Izvor: Blic, 13.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dominacija domaćih pisaca
Roman Marije Jovanović „Idi, vreme je" najprodavanija je knjiga u Srbiji tokom 2007. godine, a dela domaćih pisaca i ove godine su bila najtraženija kod ovdašnje čitalačke publike, pokazalo je istraživanje internet portala Knjižara.com.
Među najprodavanijim knjigama domaćih pisaca nalaze se žanrovski veoma raznovrsna dela autora raznih generacija i umetničkih dometa: Mirjane Bobić-Mojsilović („Tvoj sam" i „Srce moje"), Ljiljane Habjanović-Đurović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << („Zapis duše"), Dragoljuba - Mićka Ljubičića („Nacionalni park Srbija 2"), Svetislava Basare („Uspon i pad Parkinsonove bolesti"), Dobrice Ćosića („Vreme vlasti 2"), Srđana Valjarevića („Komo") i Marka Vidojkovića („Sve crvenkape su iste"). Posebno zanimljivo je to što se među najprodavnijim knjigama našlo i delo Mome Kapora - „A guide to Serbian mentality", koje je objavljeno na engleskom jeziku.
Različitost poetika pomenutih autora ukazuje na potrebu za pažljivijom analizom formule za stvaranje bestselera u našim okolnostima. Kada se pejorativno navodi šta je to uspešno kod srpskih čitalaca, apostrofira se varijacija tzv. ženskog pisma i nabrajaju se i imena samoproglašenih autorki bestselera. Stalnost u pogledu prodaje svojih knjiga, pre svega, imaju Marija Jovanović, Ljiljana Habjanović-Đurović i Mirjana Bobić-Mojsilović.
Piscima starije generacije (Ćosić, Kapor), koji pokazuju zabrinutost za probleme nacionalnog identiteta Srbije, pariraju mlađi autori skloni intimizmu iskazanom na blag (Valjarević) i sirov (Vidojković) način. Od pisaca koji su deo esnafske „srednje struje", na listi najprodavanijih knjiga u Srbiji jedino se istakao Svetislav Basara s romanom „Uspon i pad Parkinsonove bolesti", koji je dobio Ninovu nagradu.
Što se stranih autora tiče, čitaoci u Srbiji i dalje rado kupuju dela turskog nobelovca Orhana Pamuka, čiji su se romani „Dževdet beg i njegovi sinovi" i „Zovem se Crveno", u izdanju „Geopoetike", našli na drugoj i trećoj poziciji liste bestselera tog portala. Roman „Dževdet beg i njegovi sinovi" je Pamukov prvenac, u Turskoj objavljen 1982. godine, a njegovo srpsko izdanje prvi je prevod tog dela u svetu. Roman „Zovem se Crveno", koji kroz priču o turskim kaligrafistima iz 16. veka razmatra suštinu islamske vere i umetnosti, na listi bestselera je od aprila prošle godine, kada je objavljen.
Ne jenjava ni naklonost ovdašnje čitalačke publike prema brazilskom književniku Paolu Koelju, kojeg na našoj izdavačkoj sceni zastupa „Paideia". U prvoj polovini 2007. godine bio je izuzetno dobro prodavan njegov roman „Dnevnik jednog čarobnjaka", a u drugoj polovini godine - „Veštica iz Portobela".
Svoju popularnost među srpskim čitaocima učvrstio je i Haruki Murakami romanima „Južno od granice, zapadno od sunca" i „Norveška šuma". Murakami stvara u jednom intrigantnom i inspirativnom kulturnom hibridu, u sopstvenoj matrici vrednosti - japansko nasleđe on stapa s angloameričkim literarnim uzorima.
Rezultati istraživanja koje je Knjizara.com sprovela u dvadeset i jednoj knjižari pokazali su koji su naslovi bili najtraženiji u 2007. godini. U istraživanje je bilo uključeno dvanaest beogradskih knjižara: Beopolis, Papirus, Dereta, Narodna knjiga / Alfa, Mamut, Plato, Globosino Aleksandrija, Geca Kon, Stubovi kulture, Macado, Znak Plus, B92 Shop, kao i Kultura - Banja Luka, Klub kulture - Kragujevac, Teatar i Agora - Zrenjanin, Danilo Kiš - Subotica, Sova i Knjižara Kulturnog centra - Šabac, Karver - Podgorica i Knjižara Libris - Novi Pazar.
Kradljivci predviđaju najprodavanije knjige
Frankfurtski sajam knjiga je uz službenu funkciju odradio i jedan neslužbeni zadatak - izdavačima je pomogao da otkriju potencijalno najzanimljivije naslove, i to tako što su napravili listu deset najčešće ukradenih naslova s polica štandova. Nemački mediji "Bild am Sonntag" i ZDF televizija dosetili su se da načine listu naslova knjiga koje su najviše bile na meti krađa tokom ovogodišnjeg sajma sa štandova 15 vodećih nemačkih izdavača. U našim knjižarama nerado govore koji su naslovi meta kradljivaca. O eventualnom pravljenju liste knjiga koje se najčešće kradu verovatno i ne razmišljaju, jer je regularna lista najprodavanijih knjiga, s teškom mukom, ustanovljena tek pre nekoliko godina.
