Izvor: B92, 24.Avg.2010, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azerbejdžan uz Srbiju
Beograd -- Baku podržava Beograd, za srpski predlog rezolucije u GS UN glasaće veći broj islamskih zemalja, kaže za "Danas" Eldar Hasanov, ambasador Azerbejdžana u Srbiji.
Između slučajeva Kosova i Nagorno-Karabaha može se povući paralela, jer je i Srbiji i Azerbejdžanu narušen teritorijalni integritet i suverenitet, rekao je on.
"Nagorno-Karabah je istorijski gledano azerbejdžanska teritorija, koju su okupirale jermenske oružane snage", objašnjava za list >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Danas" ambasador Eldar Hasanov.
"Azerebejdžan podržava inicijative da se problem reši na miran način, u okviru 'Minske grupe' koju čine SAD, Rusija i Francuska. Nadamo se da će u vezi s tim pitanjem biti doneta ispravna i objektivna odluka", rekao je on.
"Ubeđeni smo da će se ispoštovati norme međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta, nenarušavanja granica i suvereniteta zemlje. Azerbejdžan nikada neće dozvoliti da ova teritorija ostane okupirana. Danas se o tome aktivno vode pregovori i nadamo se da će to pitanje biti rešeno u najskorijem mogućem roku na miran način", kaže Hasanov.
"Podržavamo stavove Srbije u okvirima UN i ostalih međunarodnih organizacija, kao i u Međunarodnom sudu pravde. Smatramo da je stav Srbije prema Kosovu potpuno ispravan. Veliki broj zemalja će 9. septembra podržati stavove Azerbejdžana. Nadam se da će isti slučaj biti i sa Srbijom. Beograd će u UN dobiti podršku većeg broja islamskih zemalja", naveo je on.
Srbija očekuje podršku islamskih zemalja
Srbija ima nameru da izvestan broj pre svega muslimanskih zemalja, koje će 9. septembra u Generalnoj skupštini UN podržati rezoluciju Azerbejdžana protiv secesije Nagorno-Karabaha, iz principijelnih razloga podrži sledeću tačku dnevnog reda, predlog rezolucije o Kosovu.
Vlasti Srbije su svesne da sve zemlje koje će glasati za rezoluciju Azerbejdžana neće glasati i za dokument koji predlaže Srbija, ali očekuju da će jedan broj njih bar biti uzdržan, kazali su za list "Danas” diplomatski izvori u Beogradu.
"Ima jako mnogo sličnosti između slučajeva Kosova i Nagorno Karabaha, ali i ozbiljnih razlika. I Srbija i zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost porediće Kosovo s drugim sličnim situacijama u svetu”, kaže Žarko Petrović, direktor istraživanja ISAC fonda i dobar poznavalac političkih procesa na području bivšeg SSSR.
"Simultana rasprava o ova dva problema će svakako podići profil čitavoj problematici, ali to svakako neće biti odlučujuće prilikom odluke koja će se rezolucija podržati. S obzirom da je osnovni argument promotera nezavisnosti Kosova da je reč o jedinstvenom slučaju, većina uticajnih zemalja će se kloniti poređenja ova dva problema”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha su s tačke gledišta većine Azerbejdžanaca identični ili skoro identični.
"Zanimljivo je i da Jermeni imaju dosta sluha za "istorijsko pravo", jer je to jedan od njihovih osnovnih argumenata za tvrdnju da Karabah pripada njima, što ima dosta analogije i s pozicijom Srba i Albanaca”
"Očigledna sličnost između slučajeva Kosova i Nagorno-Karabaha su dijametralno suprotna tumačenja istorije, kako Srba i Albanaca, tako i Jermena i Azera. Druga sličnost je količina zločina i žrtava koji su počinjeni u ratovima za ove dve teritorije”
"Najvažnija razlika je da se pregovori o statusu Karabaha vode već više od 15 godina, za razliku od pregovora za status Kosova koji su završeni posle efektivno dve i po godine”, objašnjava Petrović.
On navodi da je druga razlika to što je u Evropi i SAD daleko veći interes za stabilnošću Zapadnog Balkana nego interes za stabilnost Kavkaza.
"Samim tim, te zemlje su sklonije da problem Kosova reše 'efikasnije’ nego problem Karabaha. S druge strane, Rusija igra daleko važniju ulogu na Kavkazu nego na Balkanu. Rusija u svojoj bazi u Jermeniji, koja je svakako zaštitnik Nagorno Karabaha broj jedan, ima oko 3.500 vojnika i ozbiljne vazdušne i druge snage”, navodi Petrović.
On kaže i da se ne može očekivati da države koje budu podržale rezoluciju Azerbejdžana automatski podrže i rezoluciju Srbije.
"U toj jednačini, države će se voditi kako principijelnim pitanjima, tako i realpolitičkim interesima. Isto kao i u slučaju Kosova, uostalom”, zaključuje Petrović.
Slobodan Samardžić, profesor FPN i bivši član pregovaračkog tima za Kosovo, kaže za "Danas” da su slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha slični utoliko što je reč o pokušaju otcepljenja od teritorije jedne države, ali da se razlikuju utoliko što je Priština izvršila secesiju uz pomoć međunarodne zajednice, dok Nagorno Karabah to nije učinio, kao i da tu teritoriju niko nije priznao kao nezavisnu državu.
"U slučaju Kosova je prekršeno međunarodno pravo, dok u slučaju Nagorno Karabaha nije. Problem je u tome što, kada je reč o Kosovu i Metohiji, mi u stvari ne znamo o kakvoj rezoluciji Srbije će se glasati u GS UN, jer do 9. septembra ona može da se menja, a stav Azerbejdžana je jasan”
"Drugi problem je što demokratska javnost u Srbiji, uključujući i opoziciju, insistira da se naša rezolucija i ovako razvodnjena kakva jeste prilagodi zahtevima EU”, tvrdi Samardžić.
Nagorno-Karabah jedna je od međunarodno nepriznatih država, smeštena na samoj granici između Azerbejdžana i Jermenije.
