Izvor: Press, 13.Nov.2012, 22:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaterpolo derbi kao tehno žurka
Nikad se i ne očekuje da petak prođe sasvim mirno i dosadno, međutim, nisam mislila ni da će biti baš ovakav. Dobila sam VIP ulaznice za vaterpolo derbi.
Prvi kandidat da mi pravi društvo bio mi je tata, neizvesnost je počela još tokom dogovora sa njim. Hoće moći - neće moći... Na kraju, ipak, nije mogao... Tako sam na Tašmajdan otišla sa drugaricom iz kluba. Naravno, kako to devojke uvek elegantno čine, kasnile smo...
Utakmica Crvena zvezda >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << - Partizan samo što nije počela, kad smo se drugarica i ja zaletele na glavni ulaz, totalno zaboravljajući da su za nas rezervisana posebna mesta. To je ispalo još i super, jer se na ulazu odigrala prava mala ekskurzija iz osnovne škole. Srela sam mnogo drugara koji su mi se obradovali - i to podjednako „delije" i „grobari". Nošene masom, uletele smo na bazen i nismo ni stigle da se orijentišemo, a već smo sedele u četvrtom redu iznad vode...
Za mene je zabava počela još pre meča, jer sam se susrela sa mnogobrojnim prijateljima iz novina. I oni su se meni obradovali. Pozirala sam, osmehivala se, pokazivala tetovažu, ali početak utakmice me je prenuo i svi smo fokus pažnje izmestili na igru. Odjednom je sve oko mene zagrmelo. Shvatila sam da se, zapravo, nalazim u jezgru Zvezdinih navijača. Tehno žurka nije ništa u poređenju sa onim što su moje uši doživele, u trenutku je sve zatutnjalo od bubnjeva, aplauza i uzvika. Za trenutak sam se isključila i pomislila kako bi bilo meni da pucam u ovakvoj atmosferi. Majko moja, da li bih uopšte pogodila metu... :)
Istina je da pucam u Bundesligi, na kojoj se i te kako vatreno navija, ali sam shvatila da je to ništa u poređenju sa ovim. Ne mogu da kažem da mi nije jasno zašto, ipak je to derbi. Jedni bez drugih ne mogu. Kad čovek gleda sa daljine, na trenutke to izgleda kao prava ljubav, a zapravo su ljuti rivali. Ništa drugačije nije bilo ni u bazenu. Toliko su zamahivali, plivali, da je sa distance izgledalo kako posmatramo lonac ključale vode... Svakog minuta bilo je sve neizvesnije i rezultat se non-stop smenjivao. I sreća je non-stop šetala od gola do gola. Negde na polovini, shvatila sam da sam zaista zavolela vaterpolo, neverovatno dinamičan sport.
Na kraju treće četvrtine, bilo je jasno ko će odneti pobedu. Zvezda je pobedila Partizan prvi put nakon sedamnaest godina. Mnogi moji drugari partizanovci znali su da mi je ovo prvi put da sam na vaterpolo derbiju, zato su me i zadirkivali, budući da je Partizan izgubio nakon tako dugo vremena: „Znaš šta, ne moraš baš da se trudiš da stigneš na vreme sledeći put." Odgovorila sam im ćuškom. Oni koji nisu bili, propustili su!
Posle utakmice bila sam baka u originalu, kad god bi mi se neko obratio odgovarala sam sa „Štaaaaa", ali onako da popucaju čaše oko mene, trebalo je da prođe par sati da mi se uši vrate u normalu. Ipak, kada je zazvonio telefon, glas s druge strane žice čula sam vrlo jasno: „Na Zlatiboru smo, dooođi!" Bilo je to moje društvo. Pa posle ovakve utakmice vam i treba odmor, čak iako ste samo gledalac. Bio je to i te kakav petak.
< Prethodna Sve kolumne
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda, Večiti derbi, Zvezda - Partizan
