Izvor: MozzartSport.com, 29.Jul.2021, 08:30

Dva puta Srbije i Australija kao smernica: Večita mušterija Delfina ponovo može biti prekretnica

Zlato iz Rija se pamti, ali se zaboravlja koliko poteškoća je naša vaterpolo reprezentacija imala da izađe iz grupe. Oziji su tada stradali, kola su se slomila na njima. Sada opet imaju priliku da kroje poredak u grupi ili, pak, dožive identičan scenario i reprizu Rija u Tokiju

U Srbiji nije presedan kada se posle jedne pobede tim - bilo da je reč >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << o nacionalnom ili klupskom sportu - digne u nebesa ili posle jednog poraza sve lađe potonu i počne da se predviđa najcrnji scenario. To je srpski mentalitet i nešto što je ukorenjeno u većini nas. Kada dođu velika takmičenja, a Olimpijske igre su najveće, onda i apetiti rastu i sve se gleda kroz prizmu medalje. Još kada branite zlato... Pa, sve osim ponavljanja uspeha sa prethodnih Igara je smak sveta. E, sa tim se sauočavaju vaterpolisti Srbije u Tokiju.

Dejan Savić i njegova kaznena ekspedicija su u Rio de Žaneiru osvojili toliko čekanu i željenu zlatnu medalju. Čekanu čak od Olimpijskih igara u Seulu 1988. godine. Od tada se promenilo nekoliko naziva država, intonirale su se različite himne, prodefilovala su kroz državni tim neka od najvećih imena svetskog vaterpola ikada, a najsjajnijeg odličja nije bilo. Uvek je nekako malo za sreću bilo potrebno. Ili je bilo potrebno malo sreće. Kako god želite.

Vaterpolisti Srbije su u Rio de Žaneiru osvojili prvu zlatnu medalju od osamostaljenja - došla je posle dve bronzane na Igrama u Pekingu, odnosno Londonu - i Delfini su nakratko mogli da odahnu. Do idućeg ciklusa. A, te iduće Olimpijske igre, ove u Tokiju, su za većinu Delfina poslednje na kojima će nastupiti obavijeni srpskom trobojkom. Želja je vrlo jednostavna - da se najbolja generacija ikada u svetu vaterpola oprosti na način na koji zaslužuje, a to je medaljom. Ako je ikako moguće zlatnom. Tada niko ništa ne bi mogao da im prigovori, jer mrlje ne bi bilo.

(1.15) SRBIJA (10.0) AUSTRALIJA (8.00)

Kristalno jasno je bilo Dejanu Saviću i njegovim Delfinima da ih u u Tokiju čeka vraški težak zadatak posle žrebanja grupa, a dodatni pritisak na leđa olimpijskih šampiona natovaren je posle poraza od Španije na startu turnira. Ali, ako neko zna kako da iznese pritisak javnosti, ali i sopstveni, jer su i sami Savićevi izabranici u određenoj meri sasvim sigurno nametnuli sebi da prilikom poslednjeg plesa moraju da se oproste sa medaljom i ne ostane apsolutno nikakva mrlja na nestvarnim dostignućima koje su napravili, onda su to Delfini. Veličanstvenih 12 ili 13. U zavisnosti kako gledate i da li u obzir uzimate jednog koji je primoran da pauzira...

Iz Rio de Žaneira svi samo pamte zlato, deklasiranje Hrvata u finalu i dominaciju u nokaut fazi. Malo je onih koji se sećaju kako je vanserijska generacija prošla grupu, koliko se u besanim noćima mrmljalo u bradu posle remija i poraza u grupnoj fazi, te prognozirao debakl svetskih i evropskih šampiona. Mnogi su tada pogrešili i brzo zaboravili šta su predviđali tokom grupne faze, jer sve je to pojela zlatna medalja.

Pamti se samo da su vaterpolisti doneli Srbiji drugo zlato na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru - prvo osvojio Davor Štefanek u rvanju - pamti se potapanje Hrvata u “balkanskom klasiku”, pamti se eksplozija Dušana Mandića u finalu... Mnogo toga se pamti, a mnogo toga vreme izbriše. Ne ostanu u sećanju urezani oni loši momenti, već samo oni blistavi.

Ali, dok traje turnir, vaga se od utakmice do utakmice. Nije to zaobišlo Delfine ni u Tokiju. Jedan poraz ih “šalje kući”, a jedna pobeda im “vraća zlato”. A, ipak, sve je znatno komplikovanije. Niti se ispada posle jednog poraza, niti se medalja uzima posle jedne pobede.

Vaterpolo reprezentacija Srbije je u Rio de Žaneiru na jedvite jade prošla grupu, a kratka za prolaz ostala je Australija. Nastradali su Kenguri, skupo ih je koštao poraz od naše selekcije, za koju se ispostavilo da je to, možda, bila je najbitnija utakmica na Olimpijskim igrama. Možda se i u Tokiju duel sa Kengurima ili Ozijima, kako vam je draže, ispostavi kao presudan. Postane duel istine, duel otrežnjenja ili duel preokreta.

Počela je nacija da očajava nakon poraza od Španije u prvom kolu. Tada se upalio alarm s punim pravom kod Dejana Savića. Crvena furija je dobila i peti uzastopni direktni duel protiv Srbije i još jednom je potvrdila da joj paše naša selekcija, kao i da nama ne leži državni tim sa Pirineja. Tukla je Španija selekciju Srbije (13:11) i što je još važnije treći put od tih pet mečeva postigla je 13 golova. Evidentno je da Granados, Munariz, Lopez Pinedo, Maljarah, Perone i kompanija ne odgovaraju Delfinima, ali daleko od toga da Dejan Savić i njegovi momci ne mogu u daljem toku nadmudriti i nadigrati Crvenu furiju.

Ispostavilo se ponovo da Španija može biti kobna po Delfine, kao što je bila na nekim prethodnim velikim takmičenjima posle Igara u Riju. Jedino je Crna Gora u poslednjih nekoliko godina spakovala Srbiji više golova od Španije (16:14) i to u trenutku kada su se Delfini i Ajkule razigravali u nebitnom plasmanu - za pozicije koje ne donose medalje na Evropskom prvenstvu. Dakle, Španija ne odgovara Delfinima, na vrhuncu je i po svemu viđenom izrasla je u prvog favorita za medalju, ali daleko od toga da su Delfini rekli sve šta imaju.

Srbija je posle poraza od Španije demolirala Kazahstan (19:5). Neko je morao da plati ceh i tom prilikom očigledne su bile neke pozitivne stvari u igri Delfina. Tražio je Dejan Savić da se njegovi momci raspucavaju i uzmu što više šuteva sa distance. Upravo je to ono što nije prolazilo protiv Španaca. Niti su igrači sa bekovskih pozicija pokušavali, naročito ne u pozicionom napadu, niti je dibijen veliki doprinos od mladih snaga. Suprotno je bilo protiv Kazahstana, koji pošteno govoreći i nije neki reper. Ali, može poslužiti kao dušek da se dopliva do obale.

O defanzivnim propustima se može govoriti protiv Španije, ali ne Kazahstana. Na drugoj stanici ih nije bilo zbog slabašnosti domaće selekcije. Ali, se može osvrnuti na napada. Pronašao se Strahinja Rašović, debitant na Olimpijskim igrama, proziv Kazahstanaca. Smestio im je tri tempirane bombe u mrežu i pokazao zašto ga je Dejan Savić poveo u Tokio. Da bi se dokazao i zavredio stalno mesto u A selekciji biće neohodnom da igra izvanredno tokom celog turnira. Dobila je Srbija i neke mlade igrače u napadu, prevashodno talentovanog Đorđa Lazića, koji se kao sidraš lavovski borio u oba meča i pokazao da se nije slučajno našao na spisku selektora. A, to je bilo jasno i kroz nastupe za Brešu, sa kojom je u Italiji skinuo slavni Pro Reko sa trona, koji je kasnije osvojio devetu titulu šampiona Evrope.

Španija je jedna priča, Kazahstan druga, a Australija, današnji protivnik Delfina, potpuno treća. Možda i najvažnija utakmica na Olimpijskim igrama u Tokiju, baš kao što je bila i u Riju. Pretplatili su se Delfini i Oziji na dramatične mečeve odluke u grupnoj fazi Igara... Ne može se Australija podvesti pod lakog protivnika, a opet je nekako večita mušterija Delfina.

Gde god se sretnu Srbija i Australija uvek se završi na isti način - pobedom Srbije. Imaju to u podsvesti selektor Elvis Fatović, Aron Janger i drugi. Kada vas neko potpi na Igrama u Londonu (11:8) i Riju (10:8) sa knedlom dočekujete naredni okršaj na Olimpijskim igrama. Pobeđivala je Srbija selekciju Australije gde god je stigla - Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo, Svetska liga, prijateljske utakmice. Navukli su Oziji traumu, a to je nekada važnije od trenutne forme.+

Istina, Srbija je u silaznoj putanji već neko vreme i to treba priznati. Ne treba od toga bežati, ali valja navesti i uzrok. Naš državni tim od svih selekcija najmanje provodi vremena zajedno. I tako godinama unazad. Na to su se često žalili oni najmlađi, koji gube vreme da kupe cake i fore od majstora kakvi su Filip Filipović, Andrija Prlainović, Duško Pijetlović i drugi... Razlog - rasutost naših bisera po Starom kontinentu. Dok su u drugim evropskim selekcijama vaterpolisti skoncentrisani u jednom ili dva kluba. Idealan primer je Crvena furija, kojoj je krenulo bolje od povećanja ulaganja i formiranje reprezentativne baze u dva kluba.

Oduvek je Australija zadavala glavobolje Srbiji. I ko misli da će biti lako, da će Delfini glatko dobiti, neka promeni kanal. Tako ne ide sa Kengurima. Ne kada smo im mi rivali. Jendostavno - svaki meč sa njima iziskuje posebnu dozu strpljenja i koncentracije. Posebna škola plivanja - verovatno najbolja na svetu. Imaju Australijanci godinama unazad najbolje plivače, savršeno se snalaze u kontrama, u kojima pecaju rivale... Elem, protivnik koji nam ne paše, kao ni Španija, ali i protivnik koji pada sam od sebe. Ne pamti Srbija kada je poslednji put izgubla u vaterpolu na OI. Sve je do glave, a nju ne uspevaju Oziji da podese za nas, štima samo za sprinteve. Aron Janger i drugovi neće biti lak plen.

Biće to nova rovovska borba Srbije i Australije u vodi i nadamo se da će naša selekcija torpedovati Ozije, a potom i oboriti Hrvate i Crnogornce. Australija je već na vaterpolo olimpijskom turniru priredila iznenađenje savladavši Hrvatsku, koja kao i Srbija ide ka smeni generacije. Nisu Oziji naivni, napreduju od turnira do turnira i ubrzo će kapnuti neka medalja. Nadamo se ne preko leđa Srbije.

A, danas neka bude kao i na prethodnim turnirima. Da se Srbija približi nokaut fazi i tradicionalno najbitnijoj utakmici na turniru - četvrtfinalu. Da splasne tenzija i sve se vrati u kolotečinu. Ka svemu tome put će trasirati pobeda nad Australijom, jer ovaj meč je sada najbitniji za Delfine na Olimpijskim igrama.

|

Kompletna ponuda na www.mozzartbet.com

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...