Izvor: Politika, 25.Feb.2015, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi dan bez žrtava u Ukrajini
Proruski separatisti počeli sa povlačenjem teškog naoružanja, Kijev još okleva
Ukrajinska vojska je juče saopštila da je prvi put nakon više nedelja prošlo 24 časa bez poginulih, što se tumači kao šansa da dogovor o primirju iz Minska konačno zaživi u praksi. Proruski separatisti na istoku zemlje su, prema navodima Rojtersa, započeli povlačenje teškog naoružanja, dok vlasti u Kijevu poručuju da je još prerano da to učine. Nada za spas krhkog primirja je međutim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomućena turobnom ekonomskom slikom zemlje koja je po poslednjim pokazateljima na rubu bankrota.
Rojtersovi izveštači sa terena tvrde da proruski borci odaju utisak da su spremni da poštuju dogovor, kao i da su prisustvovali povlačenju kolona njihovog teškog naoružanja. Pobunjenici su obećali da će predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uskoro imati priliku da se na terenu uvere u povlačenje naoružanja. Ova organizacija je saopštila da još ne može da potvrdi obim povlačenja jer ni jedna ni druga strana nisu dostavile podatke o količini raspoređene vojne opreme pre stupanja na snagu primirja.
Razmera uništenja i iscrpljenosti Ukrajine je tolika da danas više ni najveći optimisti nemaju iluziju o tome da je zemlja u stanju da se sama izvuče iz krize.
Na tom tragu je izjava šefa poljske diplomatije Gžegoža Shetine koji je ocenio da su razmere sukoba u Ukrajini slične ratu u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina i da takav sukob ne može da se reši lokalno, bez garancija Zapada i Rusije. „Ne verujem da sukob u Ukrajini može da se reši na lokalnom ili regionalnom nivou. Poprimio je razmere slične ratu u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina. Samo najveći, dakle SAD, Evropska unija i Rusija, mogu da odluče o budućnosti Ukrajine i daju joj garancije bezbednog postojanja”, kazao je Shetina gostujući na jednoj poljskoj televiziji.
Na sličnu opasnost upozorio je i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov naglasivši da Rusija sumnja u istinsku posvećenost primirju pojedinih strana.
„Sada mnogo zavisi od poštenog, objektivnog i nepristrasnog pristupa posmatrača koji treba da zabeleže šta se događa na terenu, tako da možemo da odbacimo sve pokušaje da se sporazum iz Minska prikaže kao da je već propao. Ima mnogo ljudi van Ukrajine i u Kijevu koji žele da taj sporazum propadne”, istakao je ruski šef diplomatije.
Juče se oglasio i Viktor Janukovič, nekadašnji predsednik Ukrajine koji je zbačen sa vlasti prošle godine u ovo vreme. On je izjavio da se Ukrajinom upravlja spolja i pozvao međunarodne faktore da izvrše pritisak na Kijev da bi se okončali sukobi na istoku te zemlje. „Ukrajina se našla pod spoljnom upravom, gde se aktuelnim liderima iz inostranstva govori koje odluke da donesu”, rekao je Janukovič za ruski list „Argumenti i fakti”.
Atmosferu podgreva i najava britanskog premijera Dejvida Kamerona da će u Ukrajinu uputiti jedinicu od 75 vojnika koji će savetovati i obučavati ukrajinske snage. Ovaj potez se tumači kao reakcija Dauning strita na nedavnu kritiku gornjeg doma parlamenta u kojoj je vladi u Londonu spočitan pasivan odnos prema ukrajinskoj krizi. Slanje vojnika u Ukrajinu, pa makar i u savetodavnu misiju, moglo bi biti protumačeno kao provokacija u Moskvi.
Tim pre što je članica NATO-a Estonija održala vojnu paradu u pograničnom gradu Narvi, na samo 300 metara od granice s Rusijom, javila je Raša tudej, navodeći da je Talin dugogodišnji kritičar Moskve koju optužuje da vodi agresivnu politiku prema baltičkim zemljama.
Na smotri je prikazano više od 140 komada teškog naoružanja NATO-a, među kojima i četiri američka oklopna vozila M1126 „strajker”, pa je tako na indirektan način američka vojska došla na 300 metara od Rusije.
Keri: I Srbija na „liniji vatre”
Vašington – SAD smatraju da se čitav niz evropskih zemalja, a među njima i Srbija, nalaze na „liniji vatre” kada je reč o odnosima Vašingtona i Moskve, izjavio je američki državni sekretar Džon Keri, prenosi Tanjug. „Kada je reč o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i drugima – Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju – oni su na liniji vatre”, izjavio je je Keri odgovarajući na pitanja senatora Kristofera Marfija o rastućem uticaju Rusije u Evropi.
On se tokom saslušanja u spoljnopolitičkom odboru američkog Senata složio sa Marfijevom ocenom da Rusija vodi uspešan propagandni rat u kontekstu ukrajinske krize.
„Ono što vidimo u Ukrajini jeste vrh ledenog brega kada je reč o uticaju Rusije u tom regionu”, naveo je Marfi i dodao da treba potražiti pravne instrumente za suzbijanje tog uticaja u zoni koja, po njegovim rečima, obuhvata Moldaviju, Gruziju, Srbiju, Crnu Goru, Letoniju, Baltik.
Podsetivši da je jesenas boravio na Balkanu, Marfi je istakao da je tom prilikom primetio veliki ruski uticaj u Srbiji. „Rusija maršira u Srbiji sa većim uticajem nego ikada pre”, rekao je on.
Keri je takođe poručio da je Rusija lagala kada je saopštavala da nema ruske vojske i opreme u Ukrajini. On je dodao da su ga ruski partneri „lagali u lice” o ovim pitanjima.
D. Vukotić
objavljeno: 26.02.2015.
