Izvor: Piplmetar.rs, 18.Jul.2023, 23:30
Nova vaterpolo era – Koji su dometi Srbije na Svetskom prvenstvu?
Iako smo pre samo godinu dana dobili novog svetskog prvaka u vaterpolu (Španija), u ponedeljak već počinje novo Svetsko prvenstvo koje će se ove godine održati u Fukuoki. Zapravo, šampionat je zvanično počeo u petak, ali najpre u ostalim vodenim sportovima, a tri dana kasnije startuje takmičenje i u vaterpolu.
Ono što je poseban kuriozitet jeste podatak da će se sledeće >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs << Svetsko prvenstvo održati svega sedam meseci kasnije, u februaru 2024. kada će domaćin biti Doha, što znači da će titula koja se ovog leta osvoji ubedljivo najkraće trajati u istoriji svetskih prvenstava! Kalendar se poremetio pre tri godine zbog pandemije, a onda i odlaganja Olimpijskih igara, pa je tako i Svetsko prvenstvo u Fukuoki dva puta odlagano.
Bilo kako bilo, do kraja meseca vodiće se borbe za titulu novog prvaka sveta, a plasman u Fukuoku izborilo je ukupno 16 selekcija podeljenih u četiri grupe, među njima i reprezentacija Srbije koja će se takmičiti u vrlo jakoj Grupi D. Već na startu takmičenja, u ponedeljak, srpski “delfini“ će na megdan braniocu titule, reprezentaciji Španije. Dva dana kasnije protivnik našem timu biće Južna Afrika, a 21. jula je na programu treće kolo i duel Srbije i Crne Gore. Prvoplasirani iz grupe izboriće direktan plasman u četvrtfinale, a drugi i treći će morati da igraju i osminu finala, tačnije plej-of za ulazak među osam najboljih.
Prolaz dalje sa jedne od te tri pozicije je realan, ali nažalost sadašnja reprezentacija Srbije više nije strah i trepet za sve ostale posle Olimpijskih igara u Tokiju i silaska sa scene zlatne generacije pod vođstvom tadašnjeg selektora Dejana Savića, koja je osvajala sve što se moglo osvojiti.
Smena generacija je postala bolnija i problematičnija nego što je iko mogao da pomisli, pa smo tako početkom ovog meseca bili svedoci poraza i od Rumunije u razigravanju za plasman od 5. do 8. mesta na Svetskom kupu u Los Anđelesu, uz čak 17 primljenih golova u tom meču.
Prošlog leta, Srbija na tri velika takmičenja nije bila ni blizu medalje.
Naši “delfini“ su osvojili peta mesta u Svetskoj ligi, kao i na Svetskom prvenstvu u Budimpešti, a najveće razočaranje bilo je tek deveto mesto na Evropskom prvenstvu u Splitu. Zanimljivo, tada je u borbi za deveto mesto Srbija savladala Rumuniju sa 17:1, pa imajući u vidu nedavni poraz od Rumuna, postavlja se pitanje da li je naš tim sada u još većem problemu.
Ako uporedimo ovaj sastav koji sada na raspolaganju ima selektor Uroš Stevanović sa onim koji je osvojio olimpijsko zlato u Tokiju, možemo da vidimo da su tu i dalje čak petorica igrača – Strahinja Rašović, Nikola Jakšić, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić i golman Branislav Mitrović koji i dalje ne želi da se penzioniše iako je to najavio odmah posle Tokija.
EPA-EFE/Tibor Illyes
Očekivalo se da će sjajni bek Dušan Mandić biti vođa ove nove generacije, ali on je prošle sezone upao u neočekivane probleme u svom klubu, Novom Beogradu. Odlukom trenera Živka Gocića odstranjen je iz ekipe i očigledno da se još nije oporavio od svega toga, pa je od selektora Stevanovića zatražio pauzu kada je u pitanju nastup za nacionalni tim ovog leta. Kako je saopštio, sada nije “ni fizički, ni psihički spreman“.
Prema tome, moraće “delfini“ bez njega, a nadu da polako podižu nivo igre dala je generalna proba protiv selekcije Crne Gore. Srbija je taj meč dobila sa 14:11 u Kašivazakiju, uz tri gola Marka Radulovića, pa se nadamo da bi nešto slično mogla da ponovi i u grupi na SP protiv istog rivala. Španija je, naravno, glavni favorit za prvo mesto u grupi i direktan plasman u četvrtfinale, a za naš tim bi bilo veoma važno da makar osvoji drugu poziciju.
S obzirom da se naša Grupa D ukršta sa Grupom C u kojoj će se takmičiti evropski prvak Hrvatska, zatim uvek kvalitetna Mađarska, Argentina i Japan, važno je izbeći Hrvate ili Mađare makar u osmini finala, kako bi se lakše stiglo do četvrtfinala. Sve više od toga, a pogotovo eventualno osvajanje neke od medalja, bio bi značajan korak napred u odnosu na prošlu godinu i veliki podstrek za SP u Dohi u februaru, kada bi i Dušan Mandić trebalo opet da bude “onaj stari“.
Od kada je Srbija samostalna država, naš nacionalni tim je dva puta osvajao titule prvaka sveta. Prvi put se to dogodilo 2009. godine u Rimu, kada je u Srbija u dramatičnom finalu posle produžetaka i penal-serije savladala Španiju (6:6 u regularnom toku, 7:7 posle produžetaka, a 7:6 u penal-seriji) . Tu ekipu je sa klupe predvodio selektor Dejan Udovičić, tri gola u finalu postigao je Vanja Udovičić, a čovek odluke bio je Milan Aleksić koji je pogodio poslednji peterac.
Šest godina kasnije, 2015. u Kazanju, Srbija je osvojila drugo svetsko zlato, ali znatno ubedljivije. Bukvalno, srpski “delfini“ su se “prošetali“ do titule, sa stopostotnim učinkom od početka do kraja šampionata. Tri pobede u grupi, pa još tri u nokaut fazi, a posle 10:6 protiv Italije u polufinalu, šlag na tortu bila je fantastična finalna utakmica, koju je Srbija dobila protiv Hrvatske sa ubedljivih 11:4! Andrija Prlainović je bio najefikasniji sa tri gola u našem timu, a posle meča je proglašen i najboljim igračem Svetskog prvenstva.
„Večeras smo svedoci istorije. Niko nikad nije osvojio Svetsko prvenstvo na ovakav način. Biti deo ovog tima je privilegija. Čast je biti makar deo ovog tima, a ono što smo mi uradili u poslednje dve godine će se prepričavati godinama“, rekao je tada Prlainović.
To je bila poslednja svetska titula za naš nacionalni tim, a poslednju svetsku medalju “delfini“ su osvojili dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Budimpešti, kada su završili na trećem mestu.
Ako pogledamo dalje u prošlost, bivša, “velika“ Jugoslavija je takođe dva puta osvajala titule prvaka sveta, i to 1986. godine u Madridu i pet godina kasnije u Pertu, u predvečerje raspada zemlje, kada je naš tim nastupio bez igrača iz Hrvatske. Te, 1991. godine, Jugoslavija je u finalu savladala Španiju sa 8:7, ali madridsko finale iz 1986. bilo je antologijsko. Rival u finalu bila nam je selekcija Italije, a meč je rešen tek posle četiri produžetka sa 12:11! Stariji čitaoci sigurno pamte gol odluke Igora Milanovića koji se godinama kasnije “vrteo“ i na TV špicama sportskih emisija, kao i oduševljenje legendarnog crnogorskog TV komentatora Milorada Đurkovića. To je bila i ostala jedna od najboljih i najuzbudljivijih vaterpolo utakmica svih vremena.
Nezaboravno je bilo i finale iz Montreala 2005. godine, kada je reprezentacija Srbije i Crne Gore pod vođstom selektora Petra Porobića savladala Mađarsku sa 8:7, uz fantastičnu partiju Danila Ikodinovića. On je bio četvorostruki strelac za naš tim, a postigao je i gol odluke u završnici meča.
Vratimo se Fukuoki. Ovaj japanski grad će po drugi put u istoriji biti domaćin Svetskog prvenstva. Prethodni šampionat u Fukuoki održan je 2001. godine, kada je Španija u finalu savladala SR Jugoslaviju sa 4:2, što je najmanji broj golova postignut u finalima Svetskih prvenstava. Ikodinović i Uskoković su bili jedini strelci za naš tim, ali Španci su imali raspoloženog Gabrijela Ernandeza koji je rešio meč sa svoja tri gola.
Španci i ovoga puta imaju tim za najveće domete, a napravili su i sjajnu uvertiru osvajanjem Svetskog kupa pre dve nedelje, ubedljivom pobedom u finalu nad Italijom 10:4. Jedan od najzaslužnijih za taj uspeh je 21-godišnji čuvar mreže Barselonete Unaj Agire koga već sada smatraju novim najboljim golmanom sveta. Španci takođe imaju priliku da se sa Italijom izjednače po broju titula prvaka sveta. “Azuri“ imaju četiri titule, Mađarska i Španija slede sa po tri, a Srbija, Hrvatska, SFR Jugoslavija i SSSR su po dva puta osvajali svetska zlata. Ali, ako S
Opširnije
Izvor: Sportske NET
.jpg)
