Izvor: Večernje novosti, 23.Maj.2013, 07:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apel oca nastradalog policajca: Da kosti heroja niko ne dira
NIJE ovde reč o novcu, plaćamo Gordana i ja tih 1.500 dinara godišnje i plaćaćemo ih dok god budemo živi. Ali ne želimo da, kad nas više ne bude, neko prekopava njegove kosti i ranjava mu dušu. Zato smo, verujući da njegova hrabrost i žrtva za otadžbinu to zaslužuju, i tražili da se mesto na kojem počiva zauvek oslobodi plaćanja takse i tako se potvrdi njegova večna nepovredivost.Goran Jojić je imao nepune 23 godine kada je 15. maja 1999, tokom agresije NATO, u Kraljanima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kod Đakovice poginuo u borbi sa šiptarskim teroristima. Bio je vodnik specijalnih jedinica MUP-a Srbije i, uprkos mladosti, kosmetski veteran: Taj boravak u kolevci srpstva bio mu je četrnaesti i, nažalost, poslednji. Sahranjen je na Gradskom groblju u Novom Sadu. Njegov otac Dragi se, nedavno, novosadskoj Komisiji za predstavke i žalbe i zvanično obratio, tražeći da se Goranovo grobno mesto trajno oslobodi godišnje takse čije neplaćanje otvara i mogućnost da ono, jednom, bude prekopano i izdato nekom drugom.NIKO IH NEĆE DIRATI JOJIĆEVA molba prosleđena je JKP "Lisje", koje upravlja novosadskim grobljima. Još nije formalno razmatrana, ali će, kažu u tom preduzeću, sigurno biti pozitivno rešena. - Divljenje naših radnika za borce iz devedesetih, kojima se otadžbina, nažalost, nije odužila na pravi način, nepodeljeno je, a molba Jojićevih roditelja biće povod da donesemo jednu opštu odluku koja će, zauvek, obezbediti nepovredivost svih njihovih grobova - potvrđuje direktor Stojan Ivanišević.- Život lagano izmiče, a jedino što mene i moju suprugu Gordanu još drži jeste uspomena na Gorana - priča, kraj sinovog spomenika, ovaj 65-godišnjak. - Kad nas ne bude, taksu neće imati ko da plaća, pa zato i želimo da, pre novog susreta u večnosti, budemo sigurni da njegov ovozemaljski grob ni tada niko neće dirati. Otud i naš vapaj da to parče srpske zemlje za koju se borio i u kojoj počiva zauvek ostane mirno. I samo njegovo.Nije to, dodaje stariji Jojić, vapaj samo za njegovog sina, već i za stotine njegovih ratnih drugova, ne samo iz Novog Sada već iz cele Srbije, kojima je ona bila iznad svega i koji su na njen oltar položili najviše što su mogli - sopstvene živote.- Još kao dečak znao je da će biti policajac, oduvek je bio hrabar, pametan, pronicljiv... - nastavlja, s naporom suzdržavajući suze, priču o sinu. - Nije imao ni 21 kada je krenuo da brani naš narod na Kosmetu. Po strani je ostavio i Pravni fakultet, koji je tek upisao, i devojke, i zasnivanje sopstvene porodice. Moja tuga je i danas neizreciva, od nje je veći samo ponos što mi je bio baš takav kakav je bio.U oporu priču kako se država odužila svojim herojima ne želi da ulazi. Neće, veli, ama baš ničim da senči ni uspomenu na svog sina, ni uzvišenost i njegove, i žrtve njegovih saboraca. Stalo mu je samo da, kad njega i Gordane ne bude, grob niko ne dira. I da tako bude za sve heroje, u celoj Srbiji. A Goranov Orden zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, puška koju je zadobio u borbi prsa u prsa sa šiptarskim teroristima, uniforma koju je nosio poslednjeg dana svog života i niz drugih predmeta biće, i dalje, relikvije u novosadskom domu Jojićevih.
Pogledaj vesti o: NATO
Nastavak na Večernje novosti...
