Izvor: B92, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući 19. decembar i sednicu SB
Pregovori u Beču nisu doneli rezultate. Trojka Kontakt grupe izrazila je danas žaljenje što dve strane nisu mogle da postignu sporazum o budućem statusu Kosova. Pregovaračka trojka saopštava da je na sastancima tokom razgovora insistirala na važnosti održavanja mira i bezbednosti u regionu i na izbegavanju podsticanja na nasilje. Trojka priprema izveštaj koji će biti prezentiran generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija 10. decembra. Šta će se nakon toga desiti pitanje je na koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je veoma teško odgovoriti. Govorimo o Kosovu, gost Poligrafa večeras je član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić. Gospodine Laziću, dobro veče. Ja pretpostavljam da ovakav ishod za Vas nije bio veliko iznenađenje.
Lazić: U pravu ste, ustvari, pregovori su se završili onako kao što se očekivalo, ali sad i zvanično znamo da ovi pregovori nisu doneli rezultate, odnosno, nije se uspelo da dođe do kompromisnog političkog rešenja dve pregovaračke strane, Srbije i kosovskih Albanaca. I od toga svakako treba posmatrati sadašnju situaciju i ono što nas očekuje u sledećem periodu. Mislim da danas nekoliko stvari zaslužuje pažnju, koje su se dogodile u Badenu, zaslužuje pažnju da se u vezi s tim ukaže na neke momente koji mogu biti važni i za izveštaj, a i za dalji postupak oko rešavanja statusa Kosova. Pre svega mislim da treba istaći činjenicu da je predstavnik Rusije Bocan Harčenko rekao da će izveštaj biti činjenični. Znači, u izveštaju će se navesti činjenice kako je tok pregovora bio, koje su argumente i činjenice navodile jedna ili druga strana i kako su uzajamno reagovali, ne ulazeći pri tome u određene predloge, sugestije i tako dalje. To je bitan elemenat za one koji budu donosili odluku šta dalje. Mislim da takođe možemo da primetimo da su na današnjem sastanku strane ponovile svoje poznate stavove, ali ima i određenih nijansi i promena u tim stavovima. Albanci su nesumnjivo ostali na poziciji nezavisnosti, što su zadržali od početka do kraja pregovora, ali ja bih primetio da su oni u poslednjem ovom sastanku u Badenu posle sastanka u svojim izjavama ponavljajući taj stav istovremeno jače ukazivali da će do proglašenja nezavisnosti doći uz konsultacije sa Evropskom unijom i SAD. To su i ranije govorili, ali sada je to došlo na neki način u prvi plan, tako da mislim da to može da bude jedan elemenat koji će uticati i na dalji tok rešavanja problema.
B92: Gospodine Laziću, hajde da pogledamo još neke zanimljive izjave drugih aktera. Jedan od njih je Frenk Vizner koji je član pregovaračke trojke iz Sjedinjenih američkih država, on je danas ocenio da je sada ugrožen mir zbog toga što ovi pregovori nisu dali rezultate. Kako vidite tu izjavu samu za sebe, a posebno u kontekstu stavova srpske pregovaračke strane da će mir biti ugrožen u regionu ako se proglasi nezavisnost i ako se krene u unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosova?
Lazić: Ja mislim da i u jednoj i u drugoj izjavi, ma koliko one bile protivrečne, ima deo istine. Očigledno je da je stav međunarodne zajednice i Kontakt grupe da je status kvo neodrživ na Kosovu i ukoliko bi se produžilo sadašnje stanje na Kosovu da to može da izazove određene probleme, destabilizaciju regiona i niz drugih problema o kojima se dosta u javnosti govori. Sa tog stanovišta Vizner je u pravu kada to konstatuje, jer nije se došlo do rešenja, znači oni problemi koji su postojali sada mogu da se zaoštre. Međutim, istovremeno je u pravu potpuno naša strana sa stanovištem da ukoliko ne dođe do rešenja političkog problema Kosova u smislu onoga kao što je predlagano, to može da zaoštri situaciju i da dovede do nestabilnosti u regionu. Tako da ova situacija je, što bi rekli, sadrži i u jednom i u drugom stavu istine, a ono što bih rekao, u svakom slučaju nije dobra situacija, jer neuspeh tih pregovora otvara more pitanja koja se tiču i Srbije i njenog međunarodnog položaja i njene unutrašnje politike, koja se tiču i odnosa u regionu, koja se na kraju tiču i odnosa između Srbije i Kosova.
B92: Vratićemo se na to, gospodine Laziću, ali hajde samo još trenutak da se zadržimo na međunarodnoj zajednici. Ja znam da Vi smatrate i nju saodgovornom za ovaj neuspeh, a kakvom uspehu se uopšte mogla nadati međunarodna zajednica u kojoj se iz pojedinih centara upravo forsirala jedna završnica koja dolazi na dnevni red ako pregovori ne uspeju? Dakle, to je tema nezavisnosti.
Lazić: To je jedna dosta složena situacija i retka je u međunarodnom pregovaranju, da oni koji treba da organizuju pregovore, da budu stimulatori toga, da budu spiritus moves toga, da dovedu do rešenja, da oni ustvari nisu mogli da dođu često do zajedničkih stavova oko Kosova. Jedan od primera je recimo predlog oko rešavanja problema Kosova po principu Istočne i Zapadne Nemačke, dve Nemačke, što je bio predlog ustvari Zapada. Sa tim se nije složila treća strana koja je punopravna članica trojke, Rusija, tako da oni nisu mogli uvek da izlaze sa jedinstvenim stavovima i da polazeći od toga preduzmu sve ono što je po prirodi stvari u kapacitetu onih koji organizuju pregovore.
B92: U redu. Pregovori, opšta je ocena, nisu dali rezultate, ali hajde da vidimo da li su dali neke, da li je od njih bilo koristi? Možda je ovo jedno od zanimljivijih pitanja koje se može postaviti. Naime, prema izjavama iz srpskog pregovaračkog tima strategija srpske strane bila je da međunarodnu zajednicu argumentima uveri da postoje oblici samouprava i unutrašnje organizacije koja se ne narušava teritorijalni i državni integritet, a istovremeno se garantuje najviši stepen samostalnosti pojedinih delova zemlje. Odnosno, namera je bila da se argumentima pokaže da nezavisnost nije kao što tvrde Albanci jedini održivi koncept za rešenje ovog konflikta. Koliko je po Vašoj proceni, kad sagledate pregovore od početka do kraja, srpska strana uspela u osnaživanju ovakve argumentacije pred donošenje odluke, nezavisno od toga da li će se ona doneti u Savetu bezbednosti ili će je međunarodna zajednica donositi?
Lazić: Da, bolje bi bilo da su ti predlozi, ta argumentacija, ti stavovi došli do izražaja u pravcu traženja rešenja neposrednog za kosovski problem. Oni sada su ustvari više...
B92: Govorite o nekim bivšim vremenima?
Lazić: Da. Mislim, to bi vodilo značajnije napred u ovome procesu traženja političkog rešenja. Sada ti stavovi koji su izloženi, koji sigurno imaju argumentaciju koja se mora uzeti u obzir kad se razmatra taj problem, su više dati, rekao bih, i više će uticaja imati da uđe u izveštaj trojke, da bi bila osnova, jedna od osnova za odlučivanje velikih šta dalje. Mislim da je tu srpska strana napravila neke korake napred, znate, poslednje ovo što je bilo juče u Badenu i što je sa naše strane izloženo, to praktično, ako otvoreno razgovaramo, od suvereniteta Srbije je na Kosovu ostao goli suverenitet, od teritorijalnog integriteta je ostala ustvari formalna strana tog integriteta. Mnoga prava, mnoge nadležnosti su date, prenete na kosovske Albance u svim oblastima, čak i u onim oblastima koji su zadržano pravo Srbije, kao što je odbrana recimo. Tamo je rečeno da će biti demilitarizacija Kosova, odnosno da na Kosovu neće biti kosovske vojske recimo, ali neće biti ni vojske Srbije dole. Znate, kad se govori o spoljnoj politici, koja je opet zadržano pravo Srbije, govori se da u toj spoljnoj politici ima dosta segmenata u kojima kosovski Albanci ili Kosovo bi imalo samostalnost. Isto tako, Kosovo može da bude članica svih međunarodnih organizacija osim Ujedinjenih nacija, OEBS-a i Saveta Evrope. Može da otvara predstavništva privredna, kulturna i druga i tako dalje, i tako dalje. Znate, to su dosta velika ovlašćenja koja su sadržana u predlozima Srbije. Naravno, oni bi imali znatno veći efekat da smo mi pre nekoliko godina sa tim stavovima izlazili, predlagali međunarodnoj zajednici. Mi smo, nažalost, to vreme propustili i za to da utiče na rešavanje statusa Kosova mislim da je dosta kasno.
B92: Moram da Vas upitam za još nešto što mi se čini vrlo zanimljivo, to je izjava britanskog analitičara Balkana Tima Džude, mi smo je danas naravno objavili u našem centralnom dnevniku. Tim Džuda ocenjuje da je uzdanje Srbije u to da će joj Rusija sačuvati Kosovo proizvelo suprotni efekat i da je podstaklo zemlje Evropske unije na jedinstven stav u zalaganju za nezavisnost Kosova. On to argumentuje činjenicom da je pre nekoliko nedelja, kako on kaže, Evropa izgledala tužno podeljena po pitanju Kosova, a da danas to više nije slučaj. On tako tvrdi, da se još samo Kipar protivi, jer on ima svoj problem, a da Grčka već daje signale da bi, možda ne u početku, ali u nekom trenutku mogla priznati nezavisnost Kosova. I da dodam, da kompletiram ovu izjavu, Džuda kaže - pokazalo se da je veliki broj zemalja koje su bile neodlučne ili su se čak protivile nezavisnosti Kosova reagovao zbog načina na koji je Rusija kako se činilo, koristila svoj problem, odnosno ovaj problem kao sredstvo da izazove podele u Evropskoj uniji i u okviru svoje kampanje da oslabi Uniju. Piše takođe u ovoj analizi, zapravo on Rusiju vidi kao nekoga, ako dobro razumem ovaj tekst, kao nekoga ko je zapravo kroz ovaj proces i učešće u pregovorima rešavao svoje probleme i možda zadovoljavao svoje ciljeve, faktičke ciljeve.
Lazić: U svakom slučaju svaka zemlja rešava svoje probleme, zadovoljava ciljeve, kao što ste rekli, štiti neke svoje interese. Ova Džudina izjava, analitičara Džude, koji je inače dobar poznavalac Balkana, ona se ustvari zasniva na jednom raširenom gledištu koje postoji na Zapadu, da je glavni cilj ruske politike u vezi sa Kosovom i ovim pregovorima bio, s jedne strane da ako je moguće odvoji Evropsku uniju od Sjedinjenih američkih država, a sa druge strane, da izazove razlike u okviru Evropske unije, kako on to i kaže, i na taj način, kroz taj ugao posmatranja, to je jedan dosta inače hladnoratovski pristup, da na taj način ojača sopstvenu ulogu i uticaj u svetu. Da to partnerstvo koje je vrlo bitno za Rusiju i za te zemlje, koje se gradi sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim američkim državama ustvari preusmeri u interesima Rusije da se vrati na međunarodnu scenu. To je svakako moglo da utiče...
B92: A šta je Vaša procena, gospodine Laziću, dakle, da li je Rusija po Vašoj proceni iziritirala ove, da tako kažem, zemlje koje su se kolebale u Evropskoj uniji, pa je praktično dovela do homogenizacije zbog načina na koji je branila srpsku stranu u kosovskom pitanju?
Lazić: Kad su velike politike, velike države u svetu i kad se velika politika pravi i vodi onda te iritacije, neiritacije, kad su složeni problemi nisu glavni. Iza tih iritacija, neiritacija se ustvari traže interesi, šta je ko želeo da postigne i traži se adekvatan odgovor kako da se sopstveni interes zaštiti, a suzbije neki interes druge strane. Tako da bih ja više bacio to na teren interesa koji postoji i igra interesa u sadašnjoj međunarodnoj situaciji, a ona je dosta složena. Vi znate da je Rusija posle raspada SSSR-a bila na veoma niskim granama, da je bila potisnuta sa međunarodne scene u velikoj meri, da je tada Amerika bila jedina ostala super sila koja je bila moćna i koja je mislila da može u svetu da rešava more problema na taj način sa stanovišta moći. Ona jeste moćna, ali nije svemoćna i ona mora da računa da u toj igri interesa postoji i drugi krupni interes, jedan od tih je i interes Rusije. Ako još to postavimo u konkretnu situaciju predizbornu u Rusiji, parlamentarni i potom predsednički izbori i ako postavimo u situaciju predstojećih izbora u Sjedinjenim američkim državama, onda vidimo da se tu meša i unutrašnja politička scena, odnosno pitanje birača, što sve utiče na takvo jedno raspoloženje i na postupke. I mislim da u Džudinoj ovoj oceni ima istine u tome da je to na neki način objedinilo Evropsku uniju, vi ste konstatovali da sada praktično samo je Kipar taj koji se protivi nekim stavom koji bi bio jednostavno priznanje, proglašenje i priznanje nezavisnosti, ali je i to pitanje do koje mere i kako.
B92: Gospodine Laziću, predstavnici trojke od danas će početi da rade na svom izveštaju koji će biti predstavljen najpre pregovaračkim stranama u Beogradu i Prištini 3. decembra, a onda generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija 10. decembra. Šta onda? Kakav scenario vidite i kako će to izgledati?
Lazić: Pre svega s tim u vezi mislim da treba reći da je to fer postupak, da predstavnici trojke 3. decembra dođu u Beograd i Prištinu i da pregovaračkim stranama, čini mi se, mislim da će to biti slučaj, predstave taj izveštaj, da im daju mogućnost još jednom da stave neke primedbe, da ga dopune, izmene i tako dalje, pa tek onda da takav izveštaj daju generalnom sekretaru. Mislim da je još jedan momenat ovako taktički više bitan, a to je da će sledeći Savet bezbednosti na kojem će biti razmatran izveštaj biti po svemu sudeći 19. decembra. Znate zašto je to važno? Govori se često da će Albanci odmah posle 10. decembra proglasiti nezavisnost, da je to neposredno posle toga i tako dalje, i tako dalje. Mislim da niko neće vući neke ozbiljne političke poteze pre sednice Saveta bezbednosti, nijedna strana, uključujući i velike sile.
B92: Šta može doneti sednica Saveta bezbednosti?
Lazić: Sednica Saveta bezbednosti može da donese slično ono što je bilo i kada je bio na dnevnom redu plan Ahtisarija. Naime, da će zapadne zemlje i većina članica Saveta bezbednosti ustvari na jedan ili drugi način se vraćati na taj plan Ahtisarija i rešenje tražiti u tom pravcu uz jedno ponavljanje stava Rusije da se ona sa tim neće složiti. Onako kako do sada zvanični, najviši, visoki, najviši predstavnici Rusije govore očigledno je da Rusija i dalje zadržava pravo da na taj izveštaj, ako se ne uvaže njihovi stavovi i primedba pre svega da se pregovorima dođe do zajednički prihvatljivog rešenja, da će uložiti veto.
B92: Da li će onda pitanje Kosova izaći iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija? Je li to jedina alternativa?
Lazić: U tom slučaju ipak ima i drugih alternativa, da se na neki način nađe neki modus da se ovo pregovaranje nastavi, ako ne između dve pregovaračke strane, odnosno da se intenziviraju pregovori između trojke, na visokom i najvišem nivou, da oni traže to rešenje i da probaju da približe svoje stavove. Drugo, postoji mogućnost koju ne treba zaista isključiti, a to je stav koji je Amerika posebno jasno izjavila, da će Kosovo na jedan ili drugi način dobiti nezavisnost, odnosno da se donese odluka da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova.
B92: U redu, ali ako dakle, ovaj prvi scenario, prva mogućnost, dakle, donošenje odluke u Savetu bezbednosti ne uspe, ako ne bude implementiran, ako uopšte ne bude ideje da se pregovori nastave na bilo koji način, pa i u takozvanim visokim kancelarijama, jer ako to dosad međunarodna zajednica nije uspela teško je očekivati da će to biti realno i u nekom narednom periodu.
Lazić: Tačno je.
B92: Da li je najrealnija opcija ova treća, za nas sigurno najnepovoljnija, da zemlje Evropske unije i druge zemlje uđu u unilateralna priznanja nezavisnosti Kosova?
Lazić: Nažalost, ta opcija ima velike šanse da bude primenjena, ali ta opcija krije i jednu opasnost, sve neizvesnosti i negativne posledice koje može da ima, a mislim, kako se odluka o eventualnoj toj opciji približava da će svi oni koji budu donosili takve odluke biti mnogo oprezniji. I u životu, možda je ovo više psihološki nego sa stanovišta političkog, i u životu i uopšte u politici država kada se donose odluke o delikatnim pitanjima, a Kosovo je svakako jedno delikatno pitanje koje može da ima značajne međunaodne reperkusije, često se, da tako kažem, brzo, pa i olako daju izjave kako ćemo stvari rešiti, ako se ne vidi neposredno donošenje te odluke. To može da bude i pritisak, može da bude i opipavanje pulsa i tako dalje. Kako se stvari približavaju donošenju odluke mnoge države postaju opreznije. U tom pogledu možda možemo da računamo i na jednu veću opreznost i kooperativnost i tih velikih sila, jer u krajnjoj liniji, dugoročno posmatrano, nije u interesu ni Rusije, ni SAD, ni Evropske unije da uđu u duboku konfrontaciju međusobnu. Interesi zajednički i upućenost jednih na druge dugoročno su mnogo značajniji od njihove konfrontacije.
B92: Gospodine Laziću, premijer Srbije gospodin Koštunica je danas izjavio, nije prvi put naravno, da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i svaki jednostrani akt u vezi a nezavisnošću će proglasiti nevažećim. Koliki u realnom životu mogu biti dometi ovog stava i šta se time obezbeđuje sa naše strane?
Lazić: Mislim da je to jedan čin, jedan akt koji je nesumnjiv, koji će sigurno biti preduzet sa naše strane. To je izražavanje, decidirano izražavanje nesaglasnosti da Kosovo dobije nezavisnost. Međutim, takav jedan čin može da bude manje-više deklarativan, da tako kažem, ali takav čin može da bude praćen i čitavim nizom drugih mera i aktivnosti na međunarodnom planu.
B92: Kojih, gospodine Laziću? Vrlo često se ovih dana postavlja pitanje šta su to takozvana sva pravna i politička sredstva koje naša država može da preduzme da bi pokazala revolt, protest.
Lazić: Neki naši naučnici su nabrajali ta sredstva koja bi mogla da se preuzmu, došli su do broja 15 čini mi se raznih, i tih, od prekidanja diplomatskih odnosa, povlačenja ambasadora, do zamrzavanja nekih odnosa, saradnje sa pojedinim zemljama.
B92: Ali to nisu nekakve daleke fikcije, gospodine Laziću, to se vrlo često nagoveštava poslednjih nedelja, poslednjih meseci nekako se čini da su izgledi da se tako nešto dogodi vrlo realni.
Lazić: Bilo koja zemlja da se našla u situaciji da se proglasi nezavisnost na jednom delu njene teritorije nesumnjivo mora da preduzme neke korake i mere, ali kad preduzima te korake i mere ona mora da ima u vidu da time štiti svoje interese. Ni u kom slučaju ne bi se smelo dozvoliti da te mere direktno štete našim interesima, odnosno da, ne daj bože, tim merama dođemo u jednu međunarodnu izolaciju.
B92: Ali, hajde sad da Vas pitam, tu koliko vidim ipak postoje razlike unutar same koalicije. Dokle te mere traba da idu i gde je ta granica kada će one davati neki kontra efekat? Koje rizike vidite na domaćem planu, i to je moje poslednje pitanja za večeras, imamo još samo tri minuta, ali je čini mi se vrlo važno pitanje. Koje rizike vidite, šta se može dogoditi i kako će onda takve mere uticati na političku scenu i na odnos u koaliciji?
Lazić: Nesumnjivo da će takve mere i uopšte ta situacija u kojoj se nađe naša zemlja uticati na političku scenu kod nas, pri čemu nažalost, mislim da će to dati veću snagu takozvanim patriotskim, nacionalitičkim snagama, nego demokratskim snagama kod nas. Može da dođe i do preispitivanja unutrašnje i spoljne politike. Ne bih želeo da budem pesimista u tom pogledu, ali može da dođe u pitanje i orijentacija i pravci razvoja naše zemlje u sledećem periodu.
B92: A odnosi u koaliciji?
Lazić: Sigurno je to povezano i sa odnosima u koaliciji, ali ne samo u koaliciji nego i u odnosima između koalicije i ovih drugih snaga, koji, da tako kažem, bar neki od njih jedva čekaju da dođe do nekog poremećaja u koaliciji ne bi li u tome oni politički nešto šićarili.
B92: Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose gost Poligrafa i Televizije B92. Hvala Vam na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92, prijatno veče.
.jpg)
