Izvor: Blic, 18.Jan.2011, 02:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država nametima rasteruje investitore

BANJALUKA - Republika Srpska od poslodavaca godišnje naplati 24 razne dažbine - od uobičajenih taksi i naknada do RTV pretplate, korišćenja opštekorisnih funkcija šuma do obaveznog servisiranja fiskalnih kasa. One koji su otvorili firmu i rade po zakonu, država je opteretila sa fiskalnim i parafiskalnim nametima.

Osim poreza i doprinosa, poslodavci kažu da ne znaju u koje svrhe plaćaju većinu naknada i taksi, ali ističu da nije toliki problem plaćanje, nego u tome šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobiju zauzvrat. Na sve to, većina naknada se plaća po godišnjem iznosu prihoda. To znači da olakšice nemaju ni one firme koje posluju sa gubitkom-država svoje naplati i od gubitaša. Dugovanja države poslodavcima samo za refundaciju naknada za bolovanja i porodiljska odsustva dosegla su milionske iznose.

/* (c)AdOcean 2003-2010, MASTER: blic.rs.Blic.rs.Blic.rs.Vesti */ ado.master({id: '4R9R8m_fH.r.DlwcdiHaJZSuYvEiuBI1slF2qv03_m3.67', server: 'ringierrs.adocean.pl' });

/* (c)AdOcean 2003-2010, blic.rs.Blic.rs.Blic.rs.Vesti.468X60_Info paket 2 (Hronika, Beograd, Srbija, Vijvodina, Republika Srpska, Reporta_a, Dodatak)_Gornji */ ado.slave('adoceanringierrsvlctjwomzh', {myMaster: '4R9R8m_fH.r.DlwcdiHaJZSuYvEiuBI1slF2qv03_m3.67' });

Kao primer nelogičnosti nameta poslodavci navode komunalnu taksu koja se plaća za isticanje reklame i to na vlastitoj firmi koja uglavnom predstavlja samo naziv preduzeća. Istovremeno, zakon je obavezao poslodavca da na vidnom mestu mora biti istaknut naziv firme. Ova taksa se plaća na godišnjem nivou opštini u kojoj je registrovano preduzeće. Njen iznos zavisi od delatnosti i cene su različite od opštine do opštine. Na godišnjem nivou se plaća i republička taksa u budžet RS, a plaća se samo zato što je firma registrovana. Na spisku obaveznih plaćanja je i RTV pretplata bez obzira da li u firmi ima televizor.

Dažbine

U RS su, izuzev poreza i doprinosa, obavezne dažbine još i komumunalna taksa, republička taksa, naknada za korišćenje opštekorisnih funkcija šuma, doprinos za vode, protivpožarna naknada, komunalna naknada za građevinsko zemljište, članarina za Privrednu komoru, akontacija poreza na dobit, RTV pretplata, osiguranje radnika, revizija, predaja završnog računa u APIF, održavanje i servisiranje fiskalne kase.

Poslodvacima nije jasno šta zapravo plaćaju kao naknadu za korišćenje opštekorisnih funkcija šuma. «Drugim rečima, šume prizvode kiseonik i mi to plaćamo. Ne razumem ni doprinos za vode, a plaćamo posebno vodu gde je uračanato sve u vezi korišćenja vode», ilustruje predsednik Saveza poslodavaca RS Damir Miljević. On podseća da krajem 2009. ukinuto umanjenje poreske osnovice za reinvestiranje. «Dakle, država poslodavcima više na umanjuje osnovicu za iznos investicije u vlastitu firmu. Sada se skoro nikome, ko ostvari dobit i plati porez, ne isplati ulagati taj novac u firmu. Većina njih dobit prebacuje na privatne žiro-račune», kaže Miljević. Poreski sistem je, ocenjuje on, destimulativan – ne podstiče poslodavce da investiraju i da razvijaju poslovanje, jer je ukinuto i umanjenje poreske osnovice za iznos reinvestiranja u vlastito preduzeće.

«Ne može dobar fiskalni sistem napraviti neko ko nikada nije radio u privredi, a upravo su takvi izradili zakone. Zato imamo umove koji gledaju samo kako da namaknu prihod u budžet. Uloga države nije da namiče prihod u budžet, prihod treba da bude posledica razvoja ekonomije», ocenjuje Miljević.

Fiskalno opterećenje privrede u jednoj državi je, ističe on, suštinski faktor koji će uticati na odluku inostranog investitora da li će uložiti novac u toj zemlji. «Zbog destimulativnih nameta, administrativnih barijera i političke nestabilnosti, nemamo ozbiljnih stranih investicija. Jednostavno, nismo konkurentni», kaže Miljević i dodaje da će doći samo oni investitori koji će dobiti monopol na neki prirodni resurs. «Posledica svega jeste da smo zemlja u Evropi koja ima najmanje inostranih investicija», upozorava Miljević.

Njegov kolega, predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Ranko Milić kaže da i sam ne zna šta sve mora da plati državi, ali zna da se stopa nameta redovno povećava. «Država radi po principu samo da što više od nas zagrabi, a nama ništa ne daje zauzvrat. Konstantno uvode nove naknade, a nas i ne pitaju imamo li i možemo li to sve izdržati. Ako zakasnimo jedan dan sa uplatom, sledi kazna, a nama država duguje godinama», objašnjava Milić.

Nastavak na Blic...