Izvor: Politika, 11.Jan.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crni dani za najbolju vodu
Ko je kriv za problem vodosnabdevanja Užičana, zašto vodoakumulacija Vrutci nema ni upotrebnu ni vodnu dozvolu
Užice – Žeđ je nenadano, nadvladavši moći vodoakumulacije Vrutci na Đetinji, dovoljne da napoji dva grada, stigla među Užičane. Ušli su u treću nedelju zabrane da koriste gradsku vodu za piće i pripremu hrane. Ophrvani mukom, razočaranjem, strahom od mogućih posledica pitaju se dokle će ovako i ko je kriv.
Sve se Erama najednom okrenulo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naglavačke: dičili su se, donedavno, decenijama svojom „najboljom vodom” iz jezera Vrutci, ponosili se što planinsku Đetinju u gornjem toku ne zagađuju industrijski zagađivači. Danas, kad alge plivaju ovom akumulacijom i nemar uzima danak, srame se i jadikuju što su postali loš primer.
Ovih dana Užičane podilazi jeza kad slušaju šta su poslednjih godina pili u vodi. Otkud kadmijum i živa pretprošle godine, zašto tada o tome ovde niko nije obavešten? Odakle sada ove naslage algi i cijanobakterije? Da li se još nešto prećutkivalo, što će tek biti otkriveno? I hoće li neko odgovarati za takvo nedomaćinsko gazdovanje jezerom i sistemom?
Užice još od 1938. godine ima vodovod, tada sa izvorištem u naselju Vrela. Kako je grad snažnim posleratnim razvojem rastao, tako su se i potrebe za vodom povećavale. Dugoročno rešenje bila je vodoakumulacija Vrutci na Đetinji, 12 kilometara uzvodno od grada, čija je gradnja završena 1986. godine. Reka je tu pregrađena betonskom lučnom branom visine 77 metara, pa je potopila selo Vrutke i ostatke srednjovekovnog manastira Rujno.
Uz početak rada savremene fabrike za preradu vode, tih osamdesetih, Užice je vodoakumulacijom Vrutci, zapremine 54 miliona kubika, rešilo pitanje snabdevanja kvalitetnom vodom za piće za duži period, pa i zaštitu grada od poplava. Potrebe Užica kreću se oko 300 litara vode u sekundi, a kapacitet ovdašnjeg postrojenja je 400 litara, s mogućnošću proširenja i do 800 litara. I uvek se ovde naglašavalo da se voda redovno kontroliše, da su laboratorijske kontrole neprekidne, da se rade hemijske i bakteriološke analize.
Sada doznajemo da se oko te vodoakumulacije nelegalno gradilo, mnogi su se leti kupali u njoj, tu se izlivaju okolne otpadne vode, svojevremeno su u jednoj akciji čišćenja iz nje vađeni džakovi smeća. I jedna mala hidrocentrala ispod betonske brane nikla je poslednjih godina. U ovo zimsko doba nivo jezera je prilično smanjen, pa su alge počele da bujaju u njemu, stigavši i u gradsku vodu.
Vodoakumulacijom, inače, gazduje JP „Srbijavode”, vodosistemom upravlja užički JKP „Vodovod”, kontrolu vode akumulacije povremeno sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine, a odgovornost za stanje imaju i inspekcije. Na kojem je nivou – državnom ili lokalnom – napravljena greška u koracima? Ili su možda i jedni i drugi zatajili? Lokalci tvrde da je kod države „i nož i pogača”, dok iz republičkih institucija govore da je održavanje kvaliteta vode u vodoakumulaciji dužnost lokalnog vodovoda.
Direktora JP „Srbijavode” Gorana Puzovića, koji se ovih dana u užičkom kraju angažovao oko izvorišta Sušičko vrelo, pitali smo ko je kriv za ovakvu situaciju s Vrutcima.
– Država je, kao što ste informisani prethodnih dana, preduzela neke mere da se izvrše sve neophodne radnje, a time se bave drugi organi. Moj sadašnji posao je da dovedem vodu u Užice – odgovorio nam je kratko Puzović.
A da li su, uporni smo bili, „Srbijavode” na odgovarajući način gazdovale Vrutcima?
– Nisu. Tehnički prijem je započet 2009. godine, ali nije završen, jer su postojale određene anomalije koje je trebalo otkloniti. To do sada nije urađeno. Dakle, nije izvršen tehnički prijem, nema upotrebne dozvole i nema vodne dozvole. A dali smo sve što je neophodno da se završi. Sada se postavlja pitanje zašto su napravljeni bespravni objekti, da li su poštovane zone sanitarne zaštite, da li su urađeni antierozivni radovi na terenu. Znamo da u tom akumulacionom prostoru postoji bezbroj izgrađenih objekata koji nemaju septičke jame, ni izgrađenu kanalizaciju, sve to završava u akumulaciji. Ali, ako neko koristi vodu i isporučuje je građanima, da li mora da preduzme neke radnje i mere, da kontroliše i druge stvari. Videćemo ko je odgovoran, sada je važno da se ovako nešto više ne ponovi – rekao nam je direktor „Srbijavoda” i najavio da će se u narednih desetak dana formirati tim koji će sagledati kako treba obaviti sanaciju akumulacije Vrutci i predložiti rešenje za užičku fabriku vode: da li će ostati ovakva ili dobiti novu tehnologiju.
Pažnju je ovih dana privukla i izjava o Vrutcima Filipa Radovića, direktora Agencije za zaštitu životne sredine. Po njegovim rečima, oni su 2012. godine obavestili nadležne o postojanju teških metala, kadmijuma i žive u užičkoj vodoakumulaciji. Pri tom, na novinarsko pitanje koliko su puta u toku 2013. godine kontrolisali Vrutke uporno je izbegavao odgovor, objašnjavajući da ova agencija obavlja monitoring prema planu koji sačinjava resorno ministarstvo, te da nedostaju sredstva kako bi se svake godine proveravao kvalitet vode na svim vodoakumulacijama.
Branko Pejović
objavljeno: 12.01.2014
