grupu „osetljivih” proizvoda, kaže Međak, potpuno ukidanje carina predviđeno je u roku od tri godine. U prvoj godini primene Sporazuma smanjenje će iznositi 70 odsto postojeće carinske stope koja u proseku iznosi pet procenata. U toj grupi su, inače, so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, kontrolni medicinski i hirurški instrumenti...

S obzirom na to da je pre nekoliko dana šira javnost upoznata sa izveštajem Radne grupe za cene, po kome se u Srbiji, pored Bugarske, prošle godine jela najskuplja hrana u Evropi, potrošače svakako zanima da li će pojeftiniti uvozna hrana iz EU. Odnosno, da li će ona cenovno biti toliko konkurentna da istim domaćim proizvodima spusti cenu. Prema Sporazumu, za sada nema nade da pojeftine šećer i suncokretovo rafinisano ulje, jer u njihovom slučaju nema snižavanja ukupne carinske zaštite.

Prostora za pojeftinjenje ima kod drugih proizvoda. Od Nove godine ćemo iz EU bez carine uvoziti čajeve, biljne sokove, alge, maslac od kikirikija, neke kategorije mlečnih proizvoda i testenina. Za veliku grupu namirnica predviđeno je postepeno snižavanje carina. Tako, na primer, za uvozni jogurt, margarin, čokoladu, biskvite, supe, sladolede, mineralne i obične vode, pivo, predviđeno je da se u sledećoj godini carine smanje između 80 i 90 odsto postojeće. Narednih godina to bi se smanjivalo sve do 40 odsto sadašnje stope, a u 2014. godini carina bi bila potpuno ukinuta. Inače, za većinu prehrambenih proizvoda osnovna carinska stopa se kreće između 20 i 30 odsto. S obzirom na to da je za prvu godinu primene predviđeno uglavnom smanjenje postojećeg nivoa za samo 10 odsto, lako se zaključuje da neće biti velikih pojeftinjenja, jer će carina ostati na nivou od 27 odsto. Drugi vidovi carinske zaštite, a to je prelevman kao specijalna carina i sezonska zaštita, predviđeno je da se smanjuju istom dinamikom kao i osnovna carina.

Slična dinamika snižavanja uvoznih dažbina predviđena je i za alkoholna pića, konjak, viski, šljivovicu s tim što nacionalno piće i posle isteka prelaznog perioda ostaje na nivou 30 odsto sadašnje stope.

Jedna od čestih primedbi koje su bile upućene Vladi Srbije zbog odluke da jednostrano primeni Prelazni trgovinski sporazum bila je i ta da naš agrar izlaže prevelikom riziku. Potpuno se zanemarivalo da je nama EU već dao preferencijale po kojima mi bez carine ovu robu izvozimo na njihovo tržište. Izuzetak su samo kvote koje važe za šećer, vino i govedinu. Poseban problem je, ističu kritičari, to što se naša agrarna roba izlaže konkurenciji, a pri tom se ne dobijaju sredstva od EU koja sleduju kada zemlja dobije status kandidata, a koja su dobili svi koji su otvarali svoja vrata za robu iz EU.

Pomoćnik ministra poljoprivrede za sektor analitike i agrarne politike Miloš Milovanović kaže da je poljoprivreda Srbije već konkurentna. Po njegovoj oceni, promene u agrobiznisu će tek uslediti, jer se očekuju krupne strukturne promene, a to se pre svega odnosi na ukrupnjavanje poljoprivrede.

– Ozbiljni proizvođači će postati još ozbiljniji, srednji će morati još bolje da rade, a mali će morati da odluče da li će se prilagoditi novim okolnostima ili će se baviti nečim drugim. Tačno je da je kod nas prosečan posed mali, ali intenziviranjem proizvodnje to ne mora da bude hendikep. I na malom posedu može se uspešno proizvoditi. U Srbiji više od 17 odsto radnosposobnog stanovništva radi u poljoprivredi, a to je pet puta više nego u EU koja ima impresivne rezultate u ovoj oblasti, što znači da se i sa manje može postići više – kaže Milovanović.

Po njegovoj oceni naša poljoprivreda se primenom dela odredbi SSP-a ipak izlaže značajnoj liberalizaciji, a to pokazuju i podaci. Carinska zaštita se sa sadašnjih prosečnih 21,2 odsto u poslednjoj godini prelaznog perioda smanjuje na 3,2 odsto.

– Pred nama je dug put na podizanju konkurentnosti, unapređenju prerade i plasmana, a nadasve u podizanju kvaliteta i poštovanju standarda Evropske unije – kaže Milovanović.

Za neke agrarne proizvode carine će biti ukinute već naredne godine, a to su najčešće oni koji se ne proizvode kod nas, ili je reč o repromaterijalima. Iz EU bez carine će stizati semena, lukovice, svinje čiste rase za priplod, konji, magarci, eterična ulja, agrumi, masline, artičoke, badem, pistaći, suvo grožđe...

U drugoj grupi proizvoda su oni kod kojih će carine biti postepeno smanjivane s tim da će u šestoj godini biti potpuno ukinute. Ukoliko postoji sezonska carina od 20 odsto, ona se ukida s 1. januarom naredne godine. U ovoj grupi su krompir, crni i beli luk, maline, jagode, hibridni kukuruz, surutka, orasi, šargarepa...

Za proizvode iz treće grupe carine će za šest godina biti umanjene ili ukinute, a sezonska carina od 20 odsto nastaviće da se primenjuje u toku i posle tranzicionog perioda. Tako će, na primer, carina za paradajz sledeće godine biti manja za pet odsto od postojeće da bi od šeste godine, pa nadalje, iznosila 20 procenata one koja sada važi. Slično je i sa slatkom paprikom gde će se carina i na kraju zadržati na nivou od 30 odsto. U ovoj grupi je i voće koje se proizvodi u Srbiji gde će se carine iz godine u godinu obarati, a u šestoj godini uvoz će biti potpuno liberalan.

U četvrtoj grupi su proizvodi za koje će carine postepeno biti ukinute ili smanjene s tim da se sezonska stopa odmah ukida. Tako, na primer, carina za svinje će u šestoj godini biti smanjena za 35 odsto, za jagnjad će iznositi 40 odsto od postojeće, kao i za goveđe meso, neke klanične proizvode, sir i maslac. To znači da za ovu grupu proizvoda, a to su oni stočarski koji su u svim zemljama predmet najvećeg stepena zaštite, carinska opterećenja ostaju i posle 2014. godine. U ovu grupu takođe spadaju jaja, prirodni med, suve šljive, pšenica, ali i kalemljene ruže.

Jovana Rabrenović – Jelica Antelj

[objavljeno: 15/12/2008]

Nastavak na Politika...