Izvor: MozzartSport.com, 13.Sep.2017, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istanbulski posao
Tajni više nema, sve karte su odavno na stolu. I dok Aleksandar Đorđević i Etore Mesina vešto i lukavo prebacuju lopticu s jedne na drugu polovinu stola i nadaju se da će pritisak moranja i trijumfa „pojesti” onog drugog, dileme nema - ova pobeda došla bi kao medalja...
(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Istanbula)
Bio je to 21. septembar, pre bezmalo četiri godine. Srbija vođena legendarnim Dušanom Ivkovićem pokušavala je da se oporavi od >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << slovenačke lekcije u utakmici za rangiranje i uhvati poslednji voz za Mundobasket 2014. A poslednju kartu držala je Italija. Bila je to utakmica koja je umnogome odredila put srpskih košarkaša u minulim godinama.
Nije bilo lako, ali je Srbija na kraju izdržala sve nalete Azura i tada naoštrene sadašnjim napadačkim trilingom Meli - Belineli - Datome. Srbija je dobrim delom utakmice imala vođstvo, te pokazala mentalnu i fizičku nadmoć posle neuspešnih izdanja. A čak i kada je Italija ozbiljno zapretila i svela razliku na jednocifrenu brojku, smirena reakcija tadašnjeg kapitena Nenada Krstića, ispraćena trojkama Nikole Kalinića i Stefana Markovića odvukle su Srbiju sa ivice provalije i vratile je u realnost. U situaciju da ponovo sanja velike snove i raduje se toliko željenim medaljama. Usledila je nova smena generacija, potpuni remont kompletnog sistema, dolazak Aleksandra Đorđevića... Četiri godine kasnije, od tog sudbonosnog trenutka, Srbija se nalazi tamo gde je i želela pre odlaska u Istanbul - na raskrsnici koja razdvaja šampione od onih što nisu dostojni medalje.
MOZZART KVOTE
Srbija - Italija
I te 2013. godine, baš kao i sada, Srbija je bila raskomadana povredama i otkazima. U odnosu na tim koji je nastupio 2011. godine u Litvaniji nije bilo povređenog Miloša Teodosića, potom Milenka Tepića, Aleksandra Rašića, Ivana Paunića, Duška Savanovića, Marka Kešelja, Koste Perovića, te sadašnjih uzdanica Aleksandra Đorđevića – Bobana Marjanovića i Milana Mačvana.
Nenad Krstić tada je bio vođa potpuno novog, mladog sastava, sa sve debitantima Bogdanom Bogdanovićem, Nemanjom Nedovićem, Vasilijem Micićem, Nikolom Kalinićem, Đorđem Gagićem, Danilom Anđušićem, Nemanjom Krstićem i već tada prekaljenim Raškom Katićem.
Tada je to sedmo mesto na Evrobasketu u Sloveniji, u datim okolnostima i uslovima, bilo ravno osvajanju medalje. Jer, ne samo što je Srbiju ostavilo na najvećoj košarkaškoj sceni i sprečilo verovatnu tragediju reprezentativne košarke, već je kompletno iskustvo u Deželi otvorilo vrata vedetama koje danas drže temelje snažnih Orlova.
Doduše, ni na ovom prvenstvu Srbija nema mnoge zvezde i igrače od kojih zavisi igra, Bogdan Bogdanović je sa 25 godina preuzeo tadašnju lidersku ulogu Nenada Krstića i vodi Srbiju ka konačnom cilju - medalji.
Uprkos svemu, svim boljkama i sastavu razorenom povredama i otkazima, Srbija ne odustaje od toga da se 17. septembra nađe na pobedničkom postolju, sa medaljom oko vrata.
Sudbina je tako htela da i ova, okrnjena generacija, najvažniju utakmicu odigra baš protiv Italije.
Tajni više nema, sve karte su odavno na stolu. I dok Aleksandar Đorđević i Etore Mesina vešto i lukavo prebacuju lopticu s jedne na drugu polovinu stola i nadaju se da će pritisak moranja i trijumfa „pojesti” onog drugog, dileme nema - ova pobeda došla bi kao medalja.
I ne, nije to medijski pokušaj da se natovari dodatni teret na leđa srpskih asova. Ne, jer su oni preko istih tih leđa pregurali i mnogo veće, značajnije i teže utakmice.
U pitanju je vera u sistem, želja da se do uspeha dođe iako okolnosti nisu pogodne, da se na već izgrađen srebrni temelj postavi zlatni, srebrni, ili čak bronzani stubovi uspeha i nastavi priča započeta još te septembarske večeri, pre bezmalo četiri godine.
Nema potrebe ići u statistiku, ni to šta su prednost i mane jednog ili drugog tima. O Srbiji su se već toliko puta snimale reči selektora i njegovih učenika i prebacivale na papir, dok je o Italiji bilo mnogo reči, gde se išlo čak i do najsitnijih taktičko-tehničkih detalja.
Ovo je utakmica koja će pokazati koliko su izostanci Teodosića, Bjelice, Jokića, Kalinića, Nedovića, Simonovića, Raduljice i ostalih zapravo desetkovali ovaj tim. Tim koji možda ne igra košarku lepu za oko, ali odrađuje posao. Pobeđuje i gura težak kamen uzbrdo. Do zacrtanog cilja, do vrha, do trijumfa.
Neka Italijani postanu naš „Istanbulski posao“.
(FOTO: Fiba.basketball)
Pogledaj vesti o: Utakmica Srbija Italija
Nastavak na MozzartSport.com...
