Izvor: RTS, 23.Jul.2009, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar dan drugovi
Najbolji afrički pisac za prošlu godinu, Angolac Ondžaki u Beogradu promoviše svoj prvi roman "Dobar dan drugovi". Njegova dela su inspirisana omladinom iz Angole, autobiografska su i sa elementima fikcije.
U Srbiji gostuje najbolji afrički pisac u 2008. godini, 32-godišnji Ondžaki iz Angole. U Beogradu promoviše knjigu za tinejdžere "Dobar dan, drugovi", koju je, u ediciji "Tranzit", objavio "Kreativni centar".
"Dobar dan, drugovi", prvi Ondžakijev roman, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << govori o postkolonijalnoj Angoli, viđenoj očima dvanaestogodišnjeg dečaka.
Radnja se odigrava u Luandi, osamdesetih godina prošlog veka. Glavni junak Ndalu, koji se, kao i sva deca, smeje svojim nastavnicima, izbegava da radi domaće zadatke i voli da sluša uzbudljive priče.
Ali, nastavnici su Kubanci koji su u Angolu došli da podrže komunistički revolucionarni režim, zadaci su sastavi o radnicima i seljacima, a priče o bandi "Prazan kovčeg", koja najčešće napada škole. Ondžaki kaže da je priča autobiografska i sa tragovima fikcije.
"Svi likovi postoje. Oni su moji prijatelji ili rođaci. Bitno je naglasiti da u Angoli fikcija i stvarnost nisu uvek razdvojeni. Angola je velika zemlja, a moja knjiga govori o jednoj oblasti, Luandi. Postoje i druge, gde je rat bio mnogo žešći. Knjiga je o posebnoj grupi dece, o njihovoj sreći, a ne o brutalnosti toga rata", objašnjava Ondžaki.
"Angolci se smeju i kad plaču"
Autor se seća 80-tih godina prošlog veka, kada je, kaže, sve bilo jednostavnije.
"Deca su imala manje igračaka, ali je škola bila mnogo bolja. Bili smo srećniji, igrali smo se na ulici", kaže mladi pisac, kome je Ondžaki pseudonim, a trebalo je da bude i njegovo pravo ime. Na umbundu, jednom od jezika kojim se u Angoli govori, to ime znači "ratnik".
Posle promocije knjige u Domu omladine, prikazan je i film "Kamo sreće da porastu pitange", čiji je Ondžaki koautor. To je priča o savremenoj Luandi i snovima mladih u Angoli.
"Moj rad, bilo da je reč o filmovima ili knjigama, uvek nastoji da na pozitivan način predstavi ljude iz Angole, koji se uvek više trude da pokažu osmeh nego plač, a i kada plaču, znaju da se smeju" kaže Ondžaki.
Prvi dolazak u Beograd, poseban je trenutak za pisca. To je putovanje o kojem je, kaže, dugo sanjao.
