Izvor: Politika, 01.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRAGAN ĐURIČIN
Ustav je uz teritoriju, građane i vlast (ekonomsku, izvršnu i sudsku) jedna od konstituenata klasične države. Ceo 20. vek je prošao u testiranju dva ideološka modela koji su interesima građana pristupali na radikalno različite načine. Testiranje kapitalizma (politička demokratija i privatno preduzetništvo) i socijalizma (jednopartijski sistem i kolektivna svojina) pokazalo je ne samo superiornost već i održivost kapitalističkog modela u odnosu na socijalistički model. Pad zida u Berlinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1989. godine simbolično je označio ideološku pobedu kapitalizma i pretvaranje bipolarnog sveta hladnog rata u monopolarni svet globalizacije.
U globalnom svetu nije više bitno gde se nalazite već s kim ste u vezi. Države koje to nisu razumele nalaze se u velikim problemima.
Danas je Srbija bivša jugoslovenska republika i bivša socijalistička privreda. Tranzicija prema kapitalizmu još nije završena tako da je privreda koja je na nižem nivou aktivnosti od predtranzicione privrede u prilično raštimovanom stanju. Otuda i pitanje koje se prirodno nameće: kakva treba da budu ekonomska uporišta novog ustava u odsustvu kumulante razvoja?
Misija države je ostala ista, da opstane i prosperira. Za održanje pomenute misije potrebna je nova vizija razvoja koja treba da onemogući da geopolitička kataklizma i ekonomska kriza pretvore Srbiju od države u ideju. Za novu viziju potreban je nov sistem vrednosti. Pre svega, novi ustav treba da respektuje interese onih građana koji vole i poštuju Srbiju, a ne onih koji je preziru ili je dovode u pitanje. Ustav treba da bude prosrpski, ali ne antievropski. Drugim rečima, u novom ustavu ne smeju da postoje odredbe koje su u suprotnosti s pravnim osnovama EU. Konačno, novi ustav treba da respektuje geopolitičke realitete, kao i da reguliše samo nedvosmislena pitanja.
Ekonomska pitanja predstavljaju manji, ali važan deo ustava. U ekonomskom delu novi ustav treba da definiše najmanje dve stvari. Prvo, prostor državnog suvereniteta. Državni suverenitet je osnova privrednog suvereniteta. Svaka država ustupa suverenitet bavljenja poslovnom aktivnošću privrednim subjektima i po osnovu toga naplaćuje poreze. Drugo, ustav mora da ima jasnu viziju privrednog sistema kome zemlja sa nezavršenom tranzicijom kakva je u ovom trenutku Srbija mora da teži. Moguća vizija je vizija mešovite privrede čiju osnovu čini privatno preduzetništvo. Mešovita privreda ne znači državni kapitalizam, već postojanje državnog sektora koji, uz privatni sektor, predstavlja bitnu konstituentu sistema.
Postoji više razloga za takav stav. Prvo, sve evropske privrede (izuzetak je Velika Britanija) jesu privrede sa izbalansiranim vlasništvom. Drugo, najprosperitetnije privrede u svetu u ovom trenutku su privrede sa mešovitim vlasništvom. Treće, prisustvo državnog sektora u prirodnim monopolima, mrežnim tehnologijama i granama sa visokim eksternim efektima je ekonomski opravdano. Četvrto, prisustvo državnog sektora u strategijskim granama znači postojanje tehnološke platforme za istraživanje i razvoj koje suštinski utiče na konkurentnost nacionalne ekonomije. U pogledu svojine ne treba iz jedne koncepcijske krajnosti ulaziti u drugu koncepcijsku krajnost.
Ukoliko se sve prodaje, to nije konsolidacija, već likvidacija.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
[objavljeno: ]
