Izvor: Blic, 23.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čorba za Ginisa
Čorba za Ginisa
KOSJERIĆ - Milijan Stojanić, legenda iz Kosjerića, čorbom od 10 hiljada litara ušao u Ginisovu knjigu rekorda, a knjigom 'Srpski narodni kuvar' osvojio prvu nagradu na sajmu u Poljskoj.
Još se u Kosjeriću nisu smirile strasti i pozitivne emocije zbog uspeha odbojkašice Suzane Ćebić, a stigle su vesti da je Stojanić, veliki vitez kulinarstva i višestruki svetski prvak u poljskom gradu Vroclavu, među 300 izlagača iz 192 zemlje sa knjigom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Srpski narodni kuvar' osvojio prvu nagradu. Milijan je iskoristio priliku da na ovoj velikoj fešti kulinarstva ukuva čorbu od 10.000 litara i tako se nađe u Ginisovoj knjizi rekorda.
- Ne znam koje mi je priznanje draže. No, ipak bih da pričamo o čorbi. Rekord je priznat, i već u decembru naći ću se u Ginisovoj knjizi pod brojem 2001. Verujte, ovaj podvig nije bilo lako ostvariti. Tri meseca smo organizatori i ja pripremali tehničke detalje za ovaj poduhvat, a kad je fešta počinjala, inspekcija je zabranila kuvanje na plin iz bezbedonosnih razloga, pa smo morali da založimo vatru i potrošimo 15 kubika drva. Kuvali smo 14 sati. Imao sam devet pomoćnika i mešali smo neprekidno menjajući se na pet minuta. Nije bilo lako vladati varjačom od tri metra na neverovatno visokoj temperaturi. Ali, posao je uspešno završen. Posebno mi je drago što je između nekoliko stotina začina, koji su konkurisali da zaprže čorbu, prihvaćen začin 'R', koji po mojoj recepturi proizvodi kompanija 'Radaković' iz Vršca. I, verujte, sva čorba je pojedena u slast. Bar pedeset hiljada ljudi je moglo da uživa u njoj - priča Milijan.
Mauro Gobi, Italijan, koji već duži niz godina ima svoju fabriku obuće u Kosjeriću, bio je jedan od sponzora Milijanovog puta u Poljsku i zajedno sa njim je boravio u Vroclavu.
- Poljaci su nas u startu dočekali kao šampione. Za Milijana su svi već čuli ranije, pa smo na svakom koraku imali maksimalnu pažnju, a Milijan je dokazao da je stvarno najbolji. Oborio je rekord sa čorbom i uzeo prvu nagradu za knjigu, a šteta je što se nije ocenjivao i revijalni deo, jer bi Milijan uzeo ubedljivo prvo mesto i za umetničko oblikovanje srpskog stola - kaže Mauro.
Srpski sto Milijan je aranžirao sa dvadesetak kilograma suhomesnatih proizvoda 'Zlatiborca' iz Čajetine, naravno uz ostale specijalitete naše kuhinje.
- Utisci degustatora bili su takvi da su već sa mnom počeli da pregovaraju o uvozu naših brendova - dodaje Milijan.
Na kraju, kako nam reče vitez kulinarstva, on se nada da njegov uspeh neće biti samo na ličnu korist.
- Odjekivalo je Vroclavom 'Srbija, Srbija'. Nastupali smo pod zastavom Turističke organizacije Srbije i nadam se da smo dostojno predstavili svetu ono što možemo da ponudimo stranim gostima - ispričao je 'Blicu' Milijan Stojanić.
Dušan Jovanović
Pomoć budućim roditeljima Škola za usvojitelje
U Centru za socijalni rad 'Sveti Sava' u Nišu trenutno 35 bračnih parova čeka da usvoji dete. Većina njih, kada dođe u centar, želi da usvoji bebu srpske nacionalnosti i određenog pola. Da bi im se pomoglo u izboru, osnovana je Škola za usvojitelje, posle koje budući roditelji često postanu fleksibilniji i tolerantniji što se tiče izbora mališana
Od početka godine u Nišu je pet porodica usvojilo po jednog mališana, a jedna je dobila blizance. Na usvojenje se čeka najmanje tri-četiri godine. U jedinstvenom registru Ministarstva za rad ima stotinak dece sa rešenim statusom za usvajanje. Posebno ima malo beba, za koje su gotovo svi parovi u početku zainteresovani. Članovi tima za zaštitu dece bez roditeljskog staranja u Centru zbog toga su započeli program pripreme za usvojitelje.
- Većina onih koji dođu kod nas žele da usvoje zdravo dete do godinu dana. Uglavnom se izjasne da žele da mališan bude srpskog porekla. Kroz Školu za usvojitelje buduće mame i tate postanu mnogo tolerantniji. Mnogi se odluče da usvoje dete koje je staro pet-šest godina. U registru, inače, najmanje ima beba do jedne godine, svega petina. Takođe, mnogi odustaju od stava da dete mora da bude srpskog porekla. Ne prave problem ako je bugarskog, rumunskog, mađarskog porekla... Malo je teže sa romskom nacionalnošću. Međutim, uspeli smo da jedan par Nišlija usvoji dečaka koji je srpsko-romskog porekla - priča psiholog Tatjana Radulović, iz tima za zaštitu dece bez roditeljskog staranja.
Prema njenim rečima, od jula prošle godine kroz Školu je prošlo pedesetak parova.
- Jedan bračni par je usvojio jednoipogodišnju devojčicu, koja je zaostajala u psihičkom razvoju. Međutim, procene stručnjaka su da je to toga došlo jer je odgajana u domskim uslovima. Posle mnogo razgovora, posle mnogo časova provedenih u našoj školi, odlučili su da ipak ovoj devojčici pruže topli dom. Ona je sada dobro i već je primetan napredak u njenom razvoju. U Srbiji se jako malo ljudi odlučuje da usvoji dete koje je bolesno. Takva deca uglavnom ostaju zauvek u domovima za decu bez roditeljskog staranja - kaže Radulovićeva.
Biserka Aritonović, pravnik u timu, priča da se za usvojenje dece javljaju ljudi svih socijalnih statusa, od onih koji imaju osnovno obrazovanje do doktora nauka. Materijalni položaj porodice jeste važan, ali nije presudan pri odluci kome će se dodeliti mališan.
- Prema novom Zakonu o porodičnom pravu, razlika između usvojitelja i deteta ne može biti manja od 18 i veća od 45 godina. To se mnogima ne dopada - ističe Aritonovićeva.
Vesna Torović
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
