Izvor: Magyar Szó, 24.Okt.2014, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudskost se ne predaje
Nakon prošlonedeljne prekinute utakmice između Srbije i Albanije Vojvodinom se razbuktao talas nasilja. U više naselja napadnute su pekare i poslastičarnice u vlasništvu Albanaca, a u Subotici su zapaljena vrata garaže džamije. Aktuelnu situaciju, za „Mađar so” ocenjuje novinar i politički analitičar, Mihal Ramač, koji kaže da nasilje nikad nije slučajno. „Oni koji napadaju u mraku su kukavice. Oni nikad ne deluju samostalno, već isključivo u čoporu. Revolucionari ne kriju svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << lice, svoje ime, niti namere. Pod velom mraka rade oni koji ratuju protiv ljudskosti i zdravog razuma. Način na koji deluju ukazuje na to da se radi o ultranacionalistima koji nemaju ime, samo cilj, a to je da postoji jedan narod, jedna država i jedan vođa”.
Na pitanje čime objašnjava činjenicu da su se ovi incidenti dogodili isključivo na teritoriji Vojvodine, Ramač odgovara da je jedan od ciljeva bio da se pokaže kako su ultranacionalisti dobro organizovani i da postupaju po naredbi. „A nisu dobili naredbu da razbijaju u Beogradu, Šapcu ili Banja Luci”, kaže analitičar, i naglašava da država, ukoliko želi opstati, mora nešto učiniti. „Ako nije u stanju da stane na kraj ovom nasilju, pre ili kasnije će se razbiti i sama država. Ja kao pesnik i kao novinar ne znam šta treba da se uradi, ali koliko mi je poznato takve stvari se uče na policijskoj akademiji. I u Ustavu lepo piše da se protivzakonita i protivustavna dela imaju smatrati delima protiv države. Država koja toleriše veliki broj ultranacionalista radi protiv sebe”, napominje analitičar.
Ramač je mišljenja da reakcije pokrajinske i republičke vlasti na talas nasilja nisu bile adekvatne. „Pokrajina nema nikakvih ingerencija na ovom polju. Sa druge strane, premijer Aleksandar Vučić i šef države Tomislav Nikolić, načisto su sa činjenicom s kim Srpska napredna stranka u Novom Sadu deli vlast. Ako u lokalnoj vladi sudeluju stranke, odnosno pokreti koji podstiču nacionalnu netrpeljivost i mržnju prema drugima, onda nije ni čudno pitanje kako su huligani našli adrese nesrpskih pekara i poslastičarnica”, kaže analitičar, dodajući da nije sigurno sa se uopšte može govoriti o državi ako fudbalske utakmice mogu uticati na odnose dve države. „Ako sudbina građana zavisi od fudbala, košarke, pevaljke ili prostitutke, onda nema potrebe za državom”.
Analitičar naglašava da je nacionalizam i šovinizam jak onoliko koliko to država želi i dozvoljava. „Dovoljno je samo nedelju dana čitati beogradsku žutu štampu da se razume o čemu govorim. Nije na odmet podsetiti se ni govora Tomislava Nikolića prilikom Putinove posete Beogradu. U tom govoru ni reči nije bilo o proleterskim brigadama ili o drugim narodima, eventualno o idealima za koje su se borili Titovi partizani. Jedna druga zanimljivost; nedavno su Zagrebačku ulicu u Beogradu preimenovali u ulicu Koče Popovića. Koča je bio general koji se borio za oslobođenje Beograda, a posredno se borio i da Zagrebačka ulica dobije svoje ime u Beogradu. Naprednjaci su preimenovanjem jednim udarcem ubili dve muve: izbrisali su Zagreb sa karte Beograda, a velikom Koči su dali uličicu od nekoliko stotina metara. Oni koji tako ponižavaju srpske nacionalne heroje rade protiv interesa Srbije”.
Ramač kaže da se i u Vojvodini sve manje može govoriti o suživotu naroda. „Predstavnici raznih nacija hodaju istim ulicama, voze se istim autobusima, rade jedni pored drugih, koriste istu sruju i vodu, a istovremeno žive u paralelnim svetovima. Nakon II. svetskog rata su komunisti stvorili funkcionalnu zajednicu raznih nacija. Kada se država raspala, prestao je da funkcioniše i model po kome su mene kao pesnika ranije pozivali i u Sentu i u Irig, gde sam ja održavao zajedničke književne večeri sa Janošem Siverijem, Vojislavom Despotovim i Miroslavom Demakom. Pre otprilike deset godina sam sa velikom radošću čitao zbirku pesama Ferenca Fehera i Miroslava Antića. Njih dvojica su zaista voleli jedan drugoga i poštovali nekadašnju državu u kojoj nikome nije padalo na pamet oštetiti skulpturu, spomen-ploču, kamoli razbiti prozore neke pekare. Ta država je imala brojne nedostatke, ali se ja sećam da se naša generacija još učila kako se postaje čovekom. To se danas ne predaje ni u školama, a ne postoji ni u medijima”.
Novinar naglašava da ne postoje dobre i loše nacije, samo dobri i loši ljudi. „Moju generaciju su vaspitavali da ne pravim razlike među ljudima po nacionalnoj, verskoj ili nekoj drugoj pripadnosti. Imam utisak da današnja omladina kod kuće, u školi, a i na ulici uči nešto sasvim drugo. I naši preci su uvek znali ko je mađar, ko nemac, srbin ili rusin, ali u normalnim vremenima to nije imalo uticaja na suživot ljudi. U nenormalnim vremenima međutim nema reda, sistem vrednosti se raspada, a ljudi krše pravila. Pametni ljudi su već u leto daleke 1988. godine upozoravali da će nakon što pojedinci razbiju pekare na red doći i glave. Tako je i bilo. Ne bih želeo da se to ponovi. Država ima dovoljno snage da zaustavi i nasilje i one koji ga šire. Samo ako hoće”, upozorava Ramač.
Pogledaj vesti o: Utakmica Srbija Albanija, Subotica
